Najnoviji rezultati PISA testiranja doneli su zabrinjavajuću sliku obrazovanja i na Kosovu i u Srbiji, ali iz različitih početnih pozicija. Kosovo je u odnosu na prethodni ciklus 2022. praktično ostalo na istom, veoma niskom nivou, uz dodatni pad u matematici. Srbija je i dalje ostvarila znatno više rezultate od Kosova, ali je između dva testiranja zabeležila veliki pad u sve tri oblasti. Na Kosovu između 79 i 85 odsto petnaestogodišnjaka, zavisno od oblasti, ne dostiže ni osnovni nivo kompetencija koji PISA očekuje, dok je u Srbiji ispod tog praga od 43 do 53 odsto učenika.
Rezultati međunarodnog testiranja PISA 2025, koje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), objavljeni su 8. septembra. U istraživanju je učestvovalo više od 760.000 petnaestogodišnjaka iz 91 zemlje i ekonomije. Ovogodišnji glavni domen bile su prirodne nauke, uz čitanje, matematiku i novu oblast rešavanja problema u digitalnom okruženju.
OECD je objavio zasebne detaljne izveštaje za Kosovo i Srbiju.
Kosovo: 357 iz nauke, 350 iz matematike, 340 iz čitanja
Petnaestogodišnjaci sa Kosova ostvarili su u proseku 357 poena iz prirodnih nauka, 350 iz matematike i 340 iz čitanja.
Za poređenje, proseci OECD-a iznose 482 poena iz nauke, 463 iz matematike i 461 iz čitanja. Kosovo je tako i u novom ciklusu ostalo među obrazovnim sistemima sa najnižim rezultatima u sve tri glavne oblasti.
Posebno upečatljivo izgleda podatak o učenicima koji ne dostižu nivo 2, koji OECD smatra osnovnim pragom znanja i veština potrebnih da učenik može da primeni naučeno u relativno jednostavnim situacijama.
Na Kosovu osnovni nivo iz prirodnih nauka dostiže svega 21 odsto učenika, iz matematike 15 odsto, a iz čitanja 16 odsto.
Drugim rečima, oko 79 odsto učenika je ispod osnovnog nivoa iz nauke, 85 odsto iz matematike i 84 odsto iz čitanja. Gotovo da nema učenika koji dostižu najviše nivoe postignuća.
U odnosu na 2022. – bez pomaka, u odnosu na 2018. – nazadovanje
Poređenje sa prethodnim ciklusom možda i najbolje pokazuje problem.
Kosovo je 2022. imalo 357 poena iz nauke, 355 iz matematike i 342 iz čitanja.
Tri godine kasnije nauka je ostala na potpuno istih 357 poena, čitanje je palo sa 342 na 340, što OECD ne smatra statistički značajnom promenom, dok je matematika pala za pet poena – sa 355 na 350.
Još nepovoljniju sliku daje poređenje sa 2018.
Tada su učenici sa Kosova imali 365 poena iz nauke, 366 iz matematike i 353 iz čitanja. To znači da je rezultat do 2025. pao za osam poena iz nauke, 16 iz matematike i 13 iz čitanja.
Kosovo je prvi put učestvovalo na PISA testiranju 2015. godine. OECD sada konstatuje da je, u odnosu na taj prvi ciklus, procenat učenika ispod osnovnog nivoa porastao za sedam procentnih poena i u matematici i u čitanju, a čak 11 procentnih poena u prirodnim naukama.
Srbija i dalje znatno iznad Kosova, ali sa velikim padom
Slika Srbije je drugačija.
Učenici iz Srbije ostvarili su 429 poena iz prirodnih nauka, 417 iz matematike i 415 iz čitanja. I sva tri rezultata su ispod proseka OECD-a, ali su znatno iznad kosovskih.
Razlika između Srbije i Kosova tako iznosi 72 poena u prirodnim naukama, 67 u matematici i 75 u čitanju.
Međutim, ono što je izazvalo najveću pažnju u Srbiji nije samo pozicija u odnosu na OECD, već veliki pad u odnosu na PISA 2022.
Srbija je tada imala 447 poena iz nauke, 440 iz čitanja i 440 iz matematike. OECD za period od 2022. do 2025, računajući neprerađene rezultate pre zaokruživanja, beleži pad od 18 poena iz prirodnih nauka, 26 iz čitanja i 23 iz matematike.
Rezultati iz 2025. niži su i od onih iz 2018, kada je Srbija imala 440 poena iz nauke, 439 iz čitanja i 448 iz matematike.
Kosovo: četiri od pet, Srbija: približno svaki drugi učenik
Još jasniju razliku između dva sistema pokazuje osnovni nivo kompetencija.
Dok je na Kosovu ispod njega između četiri petine i pet šestina đaka, u Srbiji je slika bolja, ali i dalje zabrinjavajuća.
U Srbiji osnovni nivo dostiže 57 odsto učenika iz prirodnih nauka, 47 odsto iz matematike i 52 odsto iz čitanja.
To znači da je 43 odsto ispod osnovnog nivoa iz nauke, 53 odsto iz matematike i 48 odsto iz čitanja.
Na najvišim nivoima takođe je malo učenika: jedan odsto u nauci, dva odsto u matematici i jedan odsto u čitanju. Na Kosovu ih u praktično svim oblastima gotovo da nema.
Važna ograda OECD-a za rezultate Srbije
Postoji, međutim, važna okolnost zbog koje OECD poziva na oprez pri tumačenju velikog pada Srbije.
Testiranja su u ranijim ciklusima sprovođena u martu i aprilu, pred kraj školske godine. Zbog široko rasprostranjenih učeničkih i nastavničkih štrajkova u Srbiji tokom godine koja je prethodila testiranju, PISA 2025 je pomerena na septembar i oktobar, odnosno sam početak nove školske godine.
OECD posebno napominje da su rezultati Srbije „značajno drugačiji“ od prethodnih ciklusa i da taj kontekst treba imati u vidu. Istovremeno je zaključeno da su podaci dovoljno pouzdani da budu objavljeni.
Ukupan procenat učenika isključenih iz srpskog uzorka iznosio je 6,1 odsto, što je iznad uobičajenog PISA tolerancijskog praga i više nego 2022, kada je iznosio 3,8 odsto.
Na Kosovu: „Alarm“, „nacionalna hitnost“, zahtevi za odgovornost
Objavljivanje rezultata izazvalo je znatno više neposrednih političkih reakcija na Kosovu.
Kosovsko Ministarstvo obrazovanja saopštilo je da će detaljno analizirati sve nalaze i da će PISA izveštaj koristiti kao „centralnu referencu“ za sistemske, metodološke i pedagoške intervencije koje bi trebalo da uđu i u novu Strategiju obrazovanja.
Opozicija je, međutim, rezultate stavila direktno na teret vlasti. Poslanica PDK-a Salja Jašari zatražila je konkretne mere, rokove i odgovornost, dok je poslanik LDK-a Ermal Sadiku pozvao na ostavke i ocenio da odgovornost za sistem ne može biti prebačena na porodice i društvo.
Iz obrazovnog sektora stigle su još oštrije ocene.
Agon Ahmeti iz organizacije ETEA ocenio je da bi najnoviji rezultati trebalo da budu „poslednji alarm“ i da pitanje obrazovanja mora da se tretira kao „nacionalna hitnost“, dok je Ismet Potera kazao da Kosovo iz prethodnih neuspeha na PISA testovima nije izvuklo pouke.
Dibran Hodža iz organizacije ORCA ocenio je da rezultati pokazuju da je stanje u preduniverzitetskom obrazovanju i dalje „veoma loše“ i da tokom deset godina nije postignuto održivo poboljšanje.
Kosovski mediji su rezultate uglavnom dočekali naslovima o neuspehu, alarmu i ostanku pri dnu. Koha je objavila tekst pod naslovom „PISA razotkriva neuspeh u obrazovanju“, dok je Teljegrafi detaljno prikazao šta znači činjenica da toliki broj učenika ne dostiže osnovni nivo.
U Srbiji: „Iz alarma smo prešli u crvenu zonu“
I u Srbiji su stručnjaci rezultate ocenili kao ozbiljno upozorenje.
Psihološkinja Marina Videnović kazala je za N1 da postoji „velika diskrepanca“ između onoga što učenici uče u školi i veština koje će im biti potrebne u životu, ukazujući na i dalje dominantno memorisanje i učenje bez razumevanja.
Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal ocenio je za Danas da je Srbija „iz alarma prešla u crvenu zonu“, ističući da PISA ne proverava pamćenje formula i definicija, već sposobnost petnaestogodišnjaka da razume tekst, pročita podatke, poveže informacije i primeni osnovno znanje na problem iz stvarnog života.
Dragica Pavlović Babić ocenila je da su rezultati Srbije na istorijskom minimumu od kada učestvuje u PISA istraživanju.
Za razliku od Kosova, gde se Ministarstvo obrazovanja oglasilo istog dana, u Srbiji Ministarstvo prosvete i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja na dan objavljivanja nisu organizovali javno predstavljanje rezultata. Zavod je potom naveo da priprema detaljnu analizu i nacionalni izveštaj.
Nije samo balkanski pad
Ipak, rezultati Kosova i Srbije ne dolaze u trenutku kada ostatak sveta napreduje.
OECD je saopštio da su prosečni rezultati zemalja članica u PISA 2025 pali na najniži nivo zabeležen do sada u matematici i čitanju. Udeo petnaestogodišnjaka koji ostvaruju loše rezultate istovremeno u nauci, matematici i čitanju porastao je sa 16 odsto 2022. na oko 20 odsto 2025. godine.
Čitanje je posebno pogođeno. OECD upozorava na pad upravo onih sposobnosti koje postaju sve važnije u vreme veštačke inteligencije – procene verodostojnosti informacija, povezivanja više izvora i kritičkog čitanja.
To, međutim, ne menja osnovni nalaz za dva obrazovna sistema koja su neposredno uporediva: Kosovo je 2025. ostalo gotovo tamo gde je bilo 2022, ali na nivou na kojem ogromna većina petnaestogodišnjaka ne dostiže ni osnovni prag u matematici, čitanju i nauci. Srbija je sa znatno višeg nivoa napravila snažan korak unazad i sada se približila situaciji u kojoj približno svaki drugi petnaestogodišnjak, zavisno od oblasti, ne dostiže taj prag.
