Vučićevi nepromišljeni pozivi na rat opasno odjekuju najmračnijim poglavljima naše nedavne istorije. Rat nije sredstvo vođstva. To je poslednje utočište lidera koji su izgubili legitimitet, koji ne mogu da inspirišu vizijom i koji ne vide drugi put napred osim kroz razaranje. Kosovo je, s druge strane, izabralo mir. Mir koji ćemo braniti po svaku cenu.
Ovako je, između ostalog, kosovsko predsedništvo, odnosno Vjosa Osmani, prokomentarisalo jučerašnje izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Juče je Vučić izneo niz ocena o globalnoj bezbednosnoj situaciji i međunarodnim odnosima.
U širem kontekstu bezbednosne procene, Vučić je upozorio na, kako je rekao, veoma ozbiljno međunarodno stanje — opisao je svet kao „na ivici velikog rata“, pa čak i „u potpunom kolapsu i haosu“. Po njegovim rečima, Srbija se, i pored želje građana da izbegnu sukobe, ne može potpuno izmaknuti rastućim tenzijama.
Predsednik Srbije potom se osvrnuo na Kosovo, navodeći da vlasti u Prištini pokušavaju da „iskoriste svoju priliku u ovo predratno vreme“ kako bi pridobile podršku većine zemalja NATO-a i Evrope protiv Srbije. Ipak, poručio je da Srbija neće „pružiti tu priliku“.
Vučić je takođe komentarisao česte optužbe kosovske predsednice Vjose Osmani, koje Srbiju prikazuju kao destabilizujući faktor. Po njegovim rečima, te tvrdnje „niko ne sluša“, dok je istovremeno naglasio da je progon Srba na Kosovu stvaran.
Samo dan kasnije, kosovsko predsedništvo, odnosno Vjosa Osmani, reagovala je na Vučićeve izjave, ocenivši da njegovi „nepromišljeni pozivi na rat“ opasno odjekuju „najmračnijim poglavljima nedavne istorije“.
„Uprkos godinama neumornog angažovanja Sjedinjenih Američkih Država i Evrope na trasiranju puta ka trajnom miru, Vučić svetu pokazuje da nije izabrao put pomirenja. Umesto da okrene novi list, Vučić i njegov režim ponovo se poigravaju istim destruktivnim fantazijama koje su nekada uništile bezbroj nevinih života“.
U pitanju je,kaže, „već viđen scenario“.
Nakon ovih optužbi, u podužem izlaganju, Vjosa Osmani je opisala režim Slobodana Miloševića, koji ona, prema svom viđenju, poredi sa sada aktuelnim režimom Vučića.
„Devedesetih godina, Slobodan Milošević je izabrao genocidni rat kao svoj poslednji, očajnički instrument vlasti. Oslobodio je nečovečno nasilje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i, na kraju, na Kosovu – sve to detaljno dokumentovano pred očima sveta. Kroz svoju propagandnu mašineriju, u kojoj je Vučić bio šef propagande, raspirivao je mržnju koja je dovela do sistematskih ubistava, masovnih grobnica, razaranja i najdublje izolacije Srbije. Njegova vladavina okončana je sramno: zbačen od sopstvenog naroda, suđen kao ratni zločinac i upamćen kao čovek koji je svoj narod odveo u propast – kao kasapin Balkana“.
Osmani smatra da Vučić veruje da može oživeti istu, prema njenim rečima – „otrovnu formulu“, odnosno, kako je navela:
„Da podsticanjem sukoba, kockanjem ljudskim životima i verovanjem da će krvoproliće sačuvati vlast, pokušava da očuva svoj režim“.
„Ali istorija je jasna i neumoljiva. Milošević je propao – i Vučić će propasti“
Rat, kaže Osmani, nije sredstvo vođstva.
„To je poslednje utočište lidera koji su izgubili legitimitet, koji ne mogu da inspirišu vizijom i koji ne vide drugi put napred osim kroz razaranje“.
Kosovo je, pak, s druge strane, hvali se ona, izabralo mir.
„Mir koji ćemo braniti po svaku cenu“.
