Misija OEBS-a na Kosovu objavila je svoj najnoviji izveštaj o rešavanju predmeta nasilja u porodici od strane osnovnih sudova na Kosovu.
U izveštaju su analizirani podaci prikupljeni iz 141 građanskog i krivičnog predmeta nasilja u porodici u 2023. godini i ocenjeno je poštovanje domaćih i međunarodnih pravnih standarda u sedam osnovnih sudova.
U izveštaju su istaknuta dva glavna nedostatka u vezi sa predmetima nasilja u porodici: kašnjenje i nepoštovanje proceduralnih rokova i česta upotreba alternativnih ili blažih kazni.
Šef OEBS-a na Kosovu Majkl Devenport rekao je da nasilje u porodici i nad ženama spadaju u najčešće vidove nasilja i kršenja osnovnih ljudskih prava na Kosovu.
“Sudovi obično izriču altrnativne i blaže kazne, kao što su uslovne kazne, ili samo novčane kazne. Tako da ovo odstupa od onih smernica koje je usvojio Vrhovni sud po pitanju odmeravanja kazni. Posebnu zabrinutost predstavlja što imamo alternativne i blage kazne. Verovatno to utiče na to da se žrtve obeshrabre da prijave takve slučajeve, i svakako utiče na to da se ovakvi počinioci ohrabre da nastave da vrše takva krivična dela i dalje”.
Što se tiče prakse izricanja kazni, zatvorska kazna je izrečena samo u 22% predmeta, dok je velika većina sudija, u 78% predmeta, izabrala da novčano kazni prestupnika ili primeni alternativnu kaznu, kao što je uslovna kazna, uslovna novčana kazna ili bez novčane kazne ili uvede druge mere, kao što su presude koje zahtevaju obaveznu psihijatrijsku procenu.
“Nalazi ovog izveštaja, jesu alarm za pravosudne, ali i za druge institucije, kao i za građane. Kada se pozovem na izveštaj možemo videti da u 141 slučaju u sedam sudova, samo 34 odsto slučajeva imalo je novčane kazne i uslovne kazne, a u nekima je propisan psihijatriski tretman. Prosek kazne je oko pet meseci i oko 350 evra novčana kazna. Za ovakva krivična dela je praksa uslovna kazna i novčana kazna. U 2029. godini uspeli smo da nasilje u porodici registrujemo kao zasebno krivično delo u Krivičnom zakonu Kosova, i kazna za ovo krivično delo je do tri godine zatvora. Dakle, zatvorska kazna i novčana kazna. Međutim, na osnovu ovog izveštaja, ali i na osnovu predmeta koje smo nadgledali, nemamo ni jedan slučaj gde je izrečena najveća kazna propisana za nasilje u porodici kao krivično delo”, rekla je ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu.
U izveštaju se navodi kršenje proceduralnih rokova u 24% od 29 građanskih rasprava o donošenju naloga za zaštitu koje je pratio OEBS, ostavljajući skoro četvrtinu žrtava bez pravovremenog rešenja i time ih potencijalno izlažući daljem nasilju.
“Pored, nedostatka blagovremenosti u odlučivanju o zahtevima za ovakve zaštitne naloge, takođe predstavnici Centra za socijalni rad su bili odsustni u 60 odsto ovakvih ročišta, koje je Misija OEBS-a pratila”, rekao je rekao je šef Misije Oebsa na Kosovu Majkl Devenport.
Predsednik Vrhovnog suda Kosova Fejzulah Redžepi, rekao je da problem rešavanja slučajeva nasilja u porodici nije samo na pravosudnom sistemu
“Imamo problem sa malim kapacitetom Centra za socijalni rad i ne mogu da pruže sve usluge koje bi trebalo. Imamo problema sa Kancelarijama za zaštitu žrtava i advokatskim kancelarijama, koje nemaju dovoljno stručnih kapaciteta. Ovo su informacije koje dobijam od sudija. Dakle, nisu stručno spremni da obezbede odgovarajuću zaštitu i odbranu žrtvama. Ono što takođe želim da spomenem jeste da vrlo često druge institucije nemaju kapaciteta da obezbede odgovarajuću podršku sudovima. Na primer, konstatntno imamo ptoblema sa nadgledanjem psihijatriskog lečenja“, rekao je Redžepi.
U izveštaju su iznete i preporuke za aktere u kosovskom pravosudnom sistemu, uključujući prilagođenu obuku za sudije, tužioce i advokate, i organizovanje obuke, kao i preporuke za Kosovsku akademiju pravde, Advokatsku komoru Kosova i druge odgovarajuće kosovske institucije.
