Neadekvatna informisanost građana, nedostatak popisivača i nepovoljna politička situacija ključni su problemi u procesu popisa stanovništva na Kosovu, što je doprinelo slabom odzivu Srba, rekli su na debati „Efikasnost i transparentnost popisa stanovništva, domaćinstava i stanova na Kosovu“, održanoj u Medija centru u Čaglavici predstavnici srpske zajednice. S druge strane, iz Agencije za statistiku Kosova tvrde da je proces popisa bio uspešan i transparentan, te da je bilo dovoljno vremena za sve one koji su želeli da se popišu.
Arbert Abdulji iz Agencije za statistiku Kosova rekao je da je najbolji odziv građana na popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u većinski srpskim sredinama na Kosovu zabeležen u opštinama Štrpce i Gračanica, dok je najslabiji bio u opštinama na severu Kosova.
„Prema podacima kojima raspolaže naša agencija, najbolji odziv građana bio je u opštinama Štrpce i Gračanica, negde više od 95%. Kao što smo već spomenuli, još uvek obrađujemo podatke prikupljene na terenu, ali se očekuje ovakav rezultat, dok je najniži odziv zabeležen u opštinama na severu“, rekao je Abdulji.
S druge strane, jedan od popisivača Agencije za statistiku Kosova, Igor Jovanović iz Lapljeg Sela, tvrdi da se u opštini Gračanica nije popisalo oko 50% stanovništva. On je ukazao na nedostatak popisivača i tehničke probleme tokom procesa, što je, kako je rekao, odgovornost Agencije za statistiku.
„Popisivači su imali problema sa tabletima, odnosno sa konekcijom, do deset dana. Tako da smo tu izgubili deset dana da bismo sproveli popis. Postojali su i drugi problemi, recimo, moram da kažem da ljudi nisu bili obavešteni da se uopšte radi neki popis. To prisustvo medija nije bilo dovoljno. Tako da smo mi narednih deset dana više radili kao obaveštači i davali informacije ljudima, pa tek onda počeli da radimo. Što se Srba tiče, u opštini Gračanica, ja garantujem da je 99% ljudi bilo za to da se popišu. Mi imamo situaciju da je u opštini Gračanica popisano između 56% Srba. Znači, neko nas je prepolovio time što nismo uspeli da popišemo sve ljude i potpuna odgovornost za slab odziv Srba je na Agenciji za statistiku Kosova“, rekao je Igor Jovanović.
Potpredsednik Srpskog narodnog pokreta Branimir Stojanović mišljenja je da će se rezultati ovog popisa koristiti kao politički instrument za dalje napade prema Srbima. Prema njegovim rečima, odgovornost za slab odziv Srba na popisu stanovništva snosi upravo Agencija za statistiku Kosova, jer, kako tvrdi, nije tačno da su Srbi južno od Ibra bojkotovali popis, već da su želeli da se popišu, ali da popisivači nisu dolazili do svih građana.
„Očigledno je da neko nije hteo da popiše Srbe, konkretno u Gračanici. U mojoj ulici, u naselju gde ja živim, nije došao popisivač nijednog trenutka. Pošto znamo da su neki popisivači napustili iz raznoraznih razloga, neko se možda razboleo, neko je odustao, šta god… Taj teren apsolutno niko nije preuzeo“, kaže Stojanović.
Na pitanje kome je odgovaralo da se Srbi ne popišu, Stojanović je rekao i Aljbinu Kurtiju i Srpskoj listi. Stojanović je ukazao i na nedostatak uključenosti Srba u proces kreiranja popisa stanovništva.
„U praksi, ovo će biti politički instrument za dalje napade prema Srbima i političari će to raditi. Činjenica da postoje pitanja koja su i te kako sporna u kreiranju samog popisa govori još nekoliko stvari. Prvo, Srbi nisu učestvovali u kreiranju samog popisa, kako će popis izgledati, koja će pitanja biti postavljena, jer bi verovatno neko od Srba dodao još neka pitanja u sve to. I moje je pitanje koliko Srba radi u Agenciji za statistiku? Da li Agencija poštuje pravilo da mora postojati 10% pripadnika svih nevećinskih zajednica, pa i Srba? I drugo, ono što se dešavalo u popisu, to su brojne slovne i gramatičke greške, gde je srpski jezik iskrivljen do neverovatnih stvari. A to je posledica upravo toga što Srbi nisu učestvovali ni u kreiranju samog popisa“, rekao je Branimir Stojanović.
Predsednik Srpske demokratije, Aleksandar Arsenijević, smatra da je neuspeh popisa na severu Kosova rezultat loših tehničkih priprema i politič kih problema. On tvrdi da vlasti u Prištini manipulišu brojem Srba u političke svrhe, što je izazvalo nepoverenje i slab odziv. Arsenijević veruje da je popis trebalo odložiti zbog nepovoljne političke situacije.
„Mi smo pozvali na odlaganje popisa, jer smo shvatili da u trenucima rasejanja našeg stanovništva, mahom sa severa Kosova, ništa bolja situacija nije ni na jugu, te da nismo imali osnovne pripreme za popis, kao što je i gospodin Jovanović malopre naveo, čovek koji je radio ceo popis imao mnogo problema u tome. Drugo, ono što je ključ svega ovoga, zašto smo mi pozivali na odlaganje i zašto se stvorilo nepoverenje u taj popis, jeste da mi imamo jednu političku strukturu na vlasti u Prištini, koja i sa mesta opozicije, i sa mesta pozicije umanjuje broj Srba na Kosovu na 2%, na 1%, na 3%, kako im odgovara po izbornom danu ili populističkom nahođenju i apsolutno je opravdano nepoverenje građana da se taj popis ne zloupotrebi“, naveo je Arsenijević.
Arbert Abdulji navodi da je u srpskoj zajednici bilo poziva na bojkot.
„Suština je da stvaranjem zabune kod građana, posebno kod srpske zajednice od strane njihovih lokalnih rukovodilaca, nazivam ih lokalnim jer ne znam šta se dešavalo na višem nivou, je uticalo da se oni kasnije ustručavaju“, rekao je Abdulji.
Novinarka Kim radija Zorica Vorgučić rekla je da nije bilo adekvatne kampanje od strane Agencije za statistiku Kosova i da građani nisu bili potpuno informisani o procesu popisa.
„Što se tiče Agencije za statistiku, oni nisu imali kampanje. Iako smo mi na završnoj konferenciji u Agenciji čuli od direktora Kastratija da su oni čak sarađivali i sa pojedinim nevladinim organizacijama na promociji popisa, mi te nevladine organizacije nismo videli na terenu. Njima je dat neki novac za to, mi ne znamo koliko je novca za to utrošeno“, rekla je Vorgučićeva.
Abdulji nije mogao da da odgovor na pitanje koje su srpske nevladine organizacije koje su radile kampanju o informisanju građana o procesu popisa, niti koliko su novca za to dobile, ali je rekao da su u kampanju bile uključene dve televizije čiji su vlasnici Srbi.
„Televizija Herc iz Štrpca i televizija Mir iz Leposavića“, rekao je on.
Vorgučićeva je dodala da smatra da odgovornost zbog nedovoljnog informisanja javnosti snosi i Opština Gračanica koja nije građane obavestila o važnosti popisa i mogućim posledicama.
„Ti podaci o bojkotu Srba nisu potpuno tačni, evo recimo u Gračanici su ljudi hteli da se popišu ali mi popisivače nismo mogli da vidimo. Tu je odgovornost možda i na opštini Gračanici koja takođe nije sprovodila kampanju a čini mi se da joj je to u interesu s obzirom na posledice koje je pretrpela nakon popisa 2011. godine jer zbog bojkota istog Opština Gračanica je dobijala manje novca za opštinski budžet“, navela je Vorgučić.
Branimir Stojanović i Zorica Vorgučić ukazali su na loš kvalitet prevoda na srpski jezik tokom procesa popisa, kao i na sporna pitanja za Srbe o ratnoj odšteti. Debatu na temu „Efikasnost i transparentnost popisa stanovništva, domaćinstava i stanova“ organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Evropske zadužbine za demokratiju.
