Srpska zajednica na Kosovu se oseća nebezbedno, prevareno, strahuje, odlazi, dok predstavnici njihove zajednice nemaju dovoljno kapaciteta za poslove kojima se bave, ili rade isključivo u sopstvenom interesu – neki su od rezultata istraživanja „Odbrojavanje – Stavovi srpske zajednice o tekućim pitanjima“, Humanog centra, predstavljenog u utorak, u Kosovskoj Mitrovici.
Istraživanje je rađeno kroz upitnik sa 300 ispitanika (sever Kosova – 175, južno od Ibra – 125), tri fokus grupe i devet dubinskih intervjua.
Aspolutno nebezbedni
„Samo jedan odsto ispitanika smatra se potpuno bezbednim, što je vrlo poražavajuće; 32% se smatra donekle bezbedno, donekle nebezbedan 38% i potpuno nebezbedan 29%“ – objasnio je odgovore ispitanika Veroljub Petronić, a na pitanje „kako biste definisali svoj položaj i položaj svoje zajednice u kontekstu bezbednosti“.
Rezultati se poklapaju sa mišljenjem fokus grupa gde je dominantno mišljenje grupe sa učesnicima sa juga da je njihova lična bezbednost na granici podnošljivog i da se dobar deo stanovnika oseća apsolutno nebezbednim, što je glavni i primarni razlog za odlazak velikog broja mladih i izostanak povratka. U kontekstu zajednice, iako smatraju da je bezbednost garantovana zakonima, navode da je na ivici podnošljivosti – kazao je Petronić.
Fokus grupa sa učesnicima sa severa vidi lični položaj stanovnika kao donekle bezbedan, ali kada se radi o zajednici smatraju da je donekle nebezbedan – dodao je.
„Gubljenje posla“ – jedan od strahova
Na pitanje da li se osećaju slobodno da javno iznesu svoje mišljenje, čak 79% je odgovorilo sa ne, a 21% sa – da, apsolutno.
„Ovo pitanje dolazi otud što su se prilikom pripreme istraživanja naši konsultanti u više navrata susretali sa tvrdnjom da se ljudi ne osećaju slobodno da iskažu svoje lično mišljenje o pitanjima u vezi sa zajednicom, kao ni za političke stavove ako se oni kose sa stavovima koje deli partija na vlasti. Takođe, ovo potvrđuje da se stanovništvo generalno susdržava da iznese svoje mišljneje“ – objasnio je Petronić.
Najznačajniji strahovi u tom kontekstu su:
- da će biti osuđeni od strane sredine – 17%
- gubljenje posla i ugrožavanje egzistencije porodice – 34%
- da će biti fizički maltretirani – 8%
- da će trpeti druge vidove zlostavljanja – 24%
Drugi najznačajniji strahovi koje su ispitanici naveli su – „ja neću trpeti ali deca hoće“, „deca će me grditi pošto ih ugrožavam“, „ostaće mi dete bez posla“.
„Kvalitativne metode pokazuju gotovo iste strahove sa obrazloženjem da se ljudi manje boje fizičkog zlostavljanja od gubljenja posla, sugerišu da se taj strah redovono koristi za usmeravanja načina glasanja, što na najdirektniji način potkopava demokratske procedure, tako i interese srpske zajednice“ – dodao je Petronić pojašnjavajući rezultate.
„Nema predaje RKS ostaje“
U vezi sa pitanjem tablica odnosno na pitanje ‘kako se osećaju u vezi sa primenom rešenja za tablice’ – 2% ispitanika podržava i misli da je dobro; 40% ne podržava, odnosno smatra da nije dovoljno jasno šta je rešenje, dok se 51% ispitanika oseća prevarenim.
Od odgovara koje su građani ponudili, a nisu bili predviđeni upitnikom, izdavajaju se – „nemam auto“, „već sam registrovao“, „kao i većina“, „moraću da prihvatim“ i „nas na jugu su rešili“.
„A jedan od najduhovitijih komentara koji moramo da iznesemo je – nema predaje RKS ostaje“ – naveo je Petronić.
Osećaj prevarenosti objašnjava se time da na koje god tablice da se preregistruje vozilo, građani će vozilo moći da koriste na ograničenoj teritoriji.
„Dominantno je mišljenje da svi predstavnici Srba, kako oni koji su napustili institucije, tako i oni iz Srbije ostaju nemi, što dodatno dovodi srpsku zajednicu na severu u stanje konfuzije, naročito u svetlu paljenja preregistrovanih autombila“ – naveo je Petronić.
Većina sagovornika se takođe slaže i da je pitanje tablica goruća tema koja može potencijalno dovesti do nemira, pa čak i do sukoba.
O bazama specijalnih jedinica – „demonstracija moći“ i „dominacija“
Na pitanje o tome kako gledaju na izgradnju baza specijalnih jedinica na severu Kosova, 26% ispitanika smatra da je to demonstracija moći i dominacija kroz korišćenje procedure eksproprijacije; 36% – ozbiljna bezbednosna pretnja srpskoj zajednici; dok 34% ne podržava tako nešto odnosno navodi da „nije dovoljno jasno“.
„U okviru odgovora na pitanje ‘kako se drugačije vidi izgradnja baza osim ponuđenih odgovora’, ispitanici su naveli – ‘kontrola svakog segmenta života Srba’, zanimljiva je rečenica koja se ponovila kao fraza u sve tri fokus grupe, a koja glasi da ni lokalne vlasti, a ni narod nije reagovao spontano kad je prva baza izgrađena u Zubinom Potoku, već nekoliko mesecii kasnije, što je po mišljenjima učesnika indicija na svesno nečinjenje od strane predstavnika vlasti. Nedostatak građanske reakcije učesnici fokus grupa pravdaju činjenicom da nijedan događaj ne može biti uspešno sproveden ako iza njega ne stoji vladajuća struktura i nema odobrenje Beograda, takođe se nekoliko puta ponovila fraza ‘nepotrebna militarizacija’ koja po mišljenjima ispitanika za agendu ima zastrašivanja Srba“ – pojasnio je Petronić.
Takođe se više puta ponavlja konstatacija da je početak instaliranja policijskih baza na severu Kosova praćen „brutalnom kampanjom pripadnika policije u smislu prebijanja građana bez jasnih izjava i objašnjenja“. Izjava kosovskog premijera da može doći do rata, te da su baze tamo iz bezbednosnih razloga većina sagovornika u intervjuuima vidi kao sakupljanje političkih poena kod desno orijentisanog albanskog biračkog tela – navodi se.
Novo rešenje – negativno
O francusko-nemačkom predlogu odnosno prihvatanju predloga:
- 24% smatra da se radi o praznom papiru koji nema budućnost
- 31% smatra ga kao apsolutnu pretnju opstanku zajednice
- 35% vidi kao akt izdaje.
Ispitanici takođe smatraju da implementacija ovog predloga može dovesti do:
- 15% negativnog rešenje po budućnost zajednice
- 21% pogoršanja situacije na terenu
- 24% definitivnog raskida veza sa Republikom Srbijom
- 32% omasovljenog i ubrzanog odlaska Srba sa Kosova
Ispitanici ističu i da je proces napuštanja Kosova uveliko u toku i da objava prihvatanja plana pojačava taj trend.
Politički predstavnici – „rade kako moraju“
Ispitanici su odgovarali i na pitanje u vezi sa političkim predstavnicima – 5% ispitanika smatra da predstavnici rade dobar posao u interesu zajednice; 30% da rade isključivo u sopstvenom interesu i time ne doprinose poboljšanju položaja zajednice; 36% da nemaju dovoljno kapaciteta za poslove kojima se bave, dok je 25% ispitanika navelo da sprovode politiku koja nije u interesu njihove zajednice. Među odgovorima se našlo i to da „rade kako moraju“.
Ispitanici takođe smatraju da ne postoji politički plurazlizam u srpskoj zajednici.
Milivojević: Egzistencijalni strah
„Utisak rezultata istraživanja svodi se na dve stvari – manjak optimizma u pogledu budućnosti srpske zajednice na Kosovu i manjak optimizma u pogledu budućnosti svakog čoveka, pripadnika srpske zajednice pojedinačno na Kosovu, jedna vrsta egzitencijalnog straha, za opstanak, budućnost, ne samo zajednice, nego porodice…“ – kazao je politikolog i novinar Cvijetin Milovojević, komentarišući rezultate istraživanja.
Njegov treći utisak objasnio je kroz citat akademika Gazmenda Zajmija – „politička sudbina jednog naroda, nikada ne može da bude unutrašnje pitanje drugog naroda i njegove države“.
„Mi smo sada u poziciji da ovu istu rečenicu možemo primeniti na sudbinu srpske zajednice na Kosovu. Dakle, sudbina jednog naroda na Kosovu ne može da bude unutrašnje pitanje drugog naroda, u ovom slučaju albanskog naroda i njegove države“ – dodao je.
Sadašnji dijalog nije dijalog već nametanje rešenja
Komentarišući dalje odnose Beograda i Prištine, te odgovarajući na pitanja, osvrnuo se i na dijalog.
„Ja mislim da ga nemamo, nažalost ga nemamo od trenutka kada je srpska pregovaračka delegacija, u trci sa vremenom, aprila 2013. prihvatila, neću reći prvo, ali već drugo ponuđeno rešenje. Srpska delegacija je imala obećanje iz Brisela da će Srbija otvoriti pregovore o članstvu u EU već do Vidovdana (iste godine). Ispostaviće se kasnije da je srpska delegacija imala obećanje, a ti pregovori su otvoreni skoro dve godine kasnije. Imala je dve godine vremena da ispregovara to polazno rešenje iz Prvog briselskog sporazuma“, kazao je, navodeći da Beograd to nije učinio, a da u ovom sporazumu koji je navodno statusno neutralan „ni na jednom mestu se ne pominje termin Srbija“.
Ističe i da se Srbija, iz njemu nejasnih razloga, „fatalistički“ veže isključivo i jedino za pregovaračke platforme koje su uvek vođene u principu od strana koje su već donele rešenje za Kosovo – „nezavisno Kosovo“, dok je status Srba – „nacionalna manjina u nezavisnom Kosovu“. Ovakvo rešenje vidi kao nametnuto.
Podseća da EU ima posrednički mandat, a ne mandat za donošenje rešenja u dijalogu, te da je prošlo 10 godina od dogovora o ZSO koja i dalje nije formirana. Tu postavlja i pitanje odgovornosti beogradske pregovaračke strane.
„Istovremeno nijedan jedini put nisu postavili pitanje ima li smisla pregovarati pod takvim uslovima ako već znamo da EU ima pozajmljeni mandat od Saveta Bezbednosti sa pet članica SB“ – dodao je.
„Deset godina ne uspevate. Šta ste uradili? Vratite taj mandat onome ko vam ga je dao. Srpski pregovarači umesto da traže da se mandat vrati, ulaze u nove pregovore, a da se prethodni nisu završili“, kazao je, podsećajući na novi francusko-nemački predlog, koji naziva – francusko-nemačko-američki.
Ameriku naziva i „nadposrednikom“: „Kako sad SAD posredni pregovarač? Ko ih je ovlastio?“
Dodaje i da francusko-nemački predlog nije nikakav novi predlog već „prepisani“ predlog o dve Nemačke.
„Ali taj plan se odnosio na uređenje odnosa između dve države gde je živeo jedan isti, nemački narod – da se ponovo ujedini… Ne možete recept koji uređuje odnose unutar jednog naroda, jedne nacije da primenite na situaciju kojoj imate Srbe i Albance na Kosovu“ – kazao je Milivojević.
Ističe da odgovornost za manipulisanje pregovorima ne snosi samo međunarodna zajednica već i srpska strana, te postavlja pitanje zašto prihvataju „silom nametnute“ dogovore.
Ističe da ako su pritisci veliki da se takvi nametnuti predlozi prihvate, kako tvrdi Beograd, onda bi rukovodstvo trebalo da podnese ostavke.
Kompromis a ne komandovanje pregovorima
„Dobar kompromisni predlog, ključna reč je kompromis, a ne nametanje nekakvog rešenja“ – istakao je Milivojević.
Kao primer kompromisnog rešenja navodi Dejtonski sporazuma koji je postignut usled rata u Bosni i Hercegovini sa mnogo više žrtava nego što je bio onaj na Kosovu.
„Bez kompromisa nema trajnog rešenja za Kosovo. Čak je i status kvo bolji od nametnutog rešenja“ – dodao je, navodeći kao argument slučaj Kipra koji je primljen u Evropsku uniju uprkos nerešenom statusu.
Podcrtava da u dijalogu „sve zavisi od najvažnijih sila sa zapada“:
„Jer oni komanduju pregovorima, to nije posredovanje“.
Ističe i da se svi globalni sukobi rešavaju na Vašington-Moskava.
„Ne žurimo nigde, ovakva rešenja koja vidimo, ne obezbeđuju ne samo bezbednost, nego ni golu egzitenciju srpskoj zajednici koja je silom pretvorena u nacionalnu manjinu, ne svojom voljom. Neko ko je rušio bišvu Jugoslaviju zaboravio je da ne postoji nikakav svetski žandar koji ima pravo da između mene i mog brata povuče granicu, osim ako se ja i moj brat ne dogovorimo o tome, mirom. A nama su to učinili“ – zaključio je Milivojević.
Ćorac: Licemerje
Profesor Aleksandar Ćorac, član Srpskog nacionalnog foruma, komentarišući rezultate istraživanja, istakao je da je ključna reč koja može da obeleži ceo period nakon dolaska međunarodnih snaga na Kosovu – licemerje.
„Govorim o društvenom okviru koji je doveo do toga da se albanska borba za prava, kroz licemerje, razvije u sputavanje onoga za šta su se borili kod drugog naroda, da razvije kod svih međunarodnih faktora bez izuzetka, licemerje do te mere da je samo potrebna forma koja će samo da se predstavlja negde, ali bez suštine na terenu – da se postigne stvarno uspostavljanje bezbednosti, stvarnog uspostavljanja osećaja slobode kod ljudi i stvarno uspostavljanje ravnopravnosti Srba i Albanaca. Ne to nije ostvareno. Sve ono za šta je međunarodna zajednice bila zadužena, skoro ništa od toga nije ispunjeno“ – kazao je prof. Ćorac.
Nametanje volje
Ističe da je vlast kosovskog premijera Aljbina Kurtija takva da „sprovodi apsolutnu okupaciju severa“ i „nametanje volje“:
„Mogu da kažem ako bih kopirao sisteme, da je politika Aljbina Kurtija prema Srbima na KiM, posebno prema Srbima na severu u ovom trenutku kopija i to gora kopija Miloševićeve politike u periodu vlasti i pokušaja nametanja silom volje albanskim građanima“.
Podseća na naslov istraživanja „Odbrojavanje“ i dodaje da strahuje da se možda radi o odbrojavanju „nekog novog boks meča“.
„Ovakav model koji imamo – koji nije uspostavljen na slobodi i ravnopravnosti nego model uspostavljen na dominaciji, podgrejanog ovim licemerjem, on izvesno vodi ka nekom novom sukobu. Možda to ne bude u našoj generaciji, možda ga ja ne doživim, ali će ga doživeti moje dete“, dodao je prof. Ćorac.
Ističe da ovo istraživanje upozorava na strah, te da je zapanjujuće da nijedan ispitanik nije rekao da nema strahova i da se ne plaši, a da je sa druge strane, ogroman broj onih koji strahuju.
Zato, smatra, da bi i Beograd i Priština i međunarodna zajednica – „Trebalo da se upitaju gde mi to živimo?“.
Dodaje da je Kurtijeva politika „kreiranje polarizacije“, podsećajući da 96% ispitanika ima negativan stav kada su u pitanju policijske baze na severu Kosova:
„Ključno pitanje za vladu u Prištini i predstavnike međunarodne zajednice – šta vi mislite da dobijete ovim ljudi? Zašto?“.
