Piše: Predrag V. Popović
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić danas se žali da je Srbija prevarena u sprovođenju Briselskog sporazuma, iako je na dan kada ga je potpisao ocenio da je to „najbolja ponuda“ koju je Srbija mogla da dobije.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nedavno je rekao: „Prevarili su nas kada smo potpisivali Briselski sporazum“, čiji je on bio jedan od potpsnika.
„To je prevara zato što nisu nam tako govorili kada smo potpisivali Briselski sporazum. Mi smo u dobroj veri ušli u sve te dogovore isključivo zbog toga da bismo ostvarili kompromise koji bi bili u interesu svih na Kosovu i Metohiji. I na kraju je Srbija uradila sve, a prištinska strana je od samog početka počela sve to da bojkotuje i to uz otvorenu podršku nekih zemalja“, glasi cela izjava Ivica Dačića.
On se kasnije „vadio“ i objasnio šta je u stvari mislio.
„Nisam nikada rekao, niti bih rekao, da smo mi — Srbija, Aleksandar Vučić ili ja lično – bili prevareni da potpišemo Briselski sporazum. Takva formulacija bi implicirala da nismo znali šta potpisujemo, da nismo razumeli važnost dokumenta, ili da smo nesposobni da procenimo političku realnost. To ne samo da nije tačno, već je duboko uvredljivo za svakog državnika koji je u tom trenutku imao odgovornost da donosi odluke u ime Srbije“, istakao je Dačić u pisanoj izjavi.
Dačić je pojasnio da kada danas kaže „da smo prevareni“ ne misli na to da nisu znali šta potpisuju.
„Mislim na to da su nas prevarili u sprovođenju sporazuma. Prevarili su nas zato što ono što su tada predstavili kao ozbiljan međunarodni dogovor, sa ravnopravnim obavezama za obe strane i mehanizmima kontrole, u praksi nije sprovedeno. Prevarili su nas ne zato što nismo razumeli tekst sporazuma, već zato što nismo mogli ni da pretpostavimo stepen pasivnosti, selektivnosti i političkog oportunizma koji će obeležiti njegovu implementaciju“, istakao je.
Prevaren ili ne, Dačić je od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine bio premijer, potpredsednik vlade, ministar spoljnih i unutrašnjih poslova i shodno tome je više ili manje učestvovao u pregovorima.
U proteklih 12 godina davao je razne izjave koji se tiču sporazuma, partnera, pregovora, problema i prevazilaženja istih, a podsećamo na neke od njih.
Počelo je veoma optimistično…
Najbolja ponuda
Prilikom potpisivanja, Dačić je, očekivano bio optimista i tekst sporazuma ocenio „najboljom ponudom koju je Srbija do sada dobila“.
„Imajući u vidu da je tekst ostao isti kada je reč o pravima srpske zajednice, odnosno da tačka devet koja se tiče policije nije menjana i da je tačka 14 promenjena i da ona glasi otprilike kao što je u zaključcima Saveta EU, a to je da mi treba da imamo otvoren evropski put, izbačena je znači odrednica da Srbija ne treba da blokira Kosovo u međunarodnim organizacijama, samim tim u UN i tako dalje, imajući sve to u vidu, ovaj tekst je svakako povoljniji za našu stranu nego što su bili svi dosadašnji predlozi“, rekao je Dačić na potpsivanju u Briselu, aprila 2013.
Istorijski napredak
Juna meseca tadašnji premijer Srbije Ivica Dačić poručio je u Njujorku da je Srbija odlučna da primeni briselski sporazum.
„Srbija ima velika očekivanja od novih susreta timova za izradu plana implementacije Sporazuma. Za Srbiju veoma je važno da se dogovori o implementaciji odvijaju u skladu sa voljom i namerama pregovarača koji su ga parafirali, te da se na taj način položaj Srba na KiM jasno utvrdi i zaokruži“, istakao je premijer pred SB UN.
Dačić je, takođe, rekao da je nesumnjivo da je između dve sednice SB UN postignut istorijski napredak u odnosima Beograda i Prištine.
„Zajednica će imati velika ovlašćenja kada je reč o izboru komandanta, predlagaće regionalnog komandanta policije, imaće srpski sastav policije, srpski sastav pravosuđa, imaće odeljenje Okružnog suda u Severnoj Mitrovici. Zajednica će imati sedište u Mitrovici, svoju imovinu, račun, Skupštinu, predsednika, potpredsednika i veće kao vrstu vlade, izvršna ovlašćenja kada je reč o obrazovanju i kulturi mnogo bolje nego što su predlozi do sada bili“.
Istog meseca, na Vidovdan je na Radio-televiziji Srbije (RTS) najavio da bi pregovori mogli da traju najmanje četiri do pet godina.
„Ako Srbija nastavi da ima ovakvu politiku, pregovaranje može da traje četiri do pet godina, a ako ne, može da traje i 10 godina“, rekao je Dačić.
Dačić se osvrnuo i na napredak u evrointegracijama jer su počeli predpristupni pregovori, a zatim je pohvalio Briselski sporazum.
„Sada više nemamo vremena da se osvrćemo na besmislene priče da li je Srbiji interes da bude deo EU. Da je Tadić dobio odluku koju smo mi danas dobili slavilo bi se mesec dana. Ovo je istorijski dan i ostaće zapamćeno u istoriji da su za vreme ove vlade otvoreni pregovori o članstvu u EU“, kazao je Dačić.
Povlačenje iz procesa
Ipak, oktobra 2013. godine predsednik Vlade najavio je povlačenje iz procesa, kada mu prištinske vlasti nisu dozvolile ulazak na Kosovo kako bi prisustvovao mitingu povodom lokalnih izbora. Izlazak Srba na iste bio je deo dogovora u Briselu.
„Ako ja kao potpisnik Briselskog sporazuma i predstavnici Vlade koji su ga podržali ne možemo da uđemo na Kosovo i pozovemo Srbe da izađu na lokalne izbore onda se postavlja pitanje svrsishodnosti mog daljeg učešća u njemu“, rekao je tada.
Narednih meseci nje bilo razgovora jer je na Kosovu trajala kriza oko izbora Vlade. Dačić je izrazio nadu da će se, nakon formiranja vlade u Prištini, nastaviti primena Briselskog sporazuma i da će i to doprineti što skorijem otvaranju određenih poglavlja.
U međuvremenu Ustavni sud Srbije odbio je odbio da oceni ustavnost Briselskog sporazuma jer kako je ocenio, „reč o političkom, a ne o pravnom pitanju“.
Srbija ne sme da odustane od sporazuma
U januaru 2015. godine poručio je da Srbija ne sme da odustane od Briselskog sporazuma, jer je on bio uslov i da nije bilo njega Srbija ne bi napravila ni korak dalje u evropskim integracijama.
Februara 2015. godine na redovnoj konferencije Dačić je rekao da „Srbija želi da što pre bude implementiran Briselski sporazum i da se što pre konstituiše Zajednica srpskih opština (ZSO), neophodna za funkcionisanje života ljudi na severu Kosova“.
Pregovori su nastavljeni u februaru 2015. godine.
On je tada ukazao da će predstojeći sastanak u Briselu biti „prvi, posle dugog niza meseci, prvi sastanak dva nova premijera (Mustafa i Vučić ) i prvi sastanak koji će voditi nova visoka predstavnica EU Federika Mogerini“, i da ne veruje da će na njemu biti reči o imovini.
„Ta tema mora da se definiše. Neko ko je, na primer, priznao Kosovo smatra da je sva imovina tamo vlasništvo Kosova. Ali tu postoje i neke obaveze. Zašto je Srbija otplatila pola milijarde evra kredita za Kosovo u proteklih 10-15 godina. Što nisu oni plaćali kredite?!… Ako se ide logikom da je sve na Kosovu kosovsko, onda je i dug kosovski“, istakao je Dačić koji je postao ministar inostranih poslova.
ZSO je ključ
Dačić je uoči nastavka razgovora naglasio da je za srpsku stranu najznačajnije pitanje formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), jer je to bio i ključni dogovor u sklopu briselskog sporazuma između Beograda i Prištine.
On je rekao da je tema koja će se bez sumnje nametnuti i pitanje imovine, jer nije srpska strana pokrenula pitanje imovine, već prištinska, u pokušaju privatizacije nekih preduzeća na Kosovu. Na pitanje da li će se konkretno razgovarati i o pitanju rudarsko-metalurškog kombinata Trepča, rekao je da će u dijalogu svakako biti reči o pitanju imovine, ali da nije izvesno da će se već večeras konkretno razgovarati i o Trepči.
Na skupu „Beogradski dijalozi“ Ivica Dačić je izjavio da su pregovori s Prištinom u Briselu bili teški jer je Priština želela da promeni sedam od 15 tačaka sporazuma o pravosuđu koji je predložila Evropska komisija.
Prema rečima šefa srpske diplomatije, stav institucija EU je da se Srbija ozbiljno priprema i radi u procesu pregovora i da ima dobre kapacitete, ali da je za otvaranje poglavlja potrebno stvoriti „politički optimalne uslove“.
Dačić je dodao da se na tome radi i da je optimista, ocenivši da bi EU trebalo više da ceni doprinos Srbije u procesu dijaloga sa Prištinom u protekle dve godine i kada je reč o otvaranju poglavlja.
„Napredak u evropskim integracijama je političko pitanje i, da Srbija nije potpisala Briselski sporazum, pregovori još uvek ne bi bili otvoreni“, izjavio je Dačić.
Dijalog sa Prištinom nema alternativu
Posle još jednog zastoja u pregovorima, oni su nastavljeni u junu. Dačić je ukazao da do finalnog dogovora nije došlo jer prištinska strana nije htela da sprovede neke delove Briselskog sporazuma, naročito u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština.
„Nastavićemo konstruktivan prilaz dijalogu, jer on nema alternativu“, kazao je šef srpske diplomatije. Srbija se do samog kraja držala principijelnih stavova koji su svi bili zasnovani na Briselskom sporazumu. U tome je razlika između nas i prištinske strane“, kazao je on, dodajući da je i tadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini rekla da je formiranje ZSO ključno za primenu Briselskog sporazuma.
Postignut sporazum o ZSO, ali ništa od 5:0, a „Priština se ruga“
Avgusta meseca, premijeri Prištine i Beograda postigli su četiri sporazuma, o Zajednici srpskih opština, telekomunikacijama, energetici i mostu na Ibru. Tih dana je Marko Đurić, tada direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, govorio o pobedi od 5:0.
Novembra iste godine prema Dačićevim rečima, posle odluke Ustavnog suda da odbaci ZSO kao neustavnu, da se Priština ruga međunarodnoj zajednici i Evropskoj uniji, jer uopšte ne postoji mogućnost da neko suspenduje Briselski sporazum.
On navodi da su na potezu EU i SAD, jer da je Srbija suspendovala neki sporazum, već bi se oglasili sa najoštrijim osudama.
„Suština Briselskog sporazuma jeste formiranje ZSO i ovaj potez Prištine predstavlja veliki udarac na dijalog u Briselu, koji gubi smisao“, ukazao je Dačić Ovom odlukom Ustavnog suda, praktično je suspendovan dogovor iz avgusta“.
„Posle eventualnog izbora Hašima Tačija za predsednika Kosova ne očekujem ništa dobro u odnosima Beograda i Prištine, jer je politički haos na Kosovu samo izgovor za neispunjavanje obaveza preuzetih potpisivanjem Briselskog sporazuma“, rekao je u februaru 2016. za Danas ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.
Priština ustuknula, sporazum u direktnoj vezi sa EU
Posle još jednog dizanja tenzija na relaciji Beograd – Priština oko toga da li će biti novih delova sporazuma, a nakon demantija specijalne izaslanice EU Federike Mogerini, Dačić je oktobra 2016. godine rekao da je Priština ustuknula pred međunarodnom zajednicom.
„Očigledno su naišli na oštru reakciju iz međunarodne zajednice na to kako oni rade, oni stalno postavljaju neke nove uslove. Ali u razgovoru premijera i Mogerinijeve jasno je rečeno da neće biti novih uslova“, kaže Dačić.
U pregovorima je usledila značajna aktivnost sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića, odnosno sastanaka sa Mustafom i Mogereini, aktivan je bio i šef kancelarije za KiM Marko Đurić tako da nije bilo previše izjava Ivice Dačića.
Tokom 2017. bio je još zastoja u pregovorima, neki su ga opisivali da je „u komi“, a novembra su građani saznali da je pravno obavezujući sporazum Beograda i Prištine uslov za dalje EU integracije. To su vlasti u Srbiji obavestili članovi nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) septembra 2012. godine.
Dačić je decembra meseca demantovao najave organizacije „Atlantski savet“ da će se SAD priključiti pregovorima.
„Potencijalno učešće SAD u dijalogu Beograda i Prištine – što je u novom izveštaju predložilo Atlantski savet, nije predlog zvanične američke administracije, izjavio je u Vašingtonu ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić demantujući time tvrdnje kosovskih lidera, koji su se na to pozivali“.
Da je po pravilima, povukli bismo Briselski sporazum, ali alternative nema
U februaru 2018. godine ministar spoljnih poslova Dačić je zaoštrio retoriku i izjavio da bi Beograd povukao Briselski sporazum da se ponaša striktno po međunarodnim pravilima, jer Priština već pet godina nije osnovala Zajednicu srpskih opština (ZSO).
„Nema ZSO, vraćaju se srpske institucije“, rekao je Dačić na beogradskom Fakultetu političkih nauka, gde je prisustvovao otvaranju prostorija Centra za ruske studije. Ministar je kazao i da nije previše oduševljen tonom kojim se predstavnici međunarodne zajednice obraćaju Prištini.
„Oni se brecaju samo na Beograd. Koga interesuje što već pet godina nema ZSO? Ne razumeju da bez dogovora sa Srbijom nema stabilnosti u regionu. Ako je sve završeno kada je reč o Kosovu, što nas zovu na razgovore“, upitao je Dačić.
On je ocenio da nema alternative razgovorima s Prištinom, ali je dodao da postoji velika razlika između tehničkog dijaloga i razgovora koji bi doveo do rešenja u odnosima Beograda i Prištine.
Predsednik treba da povuče potpis, ali je previše tolerantan
Sledećeg meseca, Dačić je tražio da Aleksandar Vučić treba da da povuče potpis s Briselskog sporazuma „Ja sam kao premijer potpisao Briselski sporazum, ja bih povukao potpis i rekao: Nećete Zajednicu srpskih opština – nećemo ni mi ostalo, vraćamo sve na prethodno stanje, a to je povratak srpskih institucija na Kosovo“, rekao je Dačić novinarima.
On nije rekao šta mu je Vučić odgovorio na taj predlog.
„U eri lažnih vesti više se ne zna o čemu se pregovara i da li ima rokova“, rekao je Dačić i dodao da ne želi da daje izjave koje mogu da odmognu Vučiću, ali da smatra da je predsednik „previše tolerantan“ u vezi s pitanjem Zajednice srpskih opština.
„Mnogo će njima biti teško sa ovakvim Vučićem koji je razočaran“, kazao je šef srpske diplomatije.
Kosovo najveći bezbednosni izazov za Srbiju
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je avgusta meseca da je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i situacija na Kosovu najveći bezbednosni izazov za Srbiju obzirom na pritiske na srpsku zajednicu i ugroženost srpske kulturne i istorijske baštine.
„Dačić je na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije i država kandidata rekao da je postizanje Briselskog sporazuma bilo motivisano željom da se nađe sistematska i institucionalna zaštita za srpske i druge nealbanske zajednice na Kosovu, usled nepostojanja adekvatnih institucionalnih mehanizama“, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.
Šest godina po potpisivanju sporazuma, u aprilu 2019. godine Dačić je ocenio da je taj dokument bio dobar za interese Srba na Kosovu, ali da nije realizovan zbog „tolerantnosti međunarodne zajednice“ prema Prištini.
„Zato danas niko ne govori o formiranju Zajednice srpskih opština već o ukidanju taksi za šta opet traže da mi učinimo neke ustupke. Tolerantnost međunarodne zajednice dovela je da toga da nismo ostvarili nijedan korak u implementaciji Briselskog sporazuma“, naveo je Dačić na skupu lidera Zapadnog Balkana u Berlinu, na kom su učestvovali i predstavnici Prištine.
On je rekao da Srbija neće popustiti pred pritiscima i ucenama.
Niko više ne pominje ZSO
Dačić je izjavio da je frapantno što iz Brisela, koji je bio supotpisnik Briselskog sporazuma, nema reakcije na najavu da se u “tehničkom dijalogu Beograda i Prištine neće govoriti o Zajednici srpskih opština”.
On je, gostujući na TV Prva, rekao da „niko više ne spominje ZSO“ i upitao da li to znači da uskoro niko neće spominjati ni sporazum iz Vašingtona.
Upad Prištine na sever, Dačić kaže da „Beograd ne sme da prekine dijalog“
Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da je protiv prekida dijaloga s Prištinom i istakao da Beograd to ne sme da učini, ali da mora da traži da se Evropska unija izjasni da li stoji iza Briselskog sporazuma, u čijem je postizanju posredovala i čiji je garant.
U izjavi za „Politiku“, Dačić je rekao da mu je neshvatljivo da posle toliko godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, samo Srbija poštuje dogovoreno.
„Neshvatljivo je da je samo Srbija bila konstruktivan faktor, a da je druga strana odbila da primeni ono što je naš razlog prihvatanja sporazuma – formiranje Zajednice srpskih opština“, istakao je Dačić.
On je ukazao da se EU „niti čuje, niti oglašava“, već samo upozorava obe strane, a trebalo bi da upozorava ili sankcioniše onu stranu koja krši sporazum. Podsetio je da su prošle nedelje kosovske vlasti bez ikakve najave upale na sever KiM, što je direktno kršenje svih dogovora.
„Pravo je pitanje da li EU misli da je Briselski sporazum aktuelan ili nije. I pošteno je da nam to kažu“, zaključio je Dačić, bivši šef srpske diplomatije.
I devet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma ZSO nije bila ni blizu formiranja, a Dačić je rekao da je Zajednica srpskih opština jedini razlog zbog kog je srpska strana potpisala Briselski sporazum.
Zapad je ili nemoćan ili sarađuje sa Kurtijem
Nedugo zatim usledilo je izlazak Srba iz institucija pod kontrolom Prištine. Dačić, prvi potpredsednik i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić komentarišući izlazak Srba i zahteve za formiranje Zajednice srpskih opština, rekao da kako niko u Srbiji ne veruje da Evropska unija i velike zapadne sile ne mogu da izađu na kraj s kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.
Dačić je za RTS ponovio svoji ocenu kako je vreme da maske padnu „u smislu da se jasno vidi da li ima Briselskog sporazuma ili ne“. On je rekao da je izlazak Srba iz kosovskih institucija usledio posle devet godina čekanja da Priština formira Zajednicu srpskih opština (ZSO).
„Da li oni mogu? Verujem da mogu, ali mislim da niko u Srbiji ne veruje da oni ne mogu. Ako takve velike sile ne mogu da izađu na kraj sa Kurtijem onda to pokazuje ili njihovu nemoć ili prećutnu saglasnost da oni to rade zajedno sa njim“, rekao je Dačić.
EU je garant formiranja ZSO
Nedugo zatim Dačić izjavio je da je Evropska unija (EU) svojim potpisom na Briselski sporazum garant da će Zajednica srpskih opština biti formirana ali su „sada na delu pokušaji da se ta već zatvorene tema opet otvori, što Priština oberučke prihvata“.
Kako je naveo, „svi oni pojedinačno, a posebno udruženi, samo ako hoće, i te kako imaju moć i mehanizme da primoraju Prištinu da ispoštuje svoj deo Briselskog sporazuma“.
„Ne radi se to samo apelima koje šalju poslednjih dana, jer se Priština na njih do sad oglušila bezbroj puta“, ukazao je Dačić.
Samo kad bi Priština htela i Vučićeva „jota“
„Moje je lično uverenje, a mislim da to dele i mnogi u Evropi i svetu, da se ništa neće promeniti dok je Aljbin Kurti na vlasti”, ocenio je Dačić u gostovanju na televiziji Prva.
Prema njegovom mišljenju, dogovor bi mogli postići koliko sutra, ako bi Priština to htela, jer je ona najveća prepreka. On je konstatovao da je sada situacija da EU i SAD ne mogu da kontrolišu „čedo koje su stvorili i da bi trebalo da se bave onim koji pravi probleme, a to je Kurti”.
Mi treba da vodimo takvu politiku da niko ne može da nas optuži zbog nas, naglasio je Dačić i dodao da je siguran da predsednik Srbije Aleksandar Vučić na samitu u Tirani neće „ni za jotu“ promeniti one stavove koje je izneo o kosovskom pitanju.
Vizna liberalizacija nagrada za Kosovo, iako nije ispunilo obaveze
Povodom 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma između predstavnika Beograda i Prištine, ministar spoljnjih poslova Ivica Dačić je rekao da „danas kao da doživljavamo kolektivnu amneziju nekih zapadnih zemalja“, jer je Evropski parlament Kosovu odobrio viznu liberalizaciju iako nije ispunilo nijednu tačku iz tog sporazuma.
Dijalog koristan za Srbiju
Upitan da li je za Srbiju bilo korisno to što učestvuje u dijalogu sa vlastima u Prištini, uz posredstvo Evropske unije, Dačić je rekao da „ako možemo da podvučemo crtu, bilo je korisno za Srbiju da učestvuje u dijalogu“.
„Ne želimo da pričamo o statusu Kosova, cela ta priča je statusno neutralna“, rekao je Dačić.
Vratili smo se u „predbriselsko stanje“, Srbija jeste mala ali nije glupa
Komentarišući izjavu Gabrijela Eskobara zvaničnika SAD da će ova zemlja priznati izbore na Kosovu i Metohiji bez obzira što ih Srbiji bojkotuju, Dačić je poručio „da smo se time vratili u predbriselsko stanje, kada je bilo nevažno da li Srbi učestvuju na izborima i u institucijama ili ne“.
Dačić je ponovio da „novi briselski sporazum“, odnosno prihvatanje francusko-nemačkog plana o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ne znači ni de fakto ni de jure priznanje Kosova, i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj plan samo usmeno prihvatio i jasno, naglasivši da su crvene linije neprihvatanje nezavisnosti i nepristajanje na članstvo Kosova u UN.
„Srbija jeste mala, ali nije glupa. Predsednik Vučić govori precizno, nećemo implementirati ono na šta nismo pristali“, rekao je Dačić.
Nepoštovanje Briselskog sporazuma dovodi do sukoba
„Briselski sporazum podrazumeva Srbe u policiji, podrazumeva da ne mogu albanske snage da dolazi na sever, i formiranje Zajednice srpskih opština“, poručio je Dačić. Dodao je i da podrazumeva Srbe u pravosuđu, sudovima i tužilaštvima.
„Zašto bi onda bilo problema. Zaista, samo politički slepi ljudi ili politički zlonamerni ljudi ne žele da vide gde se nalaze problemi. Oni sada misle povodom ovih događanja u Banjskoj da je došao trenutak da Srbiji treba da zapečate sudbinu. To nije tako. Srbija će da trpi pritiske zbog svega toga, ali ćemo se boriti za to da jasno ukažemo šta je dalji pravac normalizacije stanja“ rekao je Dačić.
Srba nema u institucijama, nema ni ZSO
„Posle 11 godina nije formirana ZSO za koju su garantovale EU, Angela Merkel i Hilari Klinton. Došlo je do slanja specijalne policije na sever Kosova gde žive isključivo Srbi što nije dozvoljeno sporazumom sa NATO-om, a što je dogovoreno kada smo Hašim Tači, Ketrin Ešton i ja bili u sedištu NATO. Srpskih policajaca nema na severu, nema ni srpskih sudija i tužioca, ali ima hapšenja Srba, zabrane srpske robe, proterivanja srpskih institucija i organa“ konstatovao je Dačić.
On je na početku svog obraćanja na ministarskom sastanku Berlinskog procesa, konstatovao da je Briselski sporazum ostao mrtvo slovo na papiru zbog nepoštovanja obaveza od strane Prištine.
Poslednjih dana Dačić je privukao pažnju izjavama o prevari i šta je u stvari mislio. Činjenca je da je u izjavi o prevari naveo i da je poruka države Srbije da “nema popuštanja oko Kosova i Metohije”.
Istovremeno, Zajednica srpskih opština nije fomirana, ne nazire se kada će i da li će ikada biti, dok Srba u institucijama nema.
