„Srbija je izgubila Kosovo“, poručuje albanski premijer Edi Rama, dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić pita: „Kakve veze ima Ibar sa Albanijom?“
Najava Vučića da Srbija razmatra promenu vodotoka Ibra za manje od dva dana prerasla je u otvorenu diplomatsku polemiku Beograda i Tirane. Počela je reakcijom albanskog ministra spoljnih poslova Ferita Hodže, nastavila se njegovom razmenom sa srpskim kolegom Markom Đurićem, da bi se potom uključio i Rama. Od prekograničnih voda koje nisu u Albaniji, rasprava se proširila na status Kosova, „Veliku Albaniju“, rušenje objekata na Gazivodama, položaj Srba i ZSO. A kada je Rama srpsku argumentaciju smestio u „folklor“ i „muzej srpskih istorijskih strahova“, Đurić mu je uzvratio: „Stav Srbije o Kosovu i Metohiji nije folklor“, vraćajući raspravu na rušenje srpske imovine na Gazivodama.
Polemika je otvorena nakon prve Vučićeve izjave 9. avgusta, kada je, govoreći o položaju Srba na Kosovu i višenedeljnim rušenjima objekata na Gazivodama, najavio da su već pozvani stručnjaci kako bi razmotrili mogućnost promene vodotoka Ibra.
„Kad već toliko maltretiraju naš narod, da vidimo, imamo različite razloge za promenu vodotoka Ibra, pa ćemo da vidimo šta će da rade Albanci i kako će da se ponašaju“, kazao je tada.
Reakcija je ubrzo stigla iz Albanije.
Hodža: Ibar je prekogranični vodotok
Albanski ministar za Evropu i spoljne poslove Ferit Hodža izrazio je zabrinutost zbog Vučićeve izjave, navodeći da promena toka reke koja je deo prekograničnog vodotoka nije isključivo unutrašnje pitanje niti odluka koja se može doneti jednostrano ukoliko posledice pogađaju drugu teritoriju.
Pozvao se na principe međunarodnog prava o pravičnom i razumnom korišćenju prekograničnih voda, sprečavanju prekogranične štete, saradnji, razmeni informacija i konsultacijama.
Posebno je ukazao na to da je Srbija od 2010. godine potpisnica UNECE Konvencije o zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera.
„Voda ne može biti korišćena kao instrument političkog pritiska niti kao sredstvo kažnjavanja druge zemlje ili stanovništva“, poručio je Hodža.
Kazao je da Albanija podržava pravo Kosova na bezbednost, održivi razvoj i zaštitu vodnih resursa i pozvao da se takva pitanja rešavaju dijalogom, saradnjom i evropskim standardima.
Đurić: Kakvu ulogu Albanija ima u upravljanju Ibrom?
Usledio je odgovor ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića.
On je Hodžinu reakciju predstavio kao pokušaj skretanja pažnje sa, kako je naveo, kontinuiranog kršenja prava Srba na Kosovu, optužujući albansko Ministarstvo spoljnih poslova da o tome ćuti.
Đurić je potom osporio osnov Albanije da se uključuje u pitanje Ibra.
„Ibar ne protiče kroz Albaniju, niti je Albanija priobalna država unutar njegovog sliva“, poručio je.
Prema njegovom stavu, Tirana nema „teritorijalni ili hidrološki osnov“ da učestvuje u odlučivanju o načinu na koji Srbija upravlja vodnim resursima na svojoj teritoriji.
Ali se Đurić nije zadržao na hidrologiji.
Uključivanje Tirane u raspravu povezao je sa „poznatim regionalnim konceptima“ prema kojima se, kako je naveo, srpska teritorija i resursi tretiraju kao deo šireg albanskog političkog prostora.
„Da budem jasan: nema mesta za Veliku Albaniju – niti za bilo koji drugi projekat zasnovan na etničkom ekspanzionizmu i prekrajanju granica – u evropskoj budućnosti našeg regiona“, naveo je.
Poručio je da će Srbija kao suverena država sama odlučivati o upravljanju svojim prirodnim resursima.
Rama: Od hidrologije stigli do „muzeja srpskih istorijskih strahova“
U polemiku se potom uključio albanski premijer Edi Rama, koji je prethodno podelio Hodžinu reakciju.
„Veoma zanimljiva letnja razmena između naših ministara spoljnih poslova“, započeo je Rama poduži odgovor.
Kazao je da je očekivao odgovor o Ibru, ali da je rasprava „nekako otputovala od hidrologije do međunarodnog prava“, napravila „obavezno zaustavljanje kod ‘Velike Albanije’“, prošla kroz „Kosovo i Metohiju“ i završila u, kako je napisao, „poznatom muzeju srpskih istorijskih strahova“.
Rama odbacuje Đurićevo pominjanje „Velike Albanije“.
„Albanija nema nikakve pretenzije prema teritoriji Srbije i nema potrebe da ih izmišlja. Niti nam je potrebna ‘Velika Albanija’ da bismo stajali uz Kosovo“, naveo je.
A potom je polemiku direktno prebacio na status Kosova.
„Kosovo je država za sebe. Albanci Kosova su upravo to – Albanci Kosova. Imaju svoju Republiku, svoje institucije i pravo da određuju sopstvenu budućnost.“
Usledila je jedna od najoštrijih poruka u dosadašnjoj razmeni:
„Srbija je izgubila Kosovo.“
Ponavljanje da ga nije izgubila, prema Rami, možda može „pretvoriti poraz u pobedu u geografiji političke imaginacije“, ali „mape su manje popustljive“.
„Teritorija Republike Kosovo nije srpska teritorija, a prirodni resursi koji se na njoj nalaze nisu resursi Republike Srbije“, poručio je.
„Vratimo se reci“
Posle rasprave o Kosovu i „Velikoj Albaniji“, Rama se vratio početnom pitanju.
„Dakle, nazad na reku“, napisao je.
Ponovio je da je Ibar prekogranični vodni sistem i da Srbija može slobodno upravljati resursima unutar svoje nadležnosti.
Ali, dodao je, ne može tvrditi da moguće posledice po drugu zemlju „magično prestaju na srpskoj granici“.
„Zbog toga, na kraju krajeva, postoji međunarodno pravo voda. Reke imaju nezgodnu naviku da slede geografiju, a ne diplomatske teze“, naveo je Rama.
Rama i o Srbima: Njihova prava i bezbednost su važni
Albanski premijer se u istom odgovoru osvrnuo i na Đurićevo insistiranje na položaju srpske zajednice.
„Njihova prava su važna. Njihova bezbednost je važna. Njihova imovina, jezik, kulturno i versko nasleđe moraju biti zaštićeni“, poručio je.
Kazao je da Albanija nema problem da to kaže, jer je to ono što demokratska država duguje svojim građanima.
Istovremeno je Đurićevu argumentaciju nazvao „akrobatskim manevrom“ – upozoravati Albaniju na etnički ekspanzionizam, a u istoj izjavi teritoriju druge države tretirati kao srpsku.
Rama je podržao Đurićevu poruku da bi granice u budućnosti trebalo sve manje da dele region, ali uz dodatak:
„Postoji mali preduslov pre nego što granice mogu postati manje važne: prihvatiti one koje već postoje.“
Poručio je da Albanija želi dobre odnose sa Srbijom i ceo region unutar Evropske unije, uključujući Srbiju, ali da dobrosusedstvo ne može značiti da svi susedi moraju da prihvate „srpsku verziju istorije“.
Svoj poduži odgovor završio je ponovo Ibrom:
„A u međuvremenu će Ibar, blaženo nesvestan sve naše istorijske kartografije, nastaviti da teče prema geografiji, a ne folkloru.“
Đurić Rami: Konkretna stvarnost su rušenja na Gazivodama
Đurić je potom odgovorio direktno Rami, ocenjujući njegov post kao „uglađen letnji pokušaj promene teme“.
Prema srpskom ministru, razlog zbog kojeg se uopšte govori o Ibru jeste ono što se trenutno događa na Gazivodama.
„Mi zapravo razgovaramo o reci Ibar samo iz jednog razloga: vlada Aljbina Kurtija koristi ovo leto da ruši srpske kuće, bez odgovarajućeg pravnog postupka, duž obala jezera Gazivode i Ibra“, naveo je Đurić.
Optužio je kosovsku vladu da ljude lišava imovine, pristupa i sredstava za život postupcima koje je nazvao „očigledno etnički diskriminatornim“.
Rami je zamerio da je napisao „dugačak i elegantan tekst o geografiji, istoriji i evropskim vrednostima“, ali da nije govorio o rušenju srpske imovine.
Đurić priznaje prekogranični karakter Ibra, ali osporava ulogu Albanije
Đurić je u ovom odgovoru eksplicitno naveo da je Ibar prekogranični vodotok.
Podsetio je da izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Srbiju, uključujući Kosovo, i nastavlja dalje kroz dunavski sliv prema Crnom moru.
„Ibar jeste prekogranični vodotok, ali Albanija nije priobalna država“, poručio je.
Prema njegovom tumačenju, međunarodno vodno pravo ne daje Albaniji status strane u ovom pitanju „putem etničke bliskosti“.
Na Raminu tvrdnju da je Srbija izgubila Kosovo, Đurić je odgovorio:
„Stav Srbije o Kosovu i Metohiji nije folklor.“
Naveo je da se on zasniva na Ustavu Srbije, međunarodnom pravu i Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, dodajući da Albanija može da se sa tim ne slaže, ali ne može jednostrano da proglasi pitanje rešenim.
Od Rame traži poziv za prekid rušenja i ZSO
Đurić je, međutim, pozdravio deo Raminog posta u kojem albanski premijer govori o zaštiti prava i bezbednosti Srba.
Sada očekuje, naveo je, da takva poruka bude praćena „praktičnom podrškom“.
Kao prve korake naveo je jasan poziv na prekid rušenja srpskih objekata i drugih sličnih postupaka kosovske vlade, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.
Rami i Hodži je na kraju predložio da ostave iza sebe „diplomatiju preko megafona“, poručujući da su „vrata i telefonske linije otvoreni“.
„Hajde da pozitivno iznenadimo sve pronalazeći više načina da sarađujemo uprkos našim razlikama“, zaključio je Đurić.
Hodža ponovo Đuriću: „Reke treba da nose vodu, a ne pretnje“
Polemika se, međutim, tu nije završila. Ferit Hodža danas je ponovo odgovorio Marku Đuriću, ovog puta u pomirljivijem tonu, pozdravljajući završni deo poruke srpskog ministra u kojem je pozvao na više saradnje i manje javnih prepucavanja.
„Cenim mirniji završni ton poruke Marka Đurića, jer upravo tu leži budućnost našeg regiona – ne u pretnjama i optužbama, već u dijalogu, poverenju i pragmatičnoj saradnji“, poručio je Hodža.
A potom je raspravu ponovo vratio na ono od čega je počela – vodu.
„Voda je život. Ona nema pasoš, ne čita političke mape niti zastaje da pita sa koje strane granice protiče. Pretvaranje vode u instrument kažnjavanja zato nije jednostavno tuđa stvar“, naveo je.
Hodža priznaje Đurićevu tvrdnju da Ibar ne protiče kroz Albaniju, ali objašnjava zašto Tirana ipak smatra da treba da reaguje.
„Kada bi sutra neko zapretio da će Srbiji uskratiti vodu koja protiče kroz njegovu teritoriju, Albanija bi bila jednako glasna“, poručio je, dodajući da razlog ne bi bio to što ta voda završava u Albaniji, već što bi takva pretnja narušavala miran suživot u regionu.
„Reke treba da nose vodu, a ne pretnje, a granice treba da određuju nadležnosti, a ne da dele našu odgovornost za mir“, naveo je Hodža.
Osvrnuo se i na „Veliku Albaniju“, koju je Đurić uveo u ovu polemiku.
„Što se tiče svih tih ‘velikih’ stvari prizvanih u ovu raspravu, Albanija je zainteresovana samo za jednu: veću Evropsku uniju, koja obuhvata Kosovo, Srbiju, Albaniju i ostatak našeg regiona“, poručio je.
Odgovarajući i na Đurićevu poruku da su njegova vrata i telefonske linije otvoreni, Hodža je kazao da su otvorena i vrata i telefonske linije Tirane, kao i „naši umovi“, za konkretne primere onoga što Albanci i Srbi mogu zajedno da postignu.
„Dakle, nastavimo sa više Evrope, manje mitologije i više razloga da svoju prošlost gledamo očima budućnosti, umesto da svoju budućnost gledamo očima prošlosti“, zaključio je Hodža, uz završnu poruku:
„I, da – voda za sve. Da je pijemo u miru i da njome, isto tako mirno, navodnjavamo plodnu zemlju našeg zajedničkog, lepog susedstva.“
Vučić u međuvremenu: „Kakve veze ima Ibar sa Albanijom?“
Dok su ministri, a potom Rama i Đurić, vodili javnu polemiku, Vučić je nastavio da govori o mogućoj promeni Ibra.
U tri obraćanja za manje od dva dana prešao je put od najave da su stručnjaci već pozvani, preko direktnog pominjanja Gazivoda, do najave radne grupe i prvog pominjanja područja Ribarića.
Na pitanje o reakcijama Prištine i Albanije sinoć je kazao:
„Kakve veze ima Ibar sa Albanijom? Kakve veze ima i sa bilo kim od njih na bilo koji način? To je naše unutrašnje pitanje.“
Najavio je radnu grupu koja bi trebalo da sagleda moguće opcije „tamo negde oko Ribarića“, uz ogradu da ni sam ne zna gde bi eventualni zahvat bio izveden.
Ni u jednoj od dosadašnjih izjava nije predstavio konkretan projekat, lokaciju zahvata, tehničke parametre niti procenu mogućih posledica po protok Ibra nizvodno.
Nove izjave dolaze u trenutku višenedeljnih rušenja objekata na području Gazivoda, ali i novih promena u bezbednosnom prisustvu KFOR-a na dve osetljive lokacije. Kosovski zvaničnici i JP „Ibar-Lepenac“ tvrde da su na Gazivodama u pitanju objekti bez odgovarajućih dozvola, odnosno izgrađeni na zemljištu ovog preduzeća, dok vlasnici, njihovi pravni zastupnici i predstavnici srpske zajednice osporavaju pravni osnov i način sprovođenja akcije.
Istovremeno, KFOR je započeo postepenu tranziciju svog stalnog prisustva na glavnom mostu na Ibru u Mitrovici, uz najavu kosovskih vlasti da proces treba da vodi ka njegovom otvaranju za saobraćaj, dok je kod manastira Visoki Dečani počelo postepeno uključivanje pripadnika Kosovske policije u bezbednosnu arhitekturu KFOR-a. Obe promene izazvale su zabrinutost u delu srpske zajednice, a Eparhija raško-prizrenska posebno se usprotivila smanjivanju neposredne međunarodne zaštite Visokih Dečana.
Evropska unija je još u julu zatražila hitnu obustavu rušenja.
Ibar izvire u Crnoj Gori, protiče kroz Srbiju i Kosovo, uključujući jezero Gazivode, a potom ponovo ulazi u centralnu Srbiju.
Upravo zato bi praktične i pravne posledice eventualne intervencije zavisile od ključnih podataka koji za sada nisu poznati – gde bi se intervenisalo, na koji način, koliko bi se promenio protok i kakve bi posledice takav zahvat imao nizvodno.
