Parastosom i polaganjem venca ispred krsta posvećenom stradalim Srbima u NATO bombardovanju 1999. godine, u dvorištu Doma kulture Gračanica, obeležena je 25. godišnjica od početka bombardovanja.
Parastos su služili sveštenici Eparhije raško-prizrenske, nakon čega su predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog odbora, Privremenog organa Prištine i opštine Gračanice odali počast žrtavama polaganjem venaca.
Ispred Kancelarije za KiM okupljenima se obratila Malinka Mitrović.
„Na ovom mestu okupljamo se nebrojano puta da bi izrazili protest protiv velike nepravde koja nam se čini. 17. i 24. mart predstavljaju dva najtragičnija datuma moderne srpske istorije. Danas svedočimo 25 godina bola, tuge i stradanja. Postali smo cifre i kolateralna šteta. Gle čuda, oni ‘milosrdni anđeo’, a mi ‘kolateralna šteta’, i sam je Bog plakao te prve noći kada je zlokobna sirena objavila da naše nebo nije više slobodno. Nije slobodno, okupiralo ih je 1.100 borbenih aviona, izveli su za 78 dana blizu 20.000 borbenih letova, isporučili su 20.000 tona razornog ekslopiziva, 36.000 tona kasetnih bombi, metu i cilj nisu birali, gađali su decu, žene, starce obolele, trudnice, što zači da im nije bil bitno gde će gađati. Srbija je postala srpska Hirošima“, rekla je Malinka Mitrović.
Direktorka Narodne biblioteke u Gračanici Brankica Kostić rekla je da je „agresija 19 najmoćnijih država na jedan mali narod, pred očima gotovo celog sveta, označila je kraj jedne ere u međunarodnim odnosima“. Ona je poručila da se za Srbe vreme deli na pre i posle rata.
„Malo je bilo čak i onih koji su nas verbalno podržavali i nikada u istoriji svoga postojanja nismo bili tako sami kao te 1999. godine. Te strašne gvozdene ptice ispuštale su tone i tone tereta, radiokativnih bombi, kasetnih bombi, tomahavki i svega za šta smo prvi put čuli, a nikada to ne možemo zaboraviti. Pitali smo se tada, a i dalje nam nije jasno, otkud im toliko mržnje, zbog čega, da li smo tu mržnju zaslužili možda onim natpisom u Ženevi u sedištu Crvenog Krsta gde se svet podseća da treba da bude human, bar malo koliko je Srbija pokazala humanosti čak i prema svojim neprijateljima u Velikom ratu“, navela je Brankica Kostić.
Majda Popović iz Kulturno-prosvetne zajednice Kosova govorila je o nepokolebljivom duhu srpskog naroda uprkos razaranjima.
„Sve ste nam razorili, ali naš duh, ljubav prema slobodi nam niste ugasili, niste nas zatrli. Evo, o vašem zlu svedočimo, a vi ste se opet u odela opaka obukli i nastavljate svoju misiju smrti i pakla. Tog 24. marta, tada smo vas videli krvavih očiju i te večeri Goleš, a zatim Zeleniku gračaničku zapaliste paklenim ognjevima i predstaviste moć vama svojstvenu da nam radost običnu pogasite. Gospodo, sram vas bilo. Poštovani građani naših svetlih prostora, ne predajmo se zaboravu, ako zaboravimo naše žrtve – zaboravili smo sebe“, rekla je Majda Popović.
Učenice niže Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ u Lapljem Selu izvele su himnu „Bože pravde“, a Helena Popović iz Gračanice kazivala je stihove pesme “Punoletstvo smrti” u znak sećanja na žrtve.
