Novo krizno žarište moglo bi da bude u selu Valač. Vlasti u Prištini, uprkos upozorenjima zapadnih partnera, spremaju se da zauzmu silom veoma važnu prenosnu trafostanicu na severu Kosova, uz neizbežno zaoštravanje odnosa na Kosovu i između Beograda i Prištine, navedeno je u tekstu “Poverljivi izveštaj iz Brisela: Šta EU stvarno planira za Zapadni Balkan” na portalu Velike priče.
Početak 2024. godine biće veoma turbulentan na Zapadnom Balkanu.
Priština želi da svede Srbe na Kosovu na jedan odsto
Kosovski premijer Aljbin Kurti počeo je vrlo intenzivno da širi po albanskoj dijaspori priču da Srba na Kosovu, za nekoliko godina, neće biti više od jedan posto. Posledično, zašto bi jedan posto građana imao poseban tretman. Jedan posto stanovništva se pokriva bez problema sa već postojećim zakonom o manjinama ili sa eventualnim manjim korekcijama. To je ujedno i glavni argument Kurtija za opiranje osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO). Odugovlačiti i čekati da broj Srba obesmisli osnivanje ZSO.
U tom kontekstu treba posmatrati poteze Kurtijeve vlade koja je koncentrisana na politiku odvraćanja Srba od ideje da mogu da žive normalno na Kosovu, kao i da stimuliše, koliko god je to moguće, iseljavanje Srba. Kurtijeva želja je da dovede Srbe na Kosovu u istu poziciju u kojoj su Srbi u Hrvatskoj.
U prošloj godini se, po podacima kojima barataju u Briselu, 11 odsto Srba severno od Ibra odselilo. U evropskim institucijama, na osnovu izveštaja njihovih funkcionera sa Kosova u poslednjih nekoliko meseci, smatraju i da je iseljavanje Srba sa Kosova još izraženije a da je otežavajuća okolnost da odlaze mladi i radno sposobno stanovništvo. Takođe, u EU su registrovali da je reč o fenomenu koji se intenzifikovao u poslednje dve-tri godine.
Evropska unija ima nameru da pokuša da postigne opipljiv rezultat u dijalogu Beograda i Prištine u prvoj polovini 2024. godine. Međutim, biće veoma teško ostvariti bilo kakav pomak jer Priština i Beograd traže sve moguće izgovore i načine da se izvuku iz dosadašnjih postignutih dogovora a da ne budu optuženi da su minirali čitav proces. Motivi obeju strana su isključivo unutrašnje prirode, odnosno političke kalkulacije predsednika Aleksandra Vučića i premijera Aljbina Kurtija. I jedan i drugi gledaju kako da iskoriste dijalog da bi ojačali svoje pozicije a ne da bi stigli do rešenja.
Kosovski premijer je trenutno u boljoj poziciji jer mu je pošlo za rukom da osvoji čitavu albansku dijasporu, ne samo onu koja dolazi sa Kosova, već i iz Albanije i Severne Makedonije. Do prošle godine je albanski premijer Edi Rama imao najveći uticaj u albanskoj dijaspori a sada je to mesto zauzeo Kurti. On je albanski političar koji se najviše sluša među Albancima u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji. To mu ne daje samo snagu već i uticaj i novac imajući u vidu da su albanske zajednice veoma politički aktivne u državama u kojima deluju.
Podrška koju Priština ima u pojedinim državama članicama EU i pored toga što nema racionalnih i opravdanih argumenata za to tumači se popularnošću Kurtija u albanskoj dijaspori i njenim uticajem na lokalne političare. Tipičan primer je Nemačka gde postoji razlika u pristupu između kancelara Olafa Šolca i ministarke spoljnih poslova Analene Berbok. Ljudi u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke vide šta se događa na Kosovu, posebno na severu, vrlo dobro znaju kako dolazi do eksproprijacije zemljišta u vlasništvu Srba, kako se ponaša specijalna kosovska policija, imaju u posedu dokaze o drugim primerima diskriminacije srpske manjine. Međutim u Bundestagu deluje serija parlamentaraca koji su, eufemistički rečeno, naslonjeni na albansku dijasporu u Saveznoj Republici i oni vrše veliki pritisak na Ministarstvo spoljnih poslova i Berbokovu.
U Velikoj Britaniji je uticaj još izraženiji jer je albanska dijaspora najjača u Engleskoj. Pojedini poslanici u Vestminsteru nastupaju kao albanski glasnogovornici ili zaštitnici albanskih interesa. U Evropskom parlamentu imamo takođe parlamentaraca koji su povezani sa albanskim zajednicama i posledično naklonjeni Kurtiju i političkoj formaciji “Samoopredeljenje”.
Kurti se sprema da silom preuzme Valač?
Trafostanica Valač je sledeće eksplozivno pitanje na severu Kosova sa potencijalom da proizvede novu krizu između Srba i Albanaca na Kosovu i između Beograda i Prištine. Albanci su blokirali dogovor između KEDS (Kosovska kompanija za distribuciju električne energije) i Elektrosevera (kompanija ćerka EPS-a) jer pretenduju da imaju garancije da će infrastruktura veoma važne prenosne trafostanice preći u vlasništvo Prištine. To neće biti jednostavno jer je Valač izgradila Srbija i održavala ga sve do pre tri meseca, kada je prešao u ruke Elektrosevera.
Beograd je sa svoje strane ispunio ono što se od njega očekivalo osnivanjem Elektrosevera i prenošenjem vlasništva i nadležnosti nad elektroenergetskom infrastrukturom na severu Kosova. Kada je Priština trebalo da ispoštuje svoj deo u postignutom sporazumu koji je regulisao distribuciju i naplatu struje na severu Kosova, kosovski zvaničnici su dodatno zaoštrili već napeti odnos. U EU se pribojavaju da je takvo ponašanje Prištine uvod za odluku da silom zauzme Valač. A to bi kreiralo dodatne tenzije sa nesagledivim posledicama.
Ali, Kurtijevo ponašanje nije samo problematično na severu Kosova. Sve veća popularnost Kurtija među Albancima u regionu i u dijaspori, kao i sve veći broj pristalica njegove partije „Samoopredeljenje“ u Severnoj Makedoniji, alarmirali su lidera Demokratske unije za integraciju Alija Ahmetija. Nekadašnji komandant OVK u Severnoj Makedoniji požalio se i evropskim partnerima na destabilizujuće delovanje Kurtija i njegove partije u bivšoj najjužnijoj jugoslovenskoj republici. Situacija u Severnoj Makedoniji je i dalje zapaljiva i ulazak političke snage kao što je „Samoopredeljenje“ doprinelo bi novom dizanju etničkih tenzija.
Beograd će platiti veliku cenu za Banjsku
Odlazak Aleksandra Vulina nije dovoljan da bi pitanje događaja u Banjskoj bilo stavljeno ad akta za EU. Smena bivšeg direktora BIA bila je više priča između Vašingtona i Beograda nego između EU i Srbije. Bez ozbiljnog i verodostojnog procesa koji bi razjasnio ko je odobrio, organizovao i dostavio teško naoružanje kriminalnoj grupi u Banjskoj, Srbija neće moći da izađe iz diplomatskog ćorsokaka u kojem se našla.
Teroristički napad Hamasa na Izrael je s jedne strane skinuo pitanje Banjske sa medijske pozornice, ali je učvrstio Nemačku, Francusku, Italiju i još nekoliko zemalja u nameri da insistiraju na rasvetljavanju svih detalja. Berlin neće odustati od svojih zahteva i spreman je da blokira do daljeg EU finansijske instrumente za Srbiju, što se videlo i prošlog 7. decembra.
Beograd veoma greši kada pitanju Banjske pristupa emotivno, površno i kao pitanju lokalnih razmera koje reflektuje odnos snaga između Srba i Albanaca. Slika koju vide u EU je mnogo šira i daleko prevazilazi lokalni karakter. Banjska se doživljava kao bezbednosna pretnja čitavoj EU, jer ako je teško naoružanje moglo da stigne do kriminalaca u Srbiji, onda može i do islamskih terorista.
Činjenica da toliko velika količina teškog naoružanja izađe iz skladišta Vojske Srbije i dođe u posed paravojnih formacija veoma je zabrinjavajuća i alarmantna za čitavu EU. Pogotovo za zemlje koje su bile izložene u prošlosti terorističkim napadima.
Događaji na Bliskom istoku otvorili su ponovo pitanje bezbednosti na celom kontinentu. Ako Radoičić, koji je u očima EU viđen kao jedan od bosova organizovanog kriminala u regionu, može da dođe do teškog naoružanja, onda može da ga dobije i neko drugi, uključujući i islamske radikale. Taj argument je ključan a u Beogradu to ne shvataju i nastavljaju sa emotivnim pristupom, dok Berlin i druge prestonice na njega gledaju izuzetno racionalno i pragmatično.
Na jednom od nedavnih sastanaka ključnih članica EU koje se bave pitanjem Srbije francuski diplomata je zapazio – da su teroristi koji su napali Pariz (Bataklan) 2015. godine imali naoružanje koje je pronađeno u Banjskoj, mrtvi na pariskim ulicama bi se brojali hiljadama a ne stotinama.
U poslednjih par nedelja, dobrim delom zbog događaja na Bliskom istoku, vrlo rigorozan pristup Nemačke po pitanju Banjske dobio je podršku ne samo od Francuske i Italije, već i od Holandije, Belgije, Danske. Štaviše, stvorio se blok od barem deset članica EU koje insistiraju na Banjskoj što se već videlo tokom rasprave o zaključcima za Srbiju na poslednjem Savetu. Beograd je dobio još jedan dodatni zadatak ili uslov koji će morati da reši ili ispuni ako želi da pokrene svoje evropske integracije.
“Serbian fatigue”
U Briselu kruži već neko vreme nova kovanica “Serbian fatigue” po ugledu na daleko poznatiju “enlargement fatigue”. U poslednje dve-tri godine svedoci smo da u članicama EU i u institucijama EU nije posredi negativan odnos prema Srbiji, već zamor od slušanja stalnih opravdanja zašto Beograd ne može da uradi ovo ili ono. Zato sve manje ljudi želi da se bavi Srbijom u EU jer nikome se više ne sluša šta druge države Zapadnog Balkana mogu a Srbija ne.
I pored toga što Srbija ima dobre argumente, najboljeg pregovarača, najbolje administrativne kapacitete u regionu, veoma mali broj diplomata i funkcionera EU želi da rizikuje da blokira ili uspori svoju karijeru bavljenjem Srbijom pošto je unapred osuđen na neuspeh ili u najboljem slučaju tapkanje u mestu.
U institucijama EU nemaju dilemu: da Tanja Miščević nije na čelu srpskog pregovaračkog tima, Beograd bi već imao zamrznute pregovore sa EU. Rezultati ogromnog posla koji Miščevićeva i njen tim obavljaju ima minimalnu vidljivost, ali samo zahvaljujući njemu proces proširenja je i dalje živ i u poziciji da bude lansiran ako se stvore povoljne političke okolnosti.
Pobeda na republičkim izborima SNS-a i apsolutna većina koju će imati u Skupštini isteraće na čistac predsednika Vučića, odnosno neće moći više da žonglira između evropske realnosti i ruskih i kineskih magli. Dakle, ako Vučić odluči da napravi odlučne korake ka članstvu u EU, odgovor evropskih partnera biće još konstruktivniji i Srbija će biti katapultirana u procesu evropskih integracija. Praktično, aktuelna vlast u Srbiji nema više nijedan izgovor zašto tapka u mestu u procesu evropskih integracija. To je njihova a ne odluka EU.
Svrha procesa pregovaranja sa EU jeste transformisanje država kandidata u zemlje koje su sposobne da funkcionišu po pravilima EU i da budu konstruktivne u procesu donošenja odluka u EU. Drugim rečima, u EU ne žele novu Mađarsku, nove Orbane. Srbija nije kao Mađarska, ali je takva percepcija u dobrom delu EU.
Novina je i da za pokretanje evropskih integracija Srbije iz letargije koja traje već pet godina nije presudan dijalog Beograda i Prištine. Za novu limfu u približavanju EU dovoljno je da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa Briselom, pogotovo prema Rusiji, i da usvoji i implementira par zakona iz oblasti jačanja pravne države i slobode medija.
Vremena se menjaju konstantno i sada smo došli u situaciju da je dijalog Beograd–Priština važan, ali ne toliko koliko je izgledao ranije. Kosovo nije u ovom trenutku ključno pitanje za evropske integracije Srbije, drugi par rukavica je što vlasti u Beogradu (zlo)upotrebljavaju taj argument za unutrašnju upotrebu. Najbitnije stvari koje Srbija mora da uradi za pokretanje evropskih integracija jesu jačanje pravne države i usaglašavanje sa spoljnom politikom.
Sa odlukom o početku pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom koje imaju teritorijalne probleme (jugoistok Ukrajine i Pridnjestrovlje), davanjem kandidatskog statusa Gruziji uprkos otvorenim pitanjima Južne Osetije i Abhazije, i pozicija Srbija je postala fluidna, barem tokom pregovora. A šta će i kakva će situacija biti kada Beograd stigne pred kraj pregovaračkog procesa – to niko ne može da predvidi u ovom momentu.
Pitanje parlamentarnih i beogradskih izbora je sveža stvar. Videćemo koliko će biti aktuelna po završetku praznika. Sada je većina lidera i visokih zvaničnika na odmorima, sve do osmog januara, tako da će ozbiljnije reakcije i potezi, osim u slučaju velike eskalacije, biti viđeni tek u drugoj nedelji 2024. godine. Brojne zemlje, Holandija, Belgija, Francuska i Nemačka imaju nameru da ozbiljnije deluju, ali samo oko izbora za Beograd pošto je na republičkom nivou odnos snaga prilično jasan.
Ceo tekst možete pročitati OVDE.
