Srpska lista i član predsedništva ove stranke Igor Simić su, nakon hapšenja sedmoro direktora obrazovnih i zdravstvenih institucija na centralnom Kosovu, za njihov “progon” uz Nenada Rašića optužili i “pojedine kvazi novinare”. Urednice poratala KoSSev Tatjana Lazarević kaže da ovakve izjave za cilj imaju da odvuku pažnju sa pravog problema, dok predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević apeluje na političare da ostanu svojim političkim sferama i ne napadaju medijski entitet.
Više optužbi na račun medija izneli su, nakon hapšenja sedmoro direktora zdravstvenih i obrazovnih institucija na centralnom Kosovu, Srpska lista i član predsedništva ove strane Igor Simić, navodeći da se „progon sprovodi uz direktno podstrekivanje Nenada Rašića i pojednih „kvazi novinara““. Simić je u tri navrata ponovio ove tvrdnje, međutuim, u tim optužbama nije naglašeno na koje novinare se misli, niti su izneti detalji i činjenice koji potvrđuju da su novinari zaista uticali na hapšenje.
O optužbama Srpske liste i Igora Simića na debaati u Medija centru Čaglavica govorili su predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević urednici portala Kossev, Radija Kim, Medija centra – Tatjana Lazarević, Goran Avramović i Budimir Ničić.
Lazarević i Avramović: Kritika bez argumenta i dokaza
Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević kaže da u kritici Simića nije prepoznala sebe, medij koji vodi, a ni ostale kolege. Međutim, naglašava da, bez obzira što pomenuti političar targetira medije bez navođenja o kojima je reč, niko ne može da ostane imun na prozivke, naročito kada dolaze u predizbornoj kampanji. Mišljenja je da mediji ne smeju da ignorišu takve poruke, ali i da ne dozvole da uđu u konflikt koji odvlači pažnju od javnog interesa.
„Mi imamo pravo da sumnjamo da ovakve izjave, između ostalog, za cilj imaju da odvuku pažnju sa pravog problema, prema onoj narodnoj „drž’te lopova“.
Kaže da nije nimalo čudno da se mediji targetiraju na teritorijama koje su društveno i politički tenzične, ali i gde tamo gde su vlade i političari „majstori propagande“.
„Mi upravo živimo, i u globalnom trenutku takvom i u specifičnom trenutku gde su naši političari majstori propagande a ne demokratije i prularizma, a mi imamo obe situacije takve : tenzično društvono-politčko okruženje i političare koji se bave propagandom, agitpropom, spinom… Medije naravno na koje utiču i pritom nalazimo se pod jednom dvorstrukom paljbom propagande kada pričamo o samim političkim ekosistemima“, kaže Tatjana Lazarević.
„Legitimna kritika podrazumeva argumente, konkretne primere, dokaze i vrlo je važno da ne zaboravimo nikad da je pravo javnosti da uvek preispituje rad medija. Međutim, pritisak počinje onda kada se mediji i novinari targetiraju, bez javno iznešenog dokaza, etiketiraju se i kada se predstavljaju kao neprijatelji, a ne kao profesionalci čiji se rad profesionalno analizira i kritikuje. I ta kritika je posebno opasna kada dolazi, pre svega, sa političkog vrha, odnosno kada dolazi od predstavnika vlasti i institucija, jer tada takva vrsta prozivke, neću reći kritike, takvog pokušaja diskreditacije je mnogo opasnija i ima mnogo širi efekat – što zbog institucionalizacije targetiranja, što zbog opsega uticaja na javnost“, kazala je Lazarević.
Goran Avramović, glavni i odgovorni urednik Radija Kim posebno se osvrnuo na Simićev odgovor da „svi znaju“ o kojim se „kvazi novinarima“ radi, ističući da se time gube dokazi i argumentacija.
„Kada vi koristite sintagmu „svi znaju“ vi zapravo koristite retoričku prečicu da dođete do zaključka. Vi ne govorite o dokazima, niste precizni, ne razmatrate ceo proces nego se krijete iza te neimenovane odrednice „svi znaju“, ne kažete „ja znam, i zato što ja znam, nudim dokaze“. Gubi se kritičko mišljenje jer nema preispitivanja, jer ako „svi znamo“ onda nema potrebe da postavljamo pitanje – „ a, kako to svi znamo, šta znamo, šta smo saznali i kako smo to saznali“…navodi Avramović ističući da se ni on, ni redakcija nisu prepoznali u prozivci Simića. Naglasio je da arhiva vesti Kim radija, od 25 godina, jasno obrazlaže zbog čega je to tako.
Avramović je podsetio na podatak iz istraživanja NVO Aktiv – „Analiza trendova 2025“ po kojem 53,8 posto Srba južno od Ibra ne veruje nijednom političaru.
Rakočević apeluje da se ne napada medijski entitet
Da postoji pluralističko društvo, javna svest ne bi dozvolila atmosferu u kojoj se bez činjenica, navođenja imena i argumenata može optužiti čitav jedan entitet, kaže predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević.
„Ono što se ne shvata je činjenica da su mediji i medijska zajednica su etntitet koji bi trebalo, naročito u ovakvim društvima, da pruža izvesnu vrstu stabilnosti, ne samo u pogledu informisanja i prenošenja, nego u pogledu ličnih, životnih i svakodnevnih odluka“.
Rakočević kaže da je medijska zajednica „dodirnuta“ svesnim uopštavanjem i kolektivnom odgovornošću koja joj se pripisuje.
„Nema mase koja je odgovorna za nešto ili nema kolektiva koji odgovara za nešto, ima pojedinaca, ima sudova, ima institucija, ima imena i na tom nivou mi moramo završiti ovu priču i podvući ovaj skup kao jednu vrstu apela – Ostanite u svojim političkim ideologijama, ostanite u svojim političkim sferama, ostanite u svojim međupolitičkim sukobima, odustanite od ideje da se jedan entitet koji je toliko bitan za ovaj prostor, napada na način na koji se napada, frontalno, bez argumenata, bez imena, bez ako hoćemo smisla i ideja“, kaže Rakočević.
Ničić: Hajka i crtanje mete
Direktor Medija centra Budimir Ničić takođe naglašava da se nije prepoznao u prozivci Igora Simića, ističući da Srpskoj listi nije ranije bio problem da uputi kritike na njegov račun. Takođe, kaže Ničić, ni zbog činjenice da je ovaj medij jedini organizovao debatu na kojoj se govorilo o otpuštanju zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu.
Ničić ističe da je veoma opasno targetirati novinare koji se, kako kaže, možda bave istraživačkim novinarstvom i pišu o procesima nelegalne gradnje, korupciji ili kriminalu.
“Ako vi vodite hajku i nacrtate metu nekome na čelo, možda taj neko drugi iskoristi situaciju pa možda napadne tog novinara, možda ga povredi, možda ga ne daj bože ubije, pa ne znam kako ćete posle rođacima, braći, kumovima ili prijateljima da objasnite kako vi niste krivi što ste mu crtali metu”, kaže Ničić.
“Vrlo je opasno da se ne samo političari, nego svako ko je u javnom životu, odnosi na ovakav način, ne samo prema medijima, nego i prema svim ljudima, jer ne znate šta može da se desi i šta može neko drugi uradi, a da vi za to budete odgovorni“.
Poručio je da postoje pravosudni organi, ali i regulatorna tela kojima političari mogu da se obrate ukoliko smatraju da su mediji prekršili novinarski kodeks.
Učesnici debate u Medija centru su ukazali i na druge probleme sa kojima se suočavaju mediji na srpskom na Kosovu. Posebno je naglašen problem nedostatka kadrova i finansija u lokalnim medijima.
Predsednik UNS-a Živojin Rakočević je kazao da je pozicija lokalnih medija na Kosovu bila mnogo bolja 2001. godine nego danas, te da je međunarodna zajednica više pomagala medije nakon završetka bombardovanja nego što je to slučaj danas.
“Ako ima novca za oružje a ne za medije, svet je propao”, zaključio je Rakočević.
