Izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević je prilikom predstavljanja izveštaja istakao da dokument ne donosi nova saznanja već potvrđuje postojeće stanje – nedoslednu primenu zakona, lošu komunikaciju institucija sa građanima i neadekvatnu dostupnost informacija na jezicima manjinskih zajednica na Kosovu.
“Međutim, ono što se izdvojilo jeste vrlo mali uzorak. Na svega devet institucija koje su bile nadgledane, a prepoznati su brojni problemi, nedoslednosti i to ne samo po pitanju kvaliteta prevoda, već i jednostrane komunikacije, dakle vrlo loš povratni proces koomunikacije sa građanima. Od svih institucija kojima smo se obratili, tek polovina je, zapravo, zvanično komunicirala sa nama pruživši nam neophodne informacije”, rekao je on.
sve manjoj meri govore albanski i srpski jezik, što problem čini komplikovanijim”, kazala je.
Henesi je naglasila da je uočeno i da su znakovi često vandalizovani, te da se uništavaju putokazi na oba služebena jezika.
On je naglasila da su jezička prava osnovna ljudska prava i vitalno važna za poštovanju ostalih osnovnih prava.
“Zakon o korišćenju jezika i prateće administrativno uputstvo nije birokratija nego demokratija, inkluzivnost i poštovanje. Kada građanin ne može na svom jeziku da pročita neku objavu ili ne može da pristupi nekoj službi – onda je to isključivanje”, rekla je ona.
Henesi smatra da su neophodni veća uključenost institucija, povećanje broja prevodilaca i komunikacija na više nivoa. To bi, kako je kazala, uticalo ne samo na sprovođenje zakona, već bi pospešilo inkluziju i ojačalo kosovsku demokratiju, čineći život boljim za sve građane.
Sentić: Bilo bolje 2008. godine
Zamenik kosovskog ombudsmana Srđan Sentić ukazao je da je Kancelarija poverenika za jezike bez rukovodstva od početka ove godine, a Kancelarija za pitanja zajednica “nema direktora već četiri godine”.
“Nekada se osećam kao vremenski putnik, jer sam još 2008. godine kao direktor Kancelarije za pitanja zajednica delegirao dve glavne teme koje sam tada prepoznao kao veoma važne, a to su pitanje zapošljavanja nevećinskih zajednica u svim institucijama i javnim preduzećima, kao i pitanje jezika. Na osnovu naše preporuke i preporuke Kancelarije za pitanje zajednica osnovana je institucija Poverenika za jezike kako bi se ovo pitanje adresiralo na pravi način i kako ne bi imali primedbe koje se pojavljuju i danas”, kazao je on.
Sentić je dodao da trenutno vidi veće probleme od onih koje je uočavao 2008. godine.
Zeba: Problem nije zakon, već njegovo sprovođenje
Viši istraživač Instituta za prava manjina iz Italije Matija Zeba (Mattia Zeba) rekao je da je širom Evrope jedan od problema kada je u pitanju sprovođenje zakona o upotrebi jezika nedostatak resursa.
“Ovaj (kosovski) zakon je naprednog karaktera, jedan od najnaprednijih zakona u Evropi po pitanju manjinskih jezika. Problem nije zakon, već njegovo sprovođenje”, dodao je on.
Institucije i dalje komuniciraju isključivo na albanskom jeziku
Glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović rekao je da mnoge institucije na centralnom nivou i dalje komuniciraju isključivo na albanskom jeziku i ignorišu dvojezičnost koja je zakonska obaveza. Naglasio je da je saradnja medija sa Kosovskom policijom na centralnom Kosovu jako loša, dok je na severu, kako je dodao, daleko profesionalnija.
Posebno je istakao primere nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika od strane Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture koje medijima ne šalje saopštenja na srpskom jeziku. U nadležnosti ove institucije je i Hidrometeorološki zavod Kosova.
“Vremenska prognoza koja se distribuira redakcijama na svakih nekoliko dana dostupna je i dalje isključivo na albanskom jeziku. Pritužbe upućene lokalnim i međunarodnim akterima na ovu praksu svih ovih godina nisu dovele ni do kakvih promena. Budući da je u pitanju krajnje predvidiv tekst, pričamo o vremenskoj prognozi, ona se svodi na 15-20 rečenica, evidentno je da tu nije uzrok nedostatak novca ili nedostatak adekvatnih prevodilačkih resursa. Jedini zaključak, nakon svih ovih godina, jeste da je u pitanju samo nedostatak plitičke volje”, pojasnio je on.
Kazao je i da Ministarstvo za zajednice i povratak šalje saopštenja i pozive medijima na oba zvanična jezika, iako je njihov kvalitet ponekad upitan.
Sve opštine moraju imati prevodioca
U preliminarnom izveštaju Saveta Evrope “Izazovi u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika” sa fokusom na opštinski nivo se konstatuje da mnoge lokalne samouprave nemaju adekvatne prevodioce, a da su neka radna mesta su popunjena zaposlenima bez adekvatnog poznavanja jezika.
“Sve opštine moraju imati jedinicu za prevod, da se koristi budžet i da se nedostatak prevoda tretira. Nedovoljan je broj prevodilaca. Mladi Albanci više ne govore oba jezika i komuniciraju sa Srbima uglavnom na engleskom. U praksi, problem nedostatka broja prevodilaca jeste posledica nepoštenog tretmana zakona o platama”, rekao je Vladimir Jovanović iz SE.
Direktor Kancelarije za dobro upravljanje pri Kancelariji premijera Habit Hajredini je kazao da su izveštaji koji su predstavljeni “ključni prozor” koje ova institucija može iskoristiti kako bi poboljšala situacju.
“Znate da je Kosovo primer raznolikosti kulture i jezika. To trebamo da izgradimo da bude još jače kroz međusobnu saradnju institucija, civilnog društva i drugih aktera. U onom trenutku kada ne nudimo i ne dajemo pristup infomaciji našem građaninu, mi smo ga na jedan način diskriminisali i zato zajedno trebamo raditii na tome. Ovakvi izveštaji pomažu, jer pokazuju šta trebamo da preduzmemo kako bi poboljšali situaciju”, rekao je on.
“Izveštaj o upotrebi jezika na Kosovu: Monitoring sprovođenja zakona u institucijama” nastao je u saradnji NVO Aktiv, Nove društvene inicijative (NSI), Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), Kim radija, Radio Goraždevca, Medija centra Čaglavica uz podršku Kancelarije Saveta Evrope u Prištini.
Možete ga preuzeti OVDE.
