Nekadašnji ministar u kosovskoj vladi Nenad Rikalo i generalni sekretar ministarstva finansija Kaplan Haljimi pravosnažno su oslobođeni, uz više drugih lica. Ovaj je dvojac prethodno bio osuđen na tri godine zatvora, odnosno dve i po godine za korupciju, ali je Apelacioni sud doneo oslobađajuću presudu.
Posebno odeljenje Apelacionog suda usvojio je pritužbe advokata Miodraga Brkljača i Artana Kerkinija, te je presuda Osnovnog suda u Prištini – Posebnog odeljenja (PS.br.74/19) od 1. juna prošle godine, sada preinačena. Nenad Rikalo i Kaplan Halimi oslobođeni su optužbi za korpciju.
Nenad Rikalo, koji je kao kadar Srpske liste, bio ministar poljoprivrede i šumarstva u kosovskoj vladi, a potom i član CIK-a, te njegov kolega Kaplan Haljimi, proglašeni su prošle godine u ovo vreme krivim za krivično delo zloupotreba položaja ili službenih ovlašćenja u saizvršilaštvu. Osuđeni su na tri godine, odnosno dve godine i šest meseci zatvora.
Obojici je izrečena i dopunska kazna, nakon izdržavanja zatvorske kazne – zabrana vršenja „funkcija u državnoj upravi ili u javnoj službi u trajanju od tri godine“
Kako se sada navodi u odluci Apelacionog suda, uglavnom se argumenti tiču toga da njihova krivica nije dokazana.
U ovom slučaju, zajedno sa bivšim ministrom Rikalom i bivšem sekretarom Haljimijem, optuženo je još šest zvaničnika, Šefki Zećiri, Ekrem Đoka, Škeljzen Morina, Leon Tači, Ljindar Krasnići i Aljbana Zaćiri, koji su oslobođeni još prošle godine.
Još šestorica okrivljenih zbog krivičnog dela zloupotreba položaja ili službenog ovlašćenja kao saizvršioci su takođe oslobođeni optužbe. Sud tvrdi da nije dokazano da su okrivljeni izvršili krivično delo.
CIK, ruralni razvoj, šumarstvo i poljoprivreda
Nenad Rikalo je bio visoki funkcioner i srpskog i kosovskog sistema. Prvobitno član CIK-a u Prištini, na ministarsko mesto u kosovskoj vladi dolazi 2017. godine. Tu funkciju je obavljao do početka 2019. godine, kada ga je tadašnji kosovski premijer Ramuš Haradinaj smenio sa ministarskog mesta.
Uprkos tome što je u medijima već nekoliko meseci ranije procurelo to da je kosovsko Specijalno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Rikala za zloupotrebu službenog položaja ili ovlašćenja, Haradinaj je svog ministra smenio nakon što ga je opozicioni PSD uslovio podrškom 12 glasova ove političke opcije u drugom čitanju nacrta Zakona o budžetu Kosova za 2019. Uz smenu, ispratio ga je rečima da je bio ministar koga su „poštovali u Vladi Republike Kosovo“.
Uprkos tome što je protiv Rikala bila podignuta optužnica, on je početkom 2020, ispred Srpske liste, bio ponovo izabran za člana kosovske Centralne izborne komisije.
Vlada Republike Srbije je u međuvremenu Nenada Rikala krajem te godine imenovala za v.d. pomoćnika direktora Kancelarije za KiM, iako je i dalje obavljao funkciju u Prištini. U pitanju je bio takođe sektor za podršku privredi, poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Nakon što se ova vest obelodanila u medijima, on je ubrzo razrešen sa kosovske funkcije.
Tri godine kasnije, sa generalnim sekretarom Ministarstva finansija, posle četiri meseca suđenja, osuđen je za korupciju, da bi bio pravosnažno oslobođen, odnosno korupcija nije dokazana.
Šta je pisalo u optužnici
Prema optužnici Specijalnog tužilaštva od 26. decembra 2019. godine, tada okrivljeni Nenad Rikalo, uz pomoć Kaplana Haljimija, i još dvojice iz grupe od šest drugih lica, tokom 2018. godine, radi sticanja materijalne koristi. Navodno je davao grantove formalno za više subjekata.
Rikalo se optuživao da je u svojstvu ministra poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (MPŠRR), prekoračio svoja ovlašćenja kreirajući „poseban program“ bez posebnog budžeta izdvojenog za ovaj projekat.
Odlučivao je o kriterijumima, definisao regione za finansiranje, visinu grantova, zaobilazeći redovne procedure i izradu posebnog programa, za koji je bio zadužen Sektor za politiku ruralnog razvoja pri MPŠRR-a, preklapajući mere sa redovnim programom.
Takođe se optuživao i da je, 26.03.2018. doneo nezakonitu odluku o izradi novih politika za dalji razvoj ruralne infrastrukture i povećanje konkurencije u manje razvijenim ruralnim sredinama, pri čemu se program podnosi kompletno (dok je komisija samo formalno uspostavljena).
S druge strane Kaplan Haljimi je prema inicijalnoj optužnici navodno prekoračio svoja ovlašćenja, tako da je na „nezakonit način doneo rešenje sa brojem ZSP 266/18, u cilju pribavljanja protivpravne koristi navedenim preduzećima. Imenovao radnu grupu od 11 članova za pripremu investicija u seosku infrastrukturu, znajući da ova grupa nije nadležna i da nema saznanja o sastavljanju ovog programa, a on je bio svestan da je ova grupa samo formalna, znajući da je nacrt podneo lično ministar Rikala.
