Kad je naslje nad ženama u pitanju u srpskim sredinama na Kosovu najzastupljenije je fizičko nasilje, odmah zatim dolazi i psihološko koje se jako teško dokazuje, dugo traje i ostavlja velike posledice po žrtve, rekla je u emisiji Heroji u doba koronavirusa predsednica nevladine organizacije koja se bavi prevencijom i zaštitom žena od nasilja i diskriminacije “Žensko pravo” Ružica Simić. Kad su u pitanju slepe i slabovide osobe na Kosovu Božidar Stojanović navodi da je jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju nedostatak podrške i razumevanja kako građana, tako i institucija.
Direktorka NVO “Žensko pravo” Ružica Simić rekla je da iako se često više govori o fizičkom nasilju koje je i vidljivo, u srpskim sredinama na Kosovu ipak je zastupljenije psihološko nasilje, koje se kako je kazala na sudu teže dokazuje i koje je prema njenim rečima mnogo opasnije.
“To je specifičan vid psihološkog nasilja koji je dugotrajan, dugogodišnji, vrlo perfidan, počinje od te navodne dobre namere, a onda prelazi u sve ozbiljnije vidove i onda se to psihološko nasilje završava i fizičkim nasiljem i teškim fizičkim posledicama. Međutim, ove psihološke posledice su dugoročnije, teže se leče, teže se prevazilaze i imaju veće posledice i možda su čak i teže od fizičkog, jer žena u tom stalnom bolesnom i nasilnom odnosu sa partnerom, prosto gubi svoju ličnost, gubi svoju percepciju i svoje samopouzdanje, više ne veruje ni svojim očima ni onome što misli”, rekla je Ružica Simić.
Iako zvanični podaci, pre svega policije pokazuju da je usled pandemije koronavirusa došlo do drastičnog povećanja naslja nad ženama, Ružica Simić je mišljenja da ti podaci ne odražavaju stvarno stanje. Prema podacima nevladine organizacije “Žensko pravo” taj broj je zapravo mnogo veći. Prema njenim rečima većina žrtava još uvek nije dovoljno ohrabrena da prijavi nasilje i potraži pomoć institucija.
“Negde oko 70 odsto žena na Kosovo smatra da je nasilje u porodici privatna stvar ili da jedan šamar nešto što žena zaslužuje. Tako da prema takvim istraživanjima mi zaključujemo, a to su podaci i velikih međunarodnih organizacija, kao i OEBS-a da je nasilje u stvari još uvek visoko prisutno i još uvek to nasilje nije vidljivo i ne prijavljuje se kod institucija, što znači da mora mnogo više da se radi po tom pitanju”, navela je Simićeva i dodala “da je za suzbijanje nasilja nad ženama potrebna veća volja i saradnja svih relevantih institucija”.
Pored Ružice Simić u emisiji “Heroji u doba koronavirusa” gostovao je i Božidar Stojanović, potpredsednik Međuopštinske organizacije Saveza slepih Srbije sa sedištem u Gračanici. Ovo udruženje osnovano je 1946. godine u Prištini, a poslednjih 20 godina se nalazi u Gračanici i ima 76 članova, od kojih je 30 iz opštine Gračanica.
“Starosna struktura je od 9 do 79 godina. Najmađi član nam je trenutno u Zemunu u školi za slepu decu i omladinu na školovanju, a nastariji je u penziji. Prosek starosti je 50 godina, što se tiče polne strukture tu smo 50-50 odsto. Imamo dobar broj penzionera, preko 30 ljudi koji su radili i stekli penziju iz radnog odnosa, imamo troje u random odnosu. Dobro je što je sve manje slepih i uopšte invalida. Osim Gračanice članovi su nam i iz Uroševca, Babinog Mosta, Plemetine, Prilužja…”, kazao je Stojanović.
Prema njegovim rečima problemi sa kojima se slepe i slabovide osobe u srpskim sredinama na Kosovu suočavaju su mnogoborojni. Neki od njih su nedostatak adekvatnih obrazovnih ustanova, nezaposlenost, nepoštovanje zakona koji se odnosi na ove osobe. Međutim jedan od gorućih je, kako kaže Stojanović, nerazumevanje kompletnog društva, ali i institucija, kad je u pitanju postojanje Saveza slepih i njegove aktivnosti.
“Organizacija do prošle godine nije imala nijednog dinara donacije ni od koga. Ove godine je dobila samo 1250 evra za sve aktivnosti u šta spada i obeležavanje 75 godina postojanja organizacije Slepih i slabovidih osoba, i vidovdansko šahovskog turnira i Dana invalida, Dana belog štapa, Dana Luja Braja. Mi imam mnogo aktivnosti, radimo i na opismenjavanju kasnije oslepelih lica, a s tim iznosom ne možeš da uradiš ništa. Gde su troškovi poslovanja, struje, vode i svega ostalog”, naveo je Stojanović.
Stojanović dodaje da obećanja, posete i slikanja predstavnika institucija sa članovima udruženja slepih i slabovidih osoba ne manjkaju, ali da konkretna pomoć godinama izostaje.
“Ima obećanja, poseta svega toga ima, svi su oni dobri, svi su oni aktivni, svi imaju razumevanja, svi su humani. Imali smo ove godine letos posetu Ministarstva za zajednice i povratak i oni su nam obećali pomoć povodom obeležavanja, međutim niti jednog dinara. Više se nisu ni javljali. Mi smo sve što se tiče nas odradili i napisali i obrazložili, ali ništa”, kazao je Stojanović.
Stojanović je istakao da i sami građani treba da pokažu više razumevanja i solidarnosti prema slepim i slabovidim osobama.
“Treba slepoj osobi prići, omogućiti mu prolaz, omogućiti mu da stigne tamo gde je pošao, jednostavo treba pokazali solidarnost i pružiti mu pomoć da ostvari svoj cilj”, zaključuje Stojanović.
Emisiju „Heroji u doba koronavirusa“ realizuje Medija centar u Čaglavici uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Emituje se svakog drugog petka od 21 sat na kanalima TV mreže – TV Herc u Štrpcu, TV Puls u Šilovu, TV Mir u Leposaviću, kao i na RTV KIM u Čaglavici.