Nagrade Inicijative za mirne promene dodeljene novinarima u Prištini

Inicijativa za mirne promene dodelila je danas u Prištini nagrade novinarima albanskih redakcija na temu multietnički suživot. Prva nagrada u kategoriji audio-vizualnog sadržaja pripala je Ardiani Tači i redakciji “Klan Kosova” za dokumentarac “Tišina koja je ubila”, dok je prva nagrada u kategoriji pisani članak pripala je Fitimu Gašiju i redakciji Koha, a druga novinarki Serbeze Hadžiaj. Treća nagrada u ovoj kategoriji prema odluci žirija ostala je nedodeljena.

Odlukom žirija koji su činili novinari Brikena Redžepi, Gentiana Begoli i Ismet Hajdari, prva nagrada u kategoriji audio-vizualnog sadržaja pripala je Ardiani Tači i redakciji “Klan Kosova” za dokumentarac “Tišina koja je ubila”. Član žirija Ismet Hajdari rekao je da nagrađeni dokumentarac razrađuje jedno od najbolnijih pitanja multietničke kosovske stvarnosti koja se odnosi na duboku diskriminaciju Roma, Aškalija i Egipćana.

“Jedna takva sudbina se predstavlja u hronici koja je nagrađena, na detaljan način i kroz ispovesti mnogih svedoka koji su imali saznanja o ovom tragičnom događaju. Glavna poruka ove hronike je bila da ubistvo jednog jedanaestogodišnjeg romskog dečaka je mogla da se spreči od strane državnog zaštitnog sistema, da je taj sistem pravovremeno reagovao prema ubici, koji je ranije i pokazivao takve težnje da maltretira i zloupotrebljava nesrećnog dečaka”, rekao je Hajdari.

Dobitnica Ardiana Tači zahvalila se članovima žirija i Inicijativi za mirne promene na nagradi i istakla da u trenutku kada je počela da radi ovu priču nije bila svesna činjeničnog stanja.

“Kao majka sam puno bila pogođena, jer je država zakazala da zaštiti jedno dete i zakazala da pruži pomoć majci koja je stalno dizala glas i govorila da joj maltretiraju dete. Sve karike države su zakazale, počevši od centra za socijalni rad pa sve do tužilaštva i suda, a što je najgore nastavilo je da se zakazuje i ne obrađuje se kao pitanje ni nakon presude, jer je osuđen samo za ubistvo, a ne i za pedofiliju, jer je to bila pedofilija – stalno silovanje. Nadam se i verujem da nećemo više imati ovakvih slučajeva”, rekla je Ardiana Tači.

Prva nagrada u kategoriji pisani članak pripala je Fitimu Gašiju i redakciji Koha koji se u svom članku osvrnuo na to kako žive manjinske zajednice na Kosovu.

„Za mene je velika čast dobiti nagradu Inicijative koja ima za cilj izbegavanje sukoba. Svakako da postizanje mira nije nemoguće dok se ne eliminišu sve neravnopravnosti u našem društvu. Mi kao mediji i novinari pokušali smo da predstavimo realnost i stvarnost jedne zajednice koja se suočava sa egzistencijalnim problemom kao što su nedostatak smeštaja, teški socio – ekonomski uslovi i nemogućnost za kompletno obrazovanje”, rekao je Gaši.

Druga nagrada u kategoriji pisani članak pripala je Serbezi Hadžiu, dok je treća nagrada u ovoj kategoriji ostala nedodeljena.

“Kada je reč o odnosima Srba i Albanaca živimo u sredini gde nacionalizam i međuetnička mržnja su duboko ukorenjenie i svih ovih godina, pogotovo nakon rata, vidimo da u medijima i u Srbiji i na Kosovu politička propaganda preovladava duhom. Zatim nacionalizam i mi i dalje imamo problema sa obe strane da napravimo onu tanku razliku koja u našem društvu vrlo često pravi razliku između kriminalca i heroja”, rekla je Hadžiaj.

Prema rečima Jana Bankrofta iz Inicijative za mirne promene nagrađene priče svedoče o pozitivnim primerima međuetničke saradnje.

“Ova inicijativa je deo šireg projekta na Kosovu, čiji je cilj da zajednice budu otpornije na narative koji dovode do sukoba i da stvore mogućnost za saradnju između različitih zajednica. Ohrabrujem i ostale novinare da posvete više vremena i energije ovakvim pričama koje naglašavaju pozitivne primere suživota”, rekao je Jan Bankroft.

Dodeli nagrada prisustvovala je i Aljboneta Ademi iz Udruženja novinara Kosova. Tom prilikom ona je rekla da na raznovrsnost moramo gledati kao na dodatnu vrednost društva a ne kao na polaznu tačku hranjenja i podsticanja mržnje, netolerancije ili podela, a da u tome nesumnjivo veliku ulogu igraju mediji.

“Vaše priče koje ste vi uradili pokazuju volju medija da pomognu u suživotu i uklanjanju nesporazuma, da se ne podstične mržnja. Ja govorim iz onoga što sam naučila iz svog iskustva da posticanje odnosno mržnja, netolerancija i sve ostalo među zajednicama se kultiviše samo kada postoji nepoznavanje. Dobro je da svaki novinar pre nego što vidi sebe kao deo jedne nacionalnosti,  vidi sebe kao novinara i uvek da potpunu sliku onoga što vidi”, rekala je Ademi.

Nagrada za multietnički suživot 2022. za emisije i tekstove koji se bave suživotom Srba i Albanaca dodeljuje se prvi put. Autorima priča na srpskom jeziku nagrade su uručene u ponedeljak u Medija centru u Beogradu.

Izvor :
Medija centar Čaglavica