Književna manifestacija “Pesnička reč u čast profesora i književnika Slobodana Kostica”, održana je u kripti crkve Svetog Marka u Beogradu. Tim povodom govorio je akademik Matija Bećković, a upriličen je i književni čas, kao i kulturno-umetnički program. Ovoga puta dodeljene su dve nagrade “Slobodan Kostić” za 2019. i 2020. godinu, jer je ova manifestacija prošle godine izostala zbog poznate epidemijske situacije.
Ova manifestacija se ranijih godina održavala u rodnom mestu Slobodana Kostića Donje Rečane, ali je ove godine odlučeno da se organizuje u kripti Hrama Sv. Marka u Beogradu.
Događaj je organizovalo Udruženje poštovalaca književnog i duhovnog rada profesora dr Slobodana Kostića i porodica preminulog profesora, a uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Žiri u sastavu: profesor dr Dragomir Kostić, profesorka dr Aleksandra Kostić Tmušić i književnik Živojin Rakočević, doneo je jednoglasnu odluku da nagradu za 2019. godinu dobije pesnik Milan Mihajlović za zbirku pesama „Srne i rane“, a za 2020. godinu književnik i univerzitetski profesor dr Dragiša Bojović za antologiju „Raduj se, jer te srpska usta hvale“.
Književnik i pesnik Milan Mihajlović je govoreći za Radio Kosovska Mitrovica, zahvalio Gospodu, porodici i prijateljima koji su bili pored njega u njegovom odrastanju i sazrevanju u književnom smislu, ali i organizatorima na nagradi koja ima poseban značaj, jer nosi ime Slobodana Kostića, kako ističe, sabrata, kolege, profesora, pesnika, putopisca, vernika, hodočasnika, priređivača, urednika i čoveka, iznad svega.
„Svaka nagrada ima neku svoju dimenziju i radost trenutka, a ova nagrada je nešto drugačija od svih dosadašnjih. Zato što nosi ime i prezime čoveka sa kojim sam drugovao, koga sam poštovao, koji mi je davao korisne savete kada sam bio na čelu Društva pisaca Kosova i Metohije puna tri mandata , često smo se susretali u Kosovskoj Mitrovici. Dragoceno mi je bilo da ne pogrešim, jer sam ipak bio mlad u tom kulturnom javnom delovanju. Nedostaje i dan danas, imao je da kaže mnogo toga i iz životnog iskustva, ali i iz duhovnog miljea, tako da sam ganut ovom nagradom, ali osećam i prazninu što više nije među nama“, kazao je Mihajlović.
„Slobodan je imao misionarsku ulogu, upućivao je i one nemušte na pravi put. Voleo je kraj u kome je rođen, posvetio je mnogo toga svojim Donjorečanima, a o njima govori i jedna pesma iz nagrađene zbirke, da i oni koji su pre 30 godina otišli iz Kosovske Kamenice, kroz tu pesmu kao da su se ponovo vratili“, podsetio je Mihajlović.
„Pamtim poslednji susret u Gračanici kada mu je uručena nagrada `Zlatni krst kneza Lazara` i te reči, kao vulkan izgovorene, koje treba doživeti. Možda je jedna od mojih pesama `Pesma o pesmi` inspirisana upravo njegovom energijom“.
„Ovo je nagrada na koju sam ponosan, Slobodan Kostić je deo nas, drago mi je što je i njegova porodica mogla sa svima nama da podeli te srećne trenutke, što se njegov lik i delo čuvaju od zaborava, a da ne govorim o kulturno umetničkom programu koji je bio veličanstven. Govor Matije Bećkovića, posle uručenja plakete, ostavio je utisak na prisutne, jer je rekao kakvo je bogatstvo kovanica u delu Slobodana Kostića, nešto što će tek da se istražuje, upoređujući ga čak sa Vladikom Nikolajem i Justinom Popovićem“, rekao je Mihajlović podelivši utiske nakon dodeljenih nagrada.
„Antologija `Raduj se, jer te srpska usta hvale` profesora dr Dragiše Bojovića obuhvata poeziju posvećenu presvetoj Bogorodici, majci Božijoj od 11. do 21. veka. Možete da zamislite kakav je to istraživački rad koji obuhvata period od jednog milenijuma, 52 pesnika od jedanaestog do dvadesetprvog veka, možete da zaključite kakav je to naučno-istraživački rad. O tome svedoče njegova dela, ali i titule“, zaključio je Mihajlović.
I na kraju, ova nagrada mu, kako je kazao, posebno znači u smislu da može da kaže ko je bio Slobodan Kostić i da se nastavi književno i misionarsko stvaralaštvo.
Književnik Živojin Rakočević je kazao da je Dom kulture „Gračanica“ od samog početka podržavao ideju manifestacije u čast Slobodana Kostića.
„Zajedno sa Udruženjem poštovalaca lika i dela Kostića, učestvujemo od početka u tome i danas nam je to posebno zadovoljstvo“, kazao je Rakočević i dodao da zbog korone manifestacija nije mogla da se održi u Donjem Rečanu, rodnom mestu Kostića.
„Pandemija nas je poslednje dve godina izbacila iz normalnog, pa i kulturnog života, pa nismo ove godine kao i ranijih mogli da odemo u Donje Rečane, rodnu kuću Sobodana Kostića gde se ranije održavala ova manifestacija, zatim bili u Gračanici i Velikoj Hoči, jer to su sva ona mesta koja je profesor Slobodan Kostić voleo“.
Rakočević se takođe osvrnuo i na rad i stvaralaštvo pesnika i kolega.
„Mihajlović je svima nama poznat pesnik, naš kolega novinar, a Bojović ima specifičnu sklonost ka antologijskim radovima, koji nekako prate čitav njegov život. Mi, malo stariji, se sećamo njegove prve antologije `Kraj veka već dođe`, pa zatim dela vezanih za književnost srednjeg veka, i ovo sada nastavlja taj njegov nerv, rad, osećaj, predanost našoj literaturi i doprinos tom pravcu naše književnosti. Spoj pesničkog i naučnog i način da se to prezentuje u književnosti u toj perspektivi istorijskoj i poetskoj i umetničkoj je nešto izuzetno. Siguran sam da će ova antologija ostaviti traga i imati isti uticaj kao i na početku Bojovićeve pesničke karijere“, rekao je za Radio Kosovska Mitrovica Živojin Rakočević.
On je istakao da kultura ima osobinu da da smisao životu, da da duhovnu komponentu, bez obzira koliko mislili da je getoizirana, ponižena ili sklonjena sa strane, ona će naći put da preporodi čoveka.
