Gotovo potpuno oslanjanje na projektno finansiranje jedan je od najvećih problema sa kojima se suočavaju nezavisni lokalni mediji na Kosovu koji izveštavaju na srpskom jeziku, jer redakcije iz godine u godinu ne znaju da li će imati dovoljno sredstava za plate zaposlenih i nastavak rada, ocenila je direktorka Radija Kontakt Plus iz Severne Mitrovice Mirjana Milutinović.
Govoreći u podkastu Media centra Čaglavica, ona je rekla da je projektno finansiranje godinama jedan od ključnih načina opstanka ovog, kao i mnogih drugih medija, ali da takav model donosi stalnu finansijsku neizvesnost.
„Mi smo gotovo potpuno oslonjeni na projektno finansiranje“, rekla je Milutinović.
Prema njenim rečima, projekti koji podržavaju rad lokalnih i nezavisnih medija značajni su za njihov opstanak, ali se, kako navodi, u najboljem slučaju podržavaju na godinu dana, dok su sredstva za medije iz godine u godinu sve manja.
„Vi nikada ne znate kako ćete završiti godinu“, rekla je direktorka Kontakt Plus radija.
Projekti obezbeđuju i novinarske honorare
Problem, kako navodi Milutinović, nije samo u tome što mediji moraju stalno iznova da konkurišu za sredstva, već i u načinu na koji su koncipirani kriterijumi i programi donatora za finansiranje medija.
Ona smatra da se mediji u pojedinim programima tretiraju kao organizacije koje rade na različitim oblastima, dok se nedovoljno uvažava činjenica da je njihova osnovna funkcija svakodnevno informisanje javnosti.
Zbog toga, kako objašnjava, redakcije često aktivnosti predviđene projektima realizuju paralelno sa svojim svakodnevnim novinarskim radom, dok se upravo iz projektnih sredstava obezbeđuju honorari za ljude koji rade u redakciji.
„Jako teško, jako izazovno“, ocenila je Milutinović, dodajući da je nezadovoljstvo načinom finansiranja lokalnih medija sve izraženije među novinarima i medijskim radnicima.
Marketing nije mogao da obezbedi finansijsku stabilnost
Kontakt Plus je, prema rečima Mirjane Milutinović, ranije deo prihoda ostvarivao i kroz marketing. Ona navodi da je do 2023. godine radio imao „prilično dobar marketing“, što je, kako ocenjuje, predstavljalo i pokazatelj poverenja lokalne privrede u njegov rad.
Ipak, prihodi od oglašavanja bili su mali i uglavnom su mogli da pokriju samo deo operativnih troškova.
Zbog toga su donacije i projekti, kako kaže, bili od presudnog značaja za održavanje profesionalnih i nezavisnih medija.
„Da nije bilo njih, zaista, profesionalni mediji, nezavisni mediji ne bi mogli da se održe“, rekla je Milutinović.
Finansijska nesigurnost otežava zapošljavanje
Problem nestabilnog finansiranja direktno se odražava i na ljudske resurse.
Milutinović ocenjuje da je danas teško pronaći mlade novinare spremne da se dugoročno posvete profesiji, između ostalog zato što se od jednog novinara očekuje da istovremeno radi više različitih poslova – od rada u programu i izveštavanja sa terena do vođenja društvenih mreža. Istovremeno, plate u novinarstvu, prema njenoj oceni, ne prate nivo odgovornosti i obim posla.
„Plate u novinarstvu su jako slabe“, rekla je Milutinović, navodeći da mladi ljudi zbog toga često biraju druge oblasti u kojima mogu da pronađu veću finansijsku sigurnost.
Dodatni problem predstavlja činjenica da projektno finansiranje ne garantuje dugoročnu sigurnost zaposlenima. Kako kaže Milutinović, menadžment se stalno suočava sa izazovom da ljudima koji čine kvalitetnu redakciju ne može da garantuje koliko će finansiranje i njihov angažman trajati.
„Vi se stalno nalazite u toj vrsti izazova da ne znate da objasnite koliko to može da traje“, rekla je ona.
Sloboda uz finansijski rizik
Projektno finansiranje, međutim, prema njenim rečima, ima i jednu važnu prednost, a to je da omogućava mediju određeni stepen uređivačke slobode.
Kontakt Plus, kako navodi Milutinović, bira projekte za koje procenjuje da može da ih realizuje i koji ostavljaju dovoljno prostora da redakcija sama uređuje sadržaj.
Istovremeno, takav model nosi veliki rizik jer medij nema sigurnost da će sredstva biti obezbeđena i naredne godine.
„Mislim da će nam tu tek predstoji borba“, rekla je ona, ukazujući da problem nije specifičan samo za jedan medij, već da se nezadovoljstvo načinom finansiranja sve više čuje među kolegama iz drugih lokalnih redakcija.
Krizni mediji
Govoreći o radu u Severnoj Mitrovici, Milutinović je ocenila da su mediji na Kosovu tokom godina postali svojevrsni „krizni mediji“, jer veliki deo njihovog rada čine političke i bezbednosne teme.
Prema njenim rečima, najviše reakcija publike izazivaju upravo informacije koje se odnose na bezbednost i politička dešavanja. Kao primer navela je najave u vezi sa povlačenjem KFOR-a i mogućim otvaranjem mosta, ocenjujući da takve informacije kod građana mogu da izazovu strah i zabrinutost zbog mogućih promena situacije na terenu.
Ipak, cilj lokalnog medija, kako kaže, nije da proizvodi dodatnu medijsku buku, već da građanima objasni šta se zaista događa.
Ne možete očekivati da svi budu zadovoljni
Jedan od najvećih izazova lokalnog novinarstva, prema njenim rečima, jeste činjenica da se u maloj sredini gotovo svi međusobno poznaju.
Novinar često izveštava o ljudima koje lično poznaje, ali to, kako kaže Milutinović, ne sme da bude razlog za odustajanje od profesionalnih standarda.
„Nikada ne smete da zanemarite taj profesionalni ton i odnos“, rekla je ona, dodajući da je zadatak novinara da publici saopšti šta se dogodilo, a ne da zadovolji sve aktere događaja.
Za Radio Kontakt Plus, kako je navela, jedan od ključnih principa jeste da se ne objavljuje informacija koja nije proverena.
„Bitno je da mi možemo mirne savesti da izađemo ispred onoga o čemu smo izveštavali“, rekla je Milutinović.
Lokalni medij kao servis građana
Milutinović posebno ističe ulogu lokalnog radija u svakodnevnom životu građana. Prema njenim rečima, za razliku od velikih medija, lokalni mediji mogu da se bave problemima koji možda neće dospeti do nacionalne javnosti, ali su za stanovnike jedne sredine od velike važnosti.
Kao primer navodi situacije kada građani ostanu bez vode ili struje i obraćaju se ovom radiju kako bi dobili informaciju o tome šta se događa i kada se očekuje rešavanje problema.
„Lokalni radio i lokalni mediji su za lokalnu zajednicu preka potreba“, ocenila je Milutinović.
Ostavili smo trag u zajednici
Radio Kontakt Plus je, prema njenim rečima, tokom godina prerastao iz radio-stanice u multimedijalni lokalni medij. Pored radija, od 2012. godine postoji i portal, a razvijena je i video-produkcija.
Milutinović kaže da je razvoj bio postepen, bez velikih „bumova“, ali da je medij ovaj uspeo da ostavi trag u zajednici. Posebno ističe značaj lokalnih priča i tema koje se odnose na različite zajednice koje žive u Severnoj Mitrovici.
Kao primer navela je priču o Gorancima i njihovim običajima, koja je, prema njenim rečima, izazvala pozitivne reakcije različitih zajednica.
„To je negde poenta lokalnog medija, lokalnog novinarstva. I da se, zapravo, zaista, obraćate svima“, rekla je Milutinović.
Žene sve prisutnije na rukovodećim mestima
Govoreći o položaju žena u medijima, Milutinović je ocenila da je njihovo prisustvo na rukovodećim pozicijama danas mnogo vidljivije nego ranije.
Prema njenim rečima, u gotovo svim srpskim redakcijama na severu Kosova žene su na rukovodećim mestima, bilo kao direktorke, menadžerke ili urednice.
Svoje iskustvo opisuje kao dokaz da autoritet ne mora da se gradi strogošću ili agresivnim nastupom.
„Ne mislim da je potrebno da budete strogi da biste imali autoritet“, rekla je Milutinović, ističući značaj međusobnog poverenja i poštovanja u redakciji.
Na kraju razgovora, mladim ženama koje žele da se bave novinarstvom poručila je da je reč o teškoj, ali važnoj profesiji, uz upozorenje da profesionalna distanca mora da bude očuvana i kada novinar kroz posao razvije bliske kontakte sa političarima, lekarima, ekonomistima i drugim lokalnim autoritetima.
„Moraju, po svaku cenu, uvek distanca mora jedna profesionalna da postoji“, poručila je Milutinović.
