U prvoj epizodi podkasta „Glas žena“ gošća Aleksandre Ničić bila je slikarka i direktorka Privatno-kulturnog centra „Akvarijus“ u Severnoj Mitrovici, Miljana Dunđerin. Govorila je o svom umetničkom putu, ulozi umetnosti u društvu, položaju žena, ali i izazovima i postignućima kroz rad „Akvarijusa“.
Miljana Dunđerin kaže da umetnost nije svesno izabrala, već da je to došlo iz “unutrašnje potrebe da stvara i menja svet oko sebe”.
„Put umetnika nije nešto što čovek bira, nego mu je to odabrano. Nisam to svesno izabrala, već je osećaj unutrašnjeg bića da imam potrebu da stvaram, da se izrazim i utičem na druge nešto sa čim se čovek rodi. Nisam zamišljala da ću voditi kulturni centar, ali sam srećna što sam sada na tom putu – jer kada se ljudi povezuju kroz umetnost i kulturu, doprinos društvu je mnogo veći nego individualni doprinos“.
Na pitanje o podršci tokom karijere, Dunđerin ističe da umetnici često ostaju usamljeni na svom putu.
„Put umetnika i kulturnog radnika je najčešće usamljena priča. Retko kad umetnici imaju podršku od sistema – od obrazovanja pa do trenutka kada postanu ostvareni autori. Najčešće je podrška ono što dobijemo od porodice i prijatelja, više kao izraz ljubavi nego stvarna institucionalna podrška. Potrebna je ozbiljna strategija društva koje razmišlja o umetnosti. Retko koji umetnik je doživeo pravu podršku – čak su i najveći kroz istoriju često bili usamljeni na svom putu promene“.
Društvo umetnike često posmatra kroz predrasude i etikete, ograničavajući njihovu slobodu i kreativnost.
„Umetnike obično nazivaju ludacima, izdajnicima, saradnicima okupatora… retko koji umetnik prođe bez tih loših etiketa koje mu se lepe“.
Govoreći o „Akvarijusu“, kulturnom centru koji vodi od 2015. godine, Dunđerin kaže da je nastao skromno, ali da je postao simbol slobode i kreativnosti.
„Akvarijus postoji zahvaljujući ljudima koji su ga gradili i publici koja nas podržava. Iako većina i dalje ignoriše naš rad jer ga ne razume, manjina koja želi slobodu ovde je pronašla svoj prostor. To je najvažnije. Akvarijus je zamišljen kao prostor slobode – iako nismo postigli potpunu slobodu, uspeli smo da otvorimo vrata onima kojima je ona potrebna“.
Mitrovica je grad stalnih promena, smatra Miljana Dunđerin. Govoreći o mladim generacijama koje su prošle kroz „Akvarijus“, naglasila je da se uočava jasan pomak u vrednostima i načinu života.
„Svaka godina u Mitrovici je kao da sve kreće ispočetka. Ali poslednjih godina generacije su sve manje poročne, sve više se okreću zdravom životu, ekologiji i ljudskim pravima. Hrabrije su i postaju pokretači promena – ne samo ovde, već u celom svetu“.
Dodaje da su kroz „Akvarijus“ prošli mnogi umetnici, ali dokumentaristi pokazuju posebno interesovanje za stvaralaštvo.
„Mitrovica im je zanimljiva zbog političkog i društvenog konteksta, ali dolaze bez predrasuda i posmatraju grad kao celinu“.
Jedna od tema bila je i diskriminacija žena u umetnosti i društvu.
„Profesionalna diskriminacija žena je ogromna i prisutna u svim oblastima. Na primer, iako imamo predsednicu Kosova, ona je najmanje prisutna u javnosti u poređenju s ostalim političarima“.
Pored slikarstva, Miljana Dunđerin se bavi i dizajnom knjiga. Njen rad na koricama knjige „Glavom kroz zid“ Jovana Zafirovića nagrađen je na Frankfurtskom sajmu knjiga
„Dizajn je za mene bio nužnost, iako bih radije slikala. Ali živimo u vizuelnom veku i dizajn je postao nezaobilazan. Knjiga ima posebnu vrednost i trudim se da dizajniram samo ono što mogu da uradim punim kapacitetom. Nagrada je potvrda da umetnost ostavlja trag za buduće generacije“.
Govoreći o uticaju novih tehnologija, Dunđerin ocenjuje da veštačka inteligencija može biti i šansa i izazov.
„Veštačka inteligencija je alat – kao četkica, samo moćnija. U rukama genijalnog umetnika može stvoriti originalnost, ali u rukama onih bez ideje postaje samo kopija. Granica između plagijata i autentičnosti uvek će postojati“.
Na kraju razgovora naglasila je da umetnost ne mora biti lepa, već da je njena uloga da izaziva emocije i podstiče promenu.
„Umetnost je tu da izazove emociju – pozitivnu, negativnu, tužnu ili radosnu. Ona ne mora biti lepa. Umetnost je način života i originalan izbor, a ne kopija. Ako biramo autentičnost, biramo i društvo koje podržava kreativnost“.
Podkast „Glas žena“ realizuje Produkcija NEW PRESS. Emitovaće se jednom mesečno na društvenim mrežama Produkcije NEW PRESS i Medija centra, kao i na televizijama Puls i Mir.
