Nekoliko stvari u vezi sa aktuelnom opsežnom debatom o pitanju bezbednosti i trendovima depopulacije srpske zajednice na Kosovu.
Jedna strana predvođena ESI, podržana od strane nekoliko zapadnih novinara i političara kosovskih Albanaca, tvrdi da ovaj fenomen nije ništa dramatično, već nešto što se može objasniti trendovima migracije na Balkanu. Prema njihovim tvrdnjama, migracioni trendovi Srba sa juga Srbije su još dramatičniji.
Druga strana, predvođena tink tenk-ovima i nevladinim organizacijama aktivnim u srpskoj zajednici na Kosovu, ali i srpskim analitičarima, tvrdi da Srbi napuštaju Kosovo u dramatičnom broju, uglavnom zbog nedostatka bezbednosti i usled institucionalnog pritiska kosovske vlade.
Svaka strana svoje tvrdnje potkrepljuje nalazima iz analitičkih listova i javnog mnjenja, optužujući protivnike da su pristrasni i jednostrani, analitički glupi ili pod uticajem političke podrške jednoj ili drugoj strani.
Zaista je veoma teško doneti zdrav i nepristrasan zaključak o ovom pitanju iz mnogo razloga. Iznad svega, ne postoje pouzdani statistički podaci koji objašnjavaju obim i razmere Srba na Kosovu, pa se trendovi objašnjavaju anketama koje su metodološki upitne.
Postoje samo dva javna mnjenja koja prate trendove javne bezbednosti na Kosovu – jedno je objavila NVO Aktiv nedavno, a drugo UNDP, nedavno.
Imajući u vidu da je NVO Aktiv organizacija koja je aktivna u srpskoj zajednici na Kosovu i da se njihov izveštaj fokusira samo na mišljenje o javnoj bezbednosti među Srbima, hajde da pogledamo šta govore brojke izveštaja UNDP.
Izveštaj UNDP-a „Sažetak pulsa javnosti“ se objavljuje dva puta godišnje, istražujući trendove javnog mnjenja u proleće (obično u aprilu) i u jesen (obično u novembru). Ove su nedelje objavili 25. izdanje ove ankete koja se fokusirala ne samo na javnu bezbednost, već i na druga pitanja.
Obrazlažući brojke o javnoj bezbednosti Srba, rezultate je vladajuća stranka na Kosovu pripisalu uspehu kosovske vlade u borbi protiv kriminala.
Prvo, brojke trenda koje je Samoopredeljenje navelo su pogrešno predstavljene – to nisu rezultati iz 2022, 2023. i 2024, već iz novembra 2022, aprila 2023. i novembra 2023.
Ipak, hajde da vidimo šta kaže anketa UNDP o ovom konkretnom pitanju.
Rezultati Ankete UNDP za vremenski period od aprila 2020. do novembra 2023. jasno pokazuju da se više od polovine ispitanika iz srpske zajednice oseća nesigurno kada su vani! Najdramatičniji pad je između novembra 2021. i novembra 2022, kada je kosovska vlada počela da raspoređuje specijalne jedinice Kosovske policije na Severu.
U novembru 2022. samo 15,3% Srba sa Kosova osećalo se bezbedno kada su napolju. Istovremeno, 80,43% ukupne populacije pozitivno se osećalo po pitanju svoje bezbednosti. Ogroman nesklad u bezbednosti između Srba i ostalih jasno objašnjava prirodu politike Vlade Kosova.
Najnoviji podaci iz novembra 2023. koje je predstavio UNDP pokazuju da se od 37,6%, samo 6,2% Srba oseća veoma bezbedno, dok se 31,4% oseća donekle bezbedno. Ove brojke su mnogo veće među drugim etničkim grupama na Kosovu, Albancima ili drugima.
Vlada Kosova ne može da se pohvali rezultatima ni po pitanju opšte bezbednosti. Nakon slanja specijalnih jedinica policije na Sever 21. septembra, ukupna cifra javne bezbednosti pala je na 73,64%. Poslednji podaci takođe pokazuju pad sa 82,85% na 79,73%.
Samoopredeljenje raspravlja o pozitivnom trendu od novembra 2022. do novembra 2023, ali je namerno zaboravilo da pomene drastičniji pad od novembra 2021. do novembra 2022. Njihova tvrdnja da je bezbednost sve veća možda jeste istinita, ali je još uvek daleko od nivoa od pre nego što su specijalne policijske snage Kosova poslate na Sever.
Da zaključimo, ankete UNDP – Puls javnosti jasno pokazuju da se srpska zajednica na Kosovu oseća nesigurno, mnogo više nego bilo koja druga zajednica na Kosovu.
Moj zaključak je da su ti trendovi mišljenja u snažnoj korelaciji sa politikom i policijskim akcijama Vlade Kosova.
Postoji potreba za kvalitativnom potvrdom hipoteza o tome kako je zabrinutost za bezbednost povezana sa migracionim trendovima među Srbima na Kosovu.
One koje su dale NVO Aktiv ili NVO Casa dovodene su u pitanje od strane nekoliko albanskih i međunarodnih stručnjaka koji su proučavali ovu temu.
Ovo bi mogla biti dobra prilika za kredibilnu međunarodnu organizaciju kao što je OEBS da sprovede nepristrasnu i sveobuhvatnu studiju o pitanjima bezbednosti na Kosovu sa posebnim naglaskom na bezbednost srpske zajednice i uticaj (bezbednosti) na trendove migracija.
