Međunarodne organizacije o presudi za ubistvo Ćuruvije: Pravda mora biti zadovoljena

Izvor :
Glas Amerike

Pravda mora biti zadovoljena”, komentar je generalnog sekretara Evropske federacije novinara (EFJ) Rikarda Gutiereza povodom druge prvostepene presude izrečene u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije – novinara i osnivača listova “Dnevni telegraf”, “Nedeljni telegraf” i “Evropljanin”.

Pred sudskim većem Specijalnog suda u Beogradu, u ponovljenom postupku prvostepenom presudom, za Ćuruvijino ubistvo osuđeni su nekadašni pripadnici Službe državne bezbednosti (SDB) Radomir MarkovićMilan RadonjićRatko Romić i Miroslav Kurak.

Marković i Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, dok su Romić i Kurak, koji je u bekstvu, dobili po 20 godina.

Slučaj novinara Slavka Ćuruvije simbol je nekažnjivosti ubistva novinara u našoj profesiji širom Evrope. Evropska federacija novinara, glavna reprezentativna organizacija novinara u Evropi, pozdravlja prvostepenu presudu. Ovo je izuzetno važna sudska odluka, koja treba da potvrdi odgovornost srpske države, a posebno Miloševićevog režima”, ukazao je u pisanom odgovoru Glasu Amerike Rikardo Gutierez.

Prvostepena sudska odluka istovetna je onoj koju je Apelacioni sud ukinuo septembra 2020. i doneo odluku o ponavljanju suđenja za ubistvo počinjeno pre 22 godine.

Atila Mong, predstavnik njujorške nevladine organizacije Komitet za zaštitu novinara (CPJ), presudu ocenjuje kao važnu sudsku odluku kojom su, kako kaže, kažnjene ubice Slavka Ćuruvije, novinara i neskrivenog kritičara režima Slobodana Miloševića.

Presuda je važan korak u okončanju nekažnjivosti u ovom slučaju, ali srpske vlasti treba da nastave da rade na ostvarenju pune pravde tako što će identifikovati nalogodavce ubistva i pokrenuti njihovo krivično gonjenje. Uz to, presuda predstavlja pravi korak u prekidanju kruga nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima”, ukazuje za Glas Amerike predstavnik CPJ-a za Srbiju i druge evropske zemlje.

Period od dvadeset dve godine, od čina ubistva – pa do okončanja drugog po redu prvostepenog sudskog postupka, bio je dug put traganja za neposrednim izvršiocima i nikada utvrđenim inspiratorima i nalogodavcima zločina nad novinarom, ali i profesijom.

Saučesnici ubica činili su sve da pravda ne bude zadovoljena: istraga nije bila dobro sprovedena, bilo je opstrukcija, uništavani su dokazi, a svedoci zastrašivani. Takođe, suđenje je ukazalo na i dalje postojeće saučesništvo ubica i njihovih sponzora sa krugovima vlasti u Srbiji”, tvrdi za Glas Amerike generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutierez.

Sudbina prethodne presude, odnosno njeno ukidanje, mogla bi biti aktuelizovana i u ovom slučaju – pošto prvostepeno osuđeni i u ovom slučaju imaju pravo žalbe Apelacionom sudu Srbije.

Naš sagovornik gaji nade da će presuda pripadnicima tajne službe osuđenim za ubistvo Slavka Ćuruvije biti potvrđena u žalbenom procesu.

Da će biti konačna i da neće ponovo biti predmet pobijanja. Time bi se pokazalo da u Srbiji postoje skrivene snage koje odbijaju da rasvetle zločine iz prošlosti”, uveren je Gutierez.

Slična očekivanja izrazio je i Atila Mong – predstavnik Komiteta za zaštitu novinara.

Nadamo se da presuda neće ponovo biti poništena u žalbenom postupku što bi u svetu izazvalo sumnju o tome da li će pravda u ovom slučaju ikada biti zadovoljena” zaključuje on.

Razlog za poništavanje prethodne prvostepene presude kojom su Marković, Radonjić, Romić i Kurak bili osuđeni na istovetnu ukupnu zatvorsku u trajanju od sto godina – bila je odluka Apelacionog suda da su uložene žalbe tužilaštva i odbrane bile osnovane.

Između ostalog, tada je sudsko veće Apelacionog suda ocenilo da je sud prekoračio optužbu i povredio princip identiteta optužbe i presude jer je, kako je obrazloženo, u njoj navedeno da je na Ćuruviju pucala nepoznata osoba dok su Romić i Kurak pomagali – mada su u optužnici označeni kao neposredni izvršioci.

Slavko Ćuruvija ubijen je aprila 1999. na Uskrs, za vreme intervencije Severnoatlantske alijanse (NATO). U optužnici je precizirano da je ubistvo počinjeno iz niskih pobuda, zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti – radi očuvanja postojeće strukture vlasti.