U medijima u Sbiji i albanskim medijima na Kosovu najzastupljenije su priče i izveštaji o konfliktima, krizama, sukobima, a gotovo uopšte ne postoje priče o svakodnevnim životima običnih ljudi, njihovoj saradnji i suživotu – rezultati su zajedničkog istraživanja BIRN-a Srbija i Internjuza Kosova pod nazivom – „Istraživanje medija o odnosima između Srbije i Kosova: sukob ili saradnja“, koje je predstavljeno u Medija centru u Čaglavici.
Još jedan od zaključaka je i da mediji moraju da poštuju standarde kada izveštavaju o odnosima Kosova i Srbije – a ne da se oslanjaju samo na političare kao izvore.
Uzorak za analizu ovog izveštaja rađen je na sedam medija u Srbiji RTS, PINK; N1, portal Danas, Kurir, Blic i Novosti i sedam albanskih medija na Kosovu.
Cilj istraživanja je prema rečima Tanje Maksić iz BIRN-a Srbija unapređenje saradnje između novinara iz Srbije i sa Kosova.
Prema njenim rečima ono što je jedan od glavnih utisaka je da se vidi jasna razlika u izveštavaju između provladinih i nezavisnih medija. Takođe je istakla i da se oko trećine medijskih priča odnosi na „incidente“, dok su ostale priče posvećene diplomatskim pregovorima, a da je najmanje ili gotovo uopšte priča o običnim životima ljudi i njihovim odnosima ili međuetničkoj saradnji.
„Kada biste čitali jedne pa druge veroatno biste pomislili da ne živite istu realnost ili bar da ne živite u istoj zemlji. I moram da kažem da ove podele nisu isključivo proizvod medijske scene, one su u stvari jedan deo širih problema sa kojima se mi susrećemo u Srbiji već dobrih desetak godina, a to je da mi živemo u jednom jako autoritarnom režimu koji ukida razne vrste demokratskih prava i sloboda. Taj nedostatok demokratski kapaciteta se vidi i u medijima, ali i u svim drugim društvenim oblastima“, rekla je Tanja Maksić predstavljajući nalaze istraživanja.
Još jedna od anomalija iz analize medijskih izveštaja u Srbiji je što je broj izvora mali i što ne postoji raznolikost glasova.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najčešće korišćen izvor informacije. On je, u gotovo rećini celokupnog uzorka koji smo mi obradili jedan od glavnih izvora. Dok su građani direktno citirani samo 13 puta. Takođe je vrlo simptomatično to da se u medijima u Srbiji gotovo nikad ne čuje glas kosovskih zvaničnika. Dakle, čak i u trenucima kada se oni susreću zbog međusobnih dogovora, zbog međunarodne saradnje, vi, recimo, nikad ne možete da čujete kako Kurti govori ili predsednica Kosova ili neko od njih, već novinari njihovi izjave uglavnom prepričavaju“, navodi Tanja Maksić.
Rezultate nalaza za medije koji na Kosovu izveštavaju na albanskom jeziku predstavio je novinar Krešnik Gaši iz Internjuza Kosova. I Gaši je rekao da je opšti utisak analize kad su albanski mediji u pitanju da je izveštavanje „previše fokusirano na prenošenje izjava političara“.
„Političari su i dalje glavni izvor informacija za medije i to je problematično. Novinari treba da imaju filtere kada odluče da prenesu te izjave… njihove izjave treba da prođu kroz proveru“, rekao je Gaši.
Gaši je ukazao i na to mediji vrlo često prenose izjave političara bez da proveravaju njihovu tačnost ili istinitost, ističući i da se često dešava da je albanskim medijima prvi i jedini izvor informacija vlada, čak i onda kada to ne bi trebalo da bude tako.
“Postoji puno problema u tome što su medijima na Kosovu političari prvi izvor informacija, a to je često motivisano ili čak i podsticano od strane vladinih institucija. Zašto ovo kažem? Ako mi imamo sistem gde je u kriznim situacijama,prvi izvor informacija vlada, onda imamo problem s činjenicom da oni nemaju filter istinitosti. Dakle političeri mogu da izađu u skupštinu i kažu šta god žele i budu izvor informacije. Ali s druge strane, kako bi informacije bile profesionalne i kako bi bile pravi izvor informacija, to bi moralo da bude da izjave daje tužilaštvo i policija, kad su te situacije sa međuetničkim krizama u pitanju. Tada bi onda imali drugačije stanje na terenu”, naveo je Gaši.
Nakon predstavljanja istraživanja održana je i panel diskusija pod nazivom „Između sukoba narativa: izazovi u izveštavanju sa Kosova“.
Učesnici su bili novinari koji na Kosovu izveštavaju na srpskom i albanskom jeziku i predstavnici civilnog društva.
Novinarka Kim radija Zorica Vorgučić govorila je o problemima i izazovima sa kojima su se novinari koji na Kosovu izveštavaju na srpskom jeziku suočavali tokom izveštava o poslednjim krizama na severu Kosova, ali i o problemima sa kojima se novinari generalno suočavaju.
„Kada su izjave političara u pitanju, tu nemamo puno sreće jer ih uglavnom ne dobijamo od onih koji su dužni da nešto kažu. Mislim na predstavnike Srpske liste. Oni uglavnom izbegavaju da daju izjave. Ponekad se desi neko obraćanje gde novinari nemaju često priliku da postave pitanja. Konferencije za štampu su vrlo retke ili se ne pozivaju svi mediji, već se pozivaju samo oni bliski njihovoj političkoj partiji, a često se dešava da pojedini mediji, oni nezavisni ne dobiju čak ni saopštenja. Osim kada su u pitanju saopštenja u kojima oni nekoga optužuju ili vređuju, to su uglavnom politički neistomišljenici“, rekla je Zorica Vorgučić.
Urednica portala „Kallxo“ Jeta Džara govorila je o problemima novinara kad je nepoznavanja jezika u pitanju. Ona je naglasila da je taj problem posebno došao do izražaja od početka krize na severu Kosova, jer albanski novinari često izveštavaju bez da razumeju o čemu se tačno radi. Slični su problemi, ističe ona, i kad su u pitanju novinari koji izveštavaju na srpskom, a ne govore albanski jezik.
„Na Kosovu se danas od novinara očekuje da pokrije najveće tenzije koje se dešavaju od na primer barikade pa sve ostalo. Kako kad se većina njih u životu nikad nisu sreli sa Srbima ili se recimo Srbi nisu sreli sa Albancima. Ali stvoren je takav sistem, jer i prosečna starost novinara na Kosovu je od 25 do 30 godina i Srba i Albanaca. A ti ljudi su odrastali su raličitim sistemima obrazovanja koji se u potpunosti razlikuju jedni od drugih. Srbi su u obrazovnom planu učili da je Kosovo srce Srbije, a Albanci da je Kosovo oslobođeno“, navela je Jeta Džara i istakla da je ovaj problem rešiv i to kroz obrazovni sistem.
Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević naglasio je da novinari svoj posao treba rade u javnom interesu, a ne u interesu vlada ili vlasti.
“Toliko je tužno kada novinar radi na javnom servisu ili na bilo kom servisu a ne zastupa javni interes. Dakle to najbolje govori o situaciji koliko je naš javni prostor kontaminiran, zatrovan otrovnim narativom i taj orovni natariv se širi. Njega vešto koriste svi poitičari i to je opšte poznato, ali mediji u određenim situacijama moraju da budu veoma pažljivi kada i sami nešto proizvode”, naveo je Dimitrijević.
Direktorka NVO Prostor za društvene promene Vera Pulja osvrnula se na izveštavanje pojedinih medija u Srbiji i albanskih medija na Kosovu o događajima u Banjskoj, istakavši da je ono bilo različito kao da se ne radi o istom događaju.
„Naravno glasovi ovih drugih medija koji su nezavisni jednostavno nisu se mogli čuti. Sad postoji jako mnogo medija, mnogo je portala i ljudi se uglavnom informišu preko društvenih mreža koji sadrže i komentare, tako da to jednostavno kontaminira ukupno mišljenje društva i jednostavno stvara jednu buku“, navela je ona.
Današnji događaj je organizovao KoSSev i deo je zajedničkog projekta pod pokroviteljstvom EU „Podsticanje međukulturne razmene između medija kao prekretnice ka procesu pomirenja između Kosova i Srbije“. Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Balkanskom istraživačkom mrežom (BIRN Srbija), Internews Kosova (IKS) i Nezavisnim društvom novinara Vojvodine (NDNV).
