U digitalnom dobu, u kojem se granica između privatnog i javnog sve brže briše, građani su izloženi sve većim rizicima zloupotrebe podataka, dok istovremeno tehnologija postaje neizostavan deo svakodnevice, rekao je ekspert za digitalnu transformaciju Aleksandar Mastilović u podkastu Medija centar Čaglavica. On je govorio i o tome kako se zaštititi u vremenu ubrzanog tehnološkog razvoja i zbog čega je upravo ljudska greška najčešći uzrok bezbednosnih problema.
Mastilović je rekao da je prvi korak ka ličnoj bezbednosti na internetu razumevanje sopstvenih digitalnih navika.
„Svet se sve više menja, a mi često pružamo otpor novim tehnologijama, povezujemo ih sa teorijama i strahovima“.
Dodaje da je edukacija temelj digitalne bezbednosti. Govoreći o podacima koje građani najčešće nesvesno dele, ističe da društvene mreže predstavljaju najkritičniji prostor.
„Ja mislim da nepažljivo koristimo društvene mreže. To je nešto što je najmasovnije. Možda nije najopasnije, ali jeste najmasovnije. Tu se nesvesno odaju određeni podaci, posebno kod mlađe populacije“.
Mladi, kaže, često ne shvataju koliko su njihove objave rizične.
„Međusobni odnosi sa prijateljima, pravi se slika bukvalno ko je kome član porodice. Čak znaju da objave i kada su sami kod kuće, crtajući sebi metu. I to je, da kažem, jedno suvišno objavljivanje informacija, jer ne vidim razlog zašto bi to stajalo na društvenim mrežama“.
Na pitanje ko najviše ugrožava privatnost građana, Mastilović kaže da opasnosti dolaze iz različitih pravaca. Ipak, smatra da je najveći rizik — ljudska greška.
„Svaka zloupotreba počinje od ljudske greške. Hakeri su nemoćni dok vi ne kliknete na link“.
Govoreći o finansijskim zloupotrebama ovaj ekspert za digitalnu transformaciju upozorava da je veliki broj građana i dalje nespreman za rizike koje nose onlajn plaćanja.
„Ono što je mnogo opasnije jeste nepažnja u korišćenju kreditnih kartica za plaćanje na neproverenim platformama. To ne znači da ne treba plaćati na proverenim platformama kao što je američki Amazon ili kineske, na primer. Ali mislim da postoji deo populacije koji praktično na svaku reklamu koja iskoči sa neproverenih sajtova olako unese svoje podatke, i tu može da dođe do zloupotreba i finansijske štete koja može biti ogromna“.
Međutim objašnjava da postoje i jednostavni načini da se smanji rizik prilikom kupovine na internetu.
„Ako želite da povećate sigurnost, postoje posrednički servisi poput PayPal. Vi karticu sakrijete iza PayPala, a PayPal skine sredstva sa kartice“.
Na pitanje ko zapravo stoji iza krađe podataka – hakeri, kompanije ili neko treći – Mastilović je rekao:
„Oni koji će to znati pretvoriti u određenu korist. To mogu biti i poslovni konkurenti i politički konkurenti. Traže informacije kojima nekoga mogu uceniti — bilo šta, to je jedna stvar. Druga je pribavljanje materijalne koristi, odnosno neka finansijska prevara“.
Zbog toga ističe važnost ‘osnovne digitalne higijene’.
„Ako ne znate ko je pošiljalac nečega, ili vam čak i poruka od poznatog pošiljaoca deluje neobično – pozovite tog pošiljaoca ako ga poznajete. Ako ga ne poznajete, nemojte poruku ni otvarati. To je suštinski važno i jedina prava prevencija“.
Dodaje da je apsolutna privatnost danas gotovo nemoguća i da se bez opreza ne može očekivati ni bezbednost.
„Ljudi moraju da shvate da je privatnost najvažnija valuta i to je možda najvažnija poruka. Da li su se ljudi ikada pitali zašto mogu da postavljaju fotografije na Facebook besplatno, ili na neke druge društvene mreže? Zašto vam je Gmail besplatan ili bilo koji drugi servis? Zato što ste registrovali nalog i kliknuli na opšte uslove korišćenja, koje često ne pročitamo, a u kojima jasno piše da ne moramo novčano da kompenzujemo uslugu”.
U razgovoru o ulozi veštačke inteligencije u digitalnom prostoru, Mastilović ističe da je reč o najvećoj tehnološkoj revoluciji današnjice.
„Veštačka inteligencija je mogućnost da neke ogromne mašine – praktično stotine hiljada procesorskih jedinica, kao milioni laptopova – zajedno, neverovatnom brzinom obrađuju podatke. Ona pregleda čitav internet i šta god da je pitate, ne samo da pronađe, kao Google, već to pročita i napravi sažetak. Pročita vam sto knjiga, tri puta Dostojevskog za dve sekunde – ono što biste vi čitali dve godine – i izbaci sve bitne podatke i kaže: ‘eto, to je to’.“
Ipak, upozorava da veštačka inteligencija preuzima i netačan sadržaj.
„Uvek je pitanje šta će ona pronaći i koliko je to pouzdano. Nisu tamo samo naučni radovi – ima i doslovno gluposti napisanih na raznim forumima i portalima, gde se ljudi koji nisu stručni mešaju u teme koje ne poznaju. Nažalost, veštačka inteligencija može i te odgovore da povuče kao tačne“.
Dodaje da, uprkos rizicima, prednosti ove tehnologije i dalju ostaju ogromne.
„Daću vam jedan banalan primer: nedavno je veštačka inteligencija u SAD detektovala karcinom dojke u ranoj fazi, star svega nekoliko dana. Lekari tvrde da su svakodnevno uzimali radiološke snimke, ali su tek posle dva meseca posumnjali na problem. Prvi simptom se pojavio nakon šest meseci, a AI ga je našla dok je postojalo svega nekoliko desetina malignih ćelija – uklanjanje je bilo jednostavnije od popravke zuba. Takva primena veštačke inteligencije pokazuje nam svetlu budućnost, naravno“.
Na kraju, osvrnuo se i na uticaj veštačke inteligencije na novinarstvo.
„Veštačka inteligencija će biti jako dobar asistent novinarima, ne zamena. Moguće je da će doći do smanjenja potrebe za kadrom u novinarstvu: redakcija koja je ranije brojala deset ljudi možda će ubuduće brojati tri do pet, jer će veštačka inteligencija toj manjoj ekipi omogućiti da bude efikasnija nego što je nekada bila ekipa od deset“, rekao je Aleksandar Mastilović.
Ovaj tekst nastao je uz podršku projekta „Podrška civilnom društvu na Kosovu“, koji finansira Veliko Vojvodstvo Luksemburg, a sprovodi LuxDev – Luksemburška agencija za razvojnu saradnju. Sadržaj teksta isključiva je odgovornost Medija centra Čaglavica i ni na koji način se ne može smatrati stavom Velikog Vojvodstva Luksemburg.
