Novinarka Kim radija Tamara Marković ocenila je da se protekla predizborna kampanja za lokalne izbore u srpskim sredinama, gotovo u potpunosti “preselila” na društvene mreže, što je, kako kaže, novinarima otežalo rad, ali i otvorilo prostor za širenje neproverenih informacija i manipulacija.
Ona je o ovoj temi govorila u prvoj epizodi podkasta Medija centra Čaglavica, posvećenoj dezinformacijama tokom predizborne kampanje i samih izbora, održanih 12. oktobra na Kosovu.
„Na mrežama kandidati objavljuju ono što žele, bez rizika da će im neko postaviti neugodna pitanja ili ih suočiti s činjenicama. U isto vreme, troškovi takve kampanje su manji, a za njih je to mnogo lagodnije, dok je za nas novinare to otežavajuća okolnost, jer gubimo mogućnost direktne komunikacije. Nema konferencija, nema emisija, nema prilike da pitamo ono što građane interesuje“.
Dodala je da nedostatak direktnog kontakta otežava novinarima pozivanje političara na odgovornost, te povećava rizik da građani ostaju uskraćeni za proverene informacije.
„Kada se sve svede na video-poruku ili status na Fejsbuku, novinar nema priliku da traži objašnjenje. Oni objave nešto, građani to pročitaju, poveruju ili ne poveruju. Sve deluje idealno, lepo upakovano, montirano, emotivno. Političari tako izbegavaju svaku neprijatnu temu“, rekla je Tamara Marković.
Navela je da joj je tokom kampanje najveći izazov bio da razdvoji promotivne objave od stvarnih informacija.
„Tokom kampanje sam pokušavala da filtriram informacije tako što sam uvek tražila potvrdu iz više izvora kao i uvek. Najveći izazov je bio razdvojiti da kažem PR sadržaj od stvarnih vesti, jer su društvene mreže bile preplavljene objavama koje su više ličile na reklame nego na informacije“.
Smatra da su društvene mreže “najkritičniji prostor za širenje dezinformacija”.
„Mislim da je Fejsbuk i dalje najkritičniji prostor za širenje dezinformacija. Tu se vesti najbrže dele i komentarišu, često bez provere. TikTok je sve uticajniji, posebno među mladima, ali je problem što tamo dezinformacije često dolaze u obliku kratkih, emocionalnih videa koji izgledaju autentično. Ljudi to doživljavaju kao istinu jer izgleda stvarno, iako je često izvučeno iz konteksta ili potpuno netačno“.
U podkastu je bilo reči i o veštačkoj inteligenciji i deepfake sadržajima — lažnim video i audio zapisima. Govoreći o ovom fenomenu Tamara Marković je dodala da tokom izborne kampanje na Kosovu, u srpskim sredinama još uvek nije primetila deepfake sadržaje, ali, kako je istakla, to je samo pitanje vremena kada će se pojaviti s obzirom da se, kako navoid, takvi alati već uveliko koriste u regionu i svetu i predstavljaju novi, mnogo opasniji oblik dezinformacija i manipulcije javnosti.
Ovaj tekst nastao je uz podršku projekta „Podrška civilnom društvu na Kosovu“, koji finansira Veliko Vojvodstvo Luksemburg, a sprovodi LuxDev – Luksemburška agencija za razvojnu saradnju. Sadržaj teksta isključiva je odgovornost Medija centra Čaglavica i ni na koji način se ne može smatrati stavom Velikog Vojvodstva Luksemburg.
