On je komentarisao izjave odlazećih lokalnih albanskih zvaničnika o tome da se, kako su kazali, brinu da novoj dolazećoj vlasti koju čine Srbi predaju samouprave i „osetljiva dokumenta“.
Takve izjave, da su u dilemi da Srbima ostave dokumenta, uz još i razmatranje da ih iznesu iz opština, dali su zvaničnici četiri opštine na Severu najpre za prištinsku Kohu.
U odgovoru za ovaj medij, kosovski zvaničnici, među kojima i su dosadašnji čelnici opština na severu, izrazili su zabrinutost da bi dokumenta, prema njihovim rečima, mogla biti zloupotrebljena.
Kako je navedeno, oni „čekaju uputstva“ kosovske vlade o tome kako da postupaju sa „osetljivom“ opštinskom dokumentacijom pre nego što predaju dužnost gradonačelnicima iz Srpske liste.
Slično je krajem prošle nedelje ponovio i Nedžad Ugljanin, odlazeći predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica.
U obraćanju odbornicima na redovnoj sednici Ugljanin je poručio da su prethodne strukture opštinu ostavile „u haosu i anarhiji“, dodajući da se „plaši da je preda novim vlastima“.
„Što se tiče vođenja opštine, oni su na nivou predškolaca“, rekao je Ugljanin, osvrćući se upravo na dolazeće lokalne vlasti.
Ako je sve po zakonu, šta je to osetljivo?
Izjave odlazećih funkcionera i gradonačelnika o potrebi prikrivanju osetljivih dokumenata u najmanju ruku za Marinkovića su zabrinjavajuće, a siguran je i da, kako kaže, nisu u skladu sa propisima.
Marinković pita: „Ako je opština, kako tvrde, delovala po zakonu i vršila dužnost u interesu građana, šta je to u tim odlukama osetljivo?“.
Lično smatra da oni ne govore o povredama zakona, već o odlukama koje otkrivaju pravu prirodu ove vlasti, a to je: „Da je ona bila politički servis Pokreta Samopredeljenje i njihove etnocentrične politike, koja, posle izjava premijera Kurtija, više i ne mora da se nagađa, otvoreno teži ukidanju ukidanju multietničkog karaktera Kosova i ujedinjenju sa Albanijom“.
A možda će po dolasku srpskih vlasti, navodi dalje Marinković, na površinu isplivati dokumenti koji pokazuju:
„Da je opština plaćala svojim radnicima da posećuju kafiće i restorane na severu koje drže kosovski Albanci i da su to tumačili diskrecionim pravom opštine da odlučuje o raspodeli sredstava“, kaže Marinković za KoSSev.
Dakle, verujem da ovde nije reč o kriminalu, već o šovinizmu
Veruje Marinković i da postoji mnogo sličnih primera, a samim tim i tragova u dokumentima koji su „fasilitirali jednu takvu očiglednu diskriminatornu politiku“.
„Nadam se da ćemo u narednom periodu, u skladu sa demokratskim principima transparentnosti, dobiti potpun uvid u to kako su odlazeće vlasti zaista upravljale opštinom“, poručuje.
Očajni su, jer su svesni da se ovakva prilika više neće ponoviti
U ovom kontekstu, navodi dalje, važno je razumeti još jednu stvar.
„Svedočimo očiglednom i otvorenom očajanju zbog završetka ere u kojoj su kosovski Albanci, sa svega tri odsto glasova, faktički upravljali srpskim opštinama. Odlazeći gradonačelnici i funkcioneri svesni su da se takva prilika verovatno više nikada neće ponoviti, te ne uspevaju da prikriju svoje razočaranje“, poručio je Marinković za KoSSev.
Njihove izjave, međutim, otkrivaju nešto dublje: „Nesposobnost da prihvate principe sopstvenog sistema i demokratskog uređenja, kao i želju da odluke o lokalnoj vlasti i dalje budu donošene u Prištini, a ne od strane građana tih opština. Dakle upravo ono što vidimo i na centalnom nivou. Demokratija je postala smetnja nacionalnim snovima“.
Njihovo očajanje jasno pokazuje, dodaje, koliko su lokalne samouprave značajan činilac u dinamici međuetničkih odnosa na Kosovu.
Istovremeno, sa druge strane, u tom okviru postaje vidljiva i pogubnost politike bojkota od strane srpskih političkih predstavnika, koja je bila, i to se sada neosporno vidi, otvoren poklon Vladi Albina Kurtija.
„Ta strategija bila je toliko pogrešna da je teško reći da li je bila namerna ili rezultat potpunog političkog diletantizma. Nisam siguran koja me od te dve mogućnosti više uznemirujuća, posebno jer će sada u srpskim opštinama vlast obavljati upravo oni koji su došli na jednu takvu ideju“.
Ne veruje da će nova vlast preuzeti samouprave pre druge polovine decembra
Na pitanje kada bi se moglo očekivati da upravo oni preuzmu vlast u lokalnim samoupravama, Marinković objašnjava da bi se to trebalo desiti 15 dana od dana kada Centralna izborna komisija potvrdi zvanične rezultate.
„Zakon ne propisuje fiksni rok u kojem CIK mora da potvrdi konačne rezultate, jer to u velikoj meri zavisi od procesuiranja eventualnih žalbi. U opštinama u kojima nije bilo drugog kruga, CIK može potvrditi rezultate ranije nego u onima u kojima se održava drugi krug, ali to je više stvar prakse nego obavezne procedure“, precizira.
Međutim, s obzirom na aktuelnu političku klimu, moguće je očekivati da će CIK, telo za koje on smatra da svakako nije imuno na političke pritiske i kalkulacije – „iskoristiti sve zakonske mogućnosti za odlaganje konstituisanja opštinskih skupština i potvrde mandata gradonačelnika“.
Ne očekuje da se to desi pre druge polovine decembra, kaže, što je u ovakvoj klimi – večnost.
„Lično ne očekujem da će se ovaj proces završiti pre druge polovine decembra. Imajući u vidu politički kurs odlazećih opštinskih organa, koji su u prethodnom periodu više služili kao produžena ruka pokreta Samoopredeljenje nego kao servis građana, ovih nekoliko nedelja procedura i rokova delovaće kao večnost“.
