Pokret Samoopredeljenje, Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i Alijansa za budućnost Kosova formirale su zajedničku listu – Albanski savez – sa kojom će nastupati na lokalnim izborima 12. oktobra. Ovaj savez ima i kandidata za predsednika većinski srpske opštine, Leutrima Ajetija, dosadašnjeg zamenika Ljiljlane Šubarić.
Miodrag Marinković za Radio Kim navodi da postoji nekoliko indikativnih elemenata u ovoj situaciji i da su zabrinjavajući.
“Prvi je činjenica da se albanske političke partije ujedinjuju po etničkoj osnovi, prevazilazeći programske razlike. To pokazuje da je centralni motiv njihovog delovanja etnički sukob i prevlast nad Srbima. U društvu koje, prema ustavnom uređenju, teži da bude građansko, ovakva politika je zabrinjavajuća. Njena posledica biće dalja segregacija društva po etničkoj liniji, ali i verovatno konsolidovanje političkog jedinstva kosovskih Srba oko Srpske liste kao odgovor na to, što će dodatno urušiti ionako ozbiljan nedostatak političkog pluralizma”.
Drugi problem je, kaže Marinković, pritisak na promenu etničke strukture opština što, kako kaže, predstavlja jednu od skrivenih agendi vlade Albina Kurtija.
“Ovaj pritisak vidljiv je i na severu Kosova, gde ovakve populacione politike imaju znatno manje šanse da izmene strukturu vlasti. Na jugu, posebno u Gračanici, reč je o dugoročnom procesu koji se odvija prikriveno iza ekonomske i urbanističke ekspanzije Prištine, a čija je posledica upravo kritična promena etničkog sastava opštine. Imajući u vidu migracione trendove, taj proces je neminovan, možda ne u ovom izbornom ciklusu, ali gotovo sigurno u nekom od narednih”.
Podsetimo, podaci iz poslednjeg popisa stanovništva (2024) pokazuju da na teritoriji opštine Gračanica živi nešto vise Albanaca nego Srba. Ono što je takođe činjenica je da je deo Srba, na poziv Srpske liste, bojkotovao popis, dok je mnogi stanovnici ove opštine koji su želeli da se popišu nisu to mogli da učine jer popisivači nisu ni došli do njih.
Ipak, Marinković smatra da postoje dva načina da se ovome suprotstavi. “Prvi je uspostavljanje zakonskih mehanizama za zaštitu etničke strukture u opštinama gde kosovski Srbi čine većinu. Okvir za takve promene može biti isključivo proces normalizacije odnosa, a osnovni uslov za njegovu primenu je promena vlasti u Prištini”, kaže on.
Dodaje da je drugi način “da Beograd kreira afirmativne demografske politike koje će omogućiti ostanak mladih, otvaranje radnih mesta i subvencije za novorođenu decu”.
Prema njegovim rečima, ključni uslov za to je promena vlasti u Beogradu, budući da je, kako kaže, aktuelna pokazala da su joj prioriteti drugačiji, a njena priroda koruptivna.
Marinković ističe da će mnogo toga zavisiti od toga ko će o Srbima na Kosovu odlučivati u narednom periodu. “Možda je jedina dobra vest u svemu ovome to što su oba režima, i u Beogradu i u Prištini, na zalasku”, procenjuje Miodrag Marinković, izvršni direktor Centra za afirmativne društvene akcije (CASA).
