U Osnovnom sudu u Prištini počelo je iznošenje završne reči odbrane Blagoja Spasojevića, jednog od trojice optuženih Srba u slučaju “Banjska”. Njegov advokat Ljubomir Pantović kaže da je nepoznato šta je okrivljeni uradio u Banjskoj. Tužilaštovo se, kaže krije, kroz grupu od 43 optuženih, a sa namerom da se osudi pojedinac. “Mi pri tome ne znamo, ni dan danas, šta je taj pojedinac uradio konkretnog dana”.
“Specijalno tužilaštvo pokušava da kroz uopšteni konkekst dokaže krivičnu odgovornost optuženog. Ulazimo u teren kolektivne krivične odgovornosti, na šta nema niko pravo. Svako odgovara za ono što je on uradio, a ne za ono što su uradili neki drugi”, kaže Pantović.
Kaže da je optužnica u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o zaštitu ljudskih prava i suprotna je članu 10 Zakonika o krivičnom postupku Kosova.
Nepozanto je u optužnici, kaže, šta je njegov branjenik radio u Banjskoj 24. septembra 2023. godine. “Tvrdim da je u obe tačke Specijalno tužilaštvo moralo precizno da navede šta je uradio moj branjenik Blagoje Spasojević. Toga u ovoj optužnici nema”.
Sve je, kaže, napisano u množini i bez ičeg konkretnog vezano za njegovog branjenika. “To ne može da utvrdi nijedno sudsko veće, jer toga nema u optužnici. Sud nije ovlašćen da menja, precizira, dopunjava, proširuje, konkretizuje optužnicu, to može samo Tužilaštvo. Tužilaštvo to nije učinilo, optužnica je ostala ista kakva je bila 11. septembra 2024. kada je podignuta”.
U toku dokaznog postupka, kaže, niko od svedoka nije spomenuo Blagoja Spasojevića, osim što su, dodaje, dvojica svedoka rekla da su za njega čuli iz medija nakon hapšenja u Banjskoj.
Pitao je koja je bila uloga njegovog branjenika u ovom događaju. Kaže da je Tužilaštvo bilo u obavezi da to navede u optužnici, a to, ističe, nije navedeno ni u zavšnoj reči tužioca.
I u drugoj tački je kaže sve navdeno u množini, a ne o njegovom klijentu, ka oni o ostaloj dvojici optuženih.
Kaže da u optužnici nema detalja o tome kakavu su ulogu imali optuženi, iako se stalno govori o delovanju grupe. “U obe tačke optužnice mi imamo jednu veliku koaliziju, potpuni sukob između činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije. Činjenični opis ukazuje na saizvršilaštvo, a u pravnoj kvalifikaciji mi nemamo to. To nije tehnička greška, već krupan, važan nedostatak ove optužnice. Međutim, ovo nisu jedini nedostaci optužnice a svi oni čine teško prihvatljivom za sud. Ja verujem da ćete sudije imati problem kada budete donosili odluku”, kazao je Pantović.
Podsetio je da je optužnica podignuta posle godinu dana istrage, te da sadrži 156 stranica teksta, bezbroj fotografija, grafikona, ali i “desetine sati beskorisnih snimaka za ovaj slučaj”. “Na prvi pogled spolja gledano, ova optužnica izgleda dobro i da je sa njom sve u redu. Ali to nije tako”.
Izneo dva primera iz koji se, kaže vidi da ova optužnica nema nema koncept, da je sa formalne strane pogrešno sastavljena.
Prvi primer je kaže, hornološki prikaz Specijalnog tužilaštva o toku istrage. Tome, kaže nije mesto u optužnici, već razlozi i rezultati istrage, te dokazi koji potvrđuju glavne činjenice slučaja.
Drugi primer – “Samo obrazloženje optužnice ima 121 stranicu, a ime Blagoja Spasojevića je pomenuto samo tri puta – na stranici 87 gde je opisana momenat njehovog hapšenja, nađen je oko 14.55, da je okrenut na stranu nedaleko od puta, stavljene su mu lisice na ruke. Pažljivo mu uzeto oružje i slično. Kao da je način hapšenja važan za utvrđivanje negove krivične odgovornosti. Drugi put je spomenut na stranici 90 obrazloženja gde se govori o tragovima barutnih čestica i treći put na stranici 91 na kojima se nalaze dve fotografije”.
“Moj branjenik se optužuje za najteža moguća krivična dela, on je ovde drugooptuženi odmah iza Milana Radoičića. Nejasno je na osnovu kojih kriterijuma je tužilaštvo napravilo ovakav raspored okrivljenih. Drugooptuženi a na optužnici od 121 stranice pomenut samo tri puta. Mnogo više su spominjani neki drugi optuženi koji nisu ovde i njima se ne sudi”, kazao je advokat.
Ljubomir Pantović, advokat Blagoja Spasojevića rekao je na početku izlaganja da je, bez sumnje događaj u Banjskoj, privukao najveću moguću pažnju javnosti i društva, te da su trojica Srba osuđena pre donošenja odluke suda, pre izvođenja dokaza i ne bez pretpostavke nevinosti.
Osvrnuo se i na izjave svih punomoćnika oštećenih, koji su tražili doživotnu kaznu, na šta nemaju pravo.
Naveo je da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je počinjen teroristički akt, niti iz priloženih dokaza može govoriti o nameri otcepljenja severa Kosova.
Kaže da je to bila veoma loša organizovana grupa, nesposobna, koja je izvršila napad na policiju, a posle pobegla , koja je ostavila svoje drugare, lična dokumenta, vozila. Sve su ostavili, to nikako ne može da bude dobro organizovana strukturirana grupa”.
Kaže da se radi samo o napadu na policiju, ali ne može da se iz optužnice govori o drugim dokazima.
Napadači se nisu pomerili iz Banjske jedan metar, najviše vremena su proveli u manastiru.
Tvrdi da je reč o oružanoj pobuni, a ne o drugim optužbama koje navodi Specijalno tužilaštvo – napad na Ustavni poredak, teroristički akt ili pokušaj otcepljenja severa Kosova.
Advokat Pantović kaže da su on i branilac Vladimira Tolića, Miloš Delević, uložili podnesak za nadoknadu štete njihovim klijentima. Tražili su isplatu materijalne i nematerijalne štete.
“Moj branjenik je bio spreman da prizna krivicu, mi smo o tome razgovarali, na kraju smo odlučili da se ne izjašnjava o optužnici. Da je bila drugačija, da je ostala na jednoj tački, da nije dodata još jedna tačka – ovo o ocepljenju teritorije, on bi priznao krivicu i mi bi smo ovaj glavni pretres završili pre godinu i po dana, ali Spceijalno tužilaštvo je bez ikakvog osnova u optužnicu ubacilo i tu tačku i moj branjenik to nije mogao da prizna. Nema kaže dokaza o tome”, kazao je on.
Kaže da iako je mogao, nije pobegao sa ostalima, već je umesto bekstva, on zaspao i tokom hapšenja uhapšen. “Izgleda neverovatno ali istinito i to dokazuju fotografije”. Te fotograije su prikazane na ekranu.
Osumnjičeni je pronađen pored puta kako spava. Ta činjenica, kaže, njegov branjenik kaže koliko je “opasan”.
Kaže da u stanu gde je živeo nije izvršen pretres, već u kući njegovih roditelja. To, kaže, govori o važnosti ovog optuženog.
Predlog tužioca i advokata žrtava da se Spasojević i još dvoje optuženih osude doživotnim zatvorom, Pantović vidi neprihvatljivim i potpuno paušalnim.
Smatra da postoje olakšavajuće okolnosti pri donošenju presude s obzirom da nije osuđivan, te da se radi o mlađem čoveku – ocu dvoje dece, da nije dokazan značajan doprinos izvršenju dela, ali i da je iskazao je spremnost za obeštećenje žrtvama.
Pozvao je sud da “Blagoje Spasojević ne plati ceh” cele grupe. To bi kaže bilo izvan zakona, odnosno osveta. To ne bi bilo pravdeno, to ne bi bila pravda, a to ne bi bila pravda ni za porodicu pokojnog Afrima Bunjakua”, zaključio je advokat Pantović.
Nakon iznošenja završnih reči advokata Pantovića, sudu se obratio i sam optuženi Blagoje Spasojević. On je kazao da mu je žao zbog učešća u sukobima u Banjskoj ali i zbog pogibije narednika Kosovske policije Afrima Bunjakua. O tome više u narednoj vesti.
Podsetimo, na prethodnom ročištu tužilac Naim Abazi zatražio je od suda da trojicu optuženih – Blagoja Spasojevića, Vladimira Tolića i Dušana Maksimovića osudi najstrožijom kaznom – doživotnim zatvorom. Isto su od suda zahtevali i pravni zastupnici žrtava.
Vladimir Tolić, Blagoje Spasojević i Dušan Maksimović uhapšeni su nakon oružanog sukoba u Banjskoj, između naoružane grupe Srba i Kosovske policije u septembru 2023 godine.
U Banjskoj su stradali policajac Afrim Bunjaku, ali i trojica Srba učesnika grupe predvođenom Milanom Radoičićem – Bojan Mijailović, Igor Milenković i Stefan Nedeljković.
Milan Radoičić je preko svog advokata preuzeo je odgovornost za napad u Banjskoj.
Specijalno tužilaštvo u Prištini je u ovom slučaju podiglo je optužnicu protiv 43 osobe, od kojih je većina nedostupna pravosudnim vlastima na Kosovu. Suđenje optuženima počelo je 9. oktobra 2024. godine.
