Proteklu godinu ništa nije obeležilo značajno, ako umete da razmišljate. Ona je neobeležena godina. Za razliku od nas, obeleženih. Srba sa Kosova. Srba iz obeležnice Beograda i Prištine, napisao je za Kim radio reditelj Nenad Todorović.
Zabeleženi su srpski odlasci sa Kosova. Imao sam pre neki dan razgovor sa Albancem iz Prištine, javno smo mlatili. Rekao sam mu: “Moje su roditelje iz Prištine oterali vaši, moju su decu sa Kosova oterali naši”. Ali, ipak, geto su napravili vaši. Naši će ga održati u izolaciji, tako je najbolje i za vas i za njih. Ko god da su oni. Naši. Beleže nas naši kad odemo kod njih, beleže nas njihovi ako smo sa našima, i u toj igri obeležeavnja prošle godine, u moru postmoderne, izdvojio bih dve ekstraordinarne pojave:
1. Albina Kurtija su sprečile dve okolnosti da ne bude Slobodan Milošević na severu Kosova: Vučića su Amerikanci doveli na vlast, i Rugova je završio fakultet, a Srpska lista zajedno nema dva vatrogasna kursa;
2. Fenomen Srba sa Kosova koji podržavaju vlast iz Beograda koja ih na tacni predaje kosovskoj državi uporno ih svađajući sa Albancima sa Kosova. Pokušavam da nađem primere kod najznačajnijih svetskih analitičara kolektivne psihopatološke neuroze, ali ni kod Junga ne nalazim odgovor.
Kao i svake godine, nedostaje mi mladost. Nedostaje mi da lomim čaše sa Begolijem u Dodoni, nedostaje mi da zajedno sa albanskim studentima glume psujemo mater nacionalistima, i nedostaje mi vreme kada smo se mi, školovani Srbi, išta pitali. Nedostaje mi vreme kada smo se mi, Srbi urbani i građanski vaspitani, asfaltni Srbi išta pitali. Nedostaje mi vreme u kome su se urbani Srbi pitali šta treba da bude sa srpskom zajednicom, a ne nacionalni crnoberzijanci koji sa Albancem nisu ni čaj u životu popili. Svakako, nedostaje mi i multikulturalnost u kojoj sam na Kosovu živeo i zgađen sam nad nacionalističkom samoizolacijom Srpske liste i njihovih ridikula jer će deca da im studiraju svuda, samo ne na Kosovu. Nebo je njihova granica, a naša je hleb. Šta mislte, šta je izdaja?
Sledeća godina biće tiha, fina i mirna. Zauvek će utihnuti i poslednji dah pobune megahrabrih Srba jer su već navežbani da Kosovo nije više rusko. Niko više neće da se seća svojih teških reči što je Srbin prodao kuću Albancu, već će i sam da se cenjka. Srbende će lako kao vihor da obustave svoja artemijevska izlaganja i da se presele u svoje Kruševce, jer više niko nije glup da sluša dođoše kako im prete što su prodali svoje kuće, a oni napustili svoja ognjišta. Da dođu na Kosovo.
Dakle, sve će biti kao uvek. Ko je zaradio, zaradio je. Ko nije, nek se misli.
“Prefier morir de pie que vivir de rodillas”.
