U Prištini je danas održana završna koferencija projekta „Unapređenje jezičkih prava na Kosovu“ koji je prema rečima šefice misije IOM-a u Prištini Ane Ristocke imao za cilj da unapredi jezička prava, poveća kapacitete i promoviše aktere u njihovoj zaštiti uz podršku administrativnih uputstava.
„Na Kosovu su zakoni dobri, ali se ne sprovode potpuno. Zato je ovaj projekat težio da izgradi mostove da se sprovede ovaj zakon, olakšavajući na neki način ili jačajući kapacitete na lokalnom nivou za sprovođenje ovog zakona.Cilj projekta je takođe povećanje saradnje između dva vrlo važna aktera za zaštitu ljudskih i građanskih prava i s druge strane da zaštiti i promoviše jezička prava, dve institucije kao što su Kancelarija poverenika za jezike i Ombudsmana, da unapredimo jezička prava i da razvijamo kampanje koje bi obuhvatile sve zajednice“, rekla je Ristocka.
Šef departmana za ljudska prava i predstavnik Visokog komesara UN-a za ljudska prava na Kosovu Džerom Bižo rekao je da unapređenje jezičkih prava za Ujedinjene nacije na Kosovu ostaje prioritet.
„Jezička prava su vrlo važna za realizaciju svih drugih ljudskih prava. Iz tog razloga petu godinu zaredom sarađivali smo sa IOM-om na zaštiti jezičkih prava na Kosovu i ostaje još dosta da se radi u tom pravcu. Izazovi koji se tiču uživanja punih jezičkih prava postoje. Realnost je da treba više da se radi na Kosovu“, rekao je Bižo.
Govoreći o jezičkim pravima na Kosovu Ombudsman Kosova Naim Ćeljaj rekao je da je Ustav Kosova po tom pitanju jasan – garantuje priznavanje jezičkih prava svim građanima koji žive na Kosovu, ali da se građani u praksi ipak suočavaju sa problemima i poteškoćama u realizaciji ovog prava.
„Osim što nedostaju kapaciteti u institucijama da se poštuju jezička prava preko prevoda kada je to potrebno Ombudsman je godinama unazad primetio i kvalitet prevoda kao jednu brigu, koja se odnosi na prevod koji dolazi kao rezultat sastanaka, posebno prevod zakonodavstva. S druge strane, primetili smo da problem poznavanje i poštovanje jezičkih prava i korišćenje jezika – uzeću primer srpski jezik, za građane srpske zajednice koji žive na lokalitetima gde su većina Albanci, suočavaju se sa velikim problemom, ali sa tim problemima se suočavaju i Albanci i druge zajednice koje žive u četri opštine na severu ili opštine sa većinski srpskim stanovništvom. Problem je za sve zajednice, nije to problem samo jedne zajednice, ali je naglašen kao problem kod manjinskih zajednica. Sav prevod pravnih akata na srpskom jeziku je jedna od primedbi i to ostaje izazov“, rekao je Ćeljaj.
Poverenik za jezike na Kosovu Slaviša Mladenović rekao je da pojedini građani na Kosovu o prirodi i filozofiji jezičkih prava ne razmišljaju svakodnevno već onda kada im je to pravo prekršeno.
“O tome koliko je jezičko parvo za njih kao pojedince bitno shvate i razmišljaju tek kada u instituciji ne mogu da ostvare to svoje parvo i vide kako je to uticalo na njihovu mogućnost da se zaposle, da učestvuju u javnom životu, da ostvare pravo na neki dokument ili na neku nadoknadu. Tek tada shvatimo svi mi, a pogotovo ti ljudi kojima je jezičko pravo prekršeno, koliko je jezičko pravo suštinski bitno za život”, rekao je Mladenović.
Mladenović je najavio i produbljivanje saradnje između Institucije Ombudsmana i Kancelarije poverenika za jezike.
„Jedan od elemenata te saradnje je promocija zaštite jezičkih prava koja će se odvijati kroz zajedničke kampanje, saradnju sa insitucijama koje imaju sličan mandat, a to je Kancelarija za dobru vladavianu u okviru Vlade Kosova, a onda to podrazumeva izradu posebnih pravilnika za sprovođenje zahteva za dvojezičnost osoblja u institucijama, izradu obaveznih formulara za dvojezično izveštavanje, poboljšanje prevoda zakona koji se predlažu skupštini za usvajanje“, rekao je Mladenović.
Projekat „Unapređenje jezičkih prava na Kosovu“ sproveo je IOM, a finansiran je od strane UNMIK-a.
