Kršenje jezičkih prava na Kosovu bez ikakvih posledica

“Institucije na Kosovu su u obavezi da poštuju ljudska prava, pa samim tim i da govore oba zvanična jezika, odnosno da albanski i srpski imaju jednaki tretman”, rečeno je na predstavljanju publikacije “Preporuke za okvir politike za sprovođenje Zakona o upotrebi jezika” koju je izradila NVO Aktiv.

Izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević je istakao da je jezičko pitanje problem koji se duže od decenije prožima kroz sve sektore, od centralnih institucija, pa sve do nivoa običnih građana.

“NVO Aktiv se u kontinuitetu desetak godina bavi ovim pitanjem, nismo sami, niti jedini koji se bave ovim pitanjem ali smo jedni od najupornijih kada su jezička prava i prava jedne od zajednica na dnevnom redu. Konstantno insistiramo da se ovo pitanje održava na površini i da se nađu sistemska rešenja na duge staze, umesto onih kratkoročnih”, kazao je Milićević.

Dodaje da je ova poslednja publikacija samo jedan od podsetnika na propuste po pitanju Zakona o upotrebi jezika u poslednjih 10 godina.

“Sa posebnim fokusom na stvari centralne i lokalne institucije koje su u zakonskoj obavezi da poštuju kako ustavom zagarantovana prava, tako i zakonska i podzakonska akta koji su u upotrebi širom Kosova. Koliko je ovaj problem duboko ukorenjen u sistemu govori i činjenica da imamo svakodnevno pripreme u praksi da su jezička prava bez ikakvih posledica kršena na svim niovima. Problem su svi oni koji jesu u obavezi da pruže informacije od javnog značaja ljudima koji se oslanjaju na srpski jezik, kao drugi službeni jezik na Kosovu. To se odnosi na svakodnevni život, poput telekomunikacija, bankarskih usluga i mnogih drugih koje mi u svakodnevnom radu oslanjamo na te informacije. Neretko prihvatajući činjenicu i uslove, prihvatamo ugovore na jeziku koji ne razumemo zarad bržeg završavanja obaveza”, naveo je Miodrag Milićević.

Milićević je zakjučio da je najveći problem princip nekažljivosti za nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika. Jedino rešenje je da dođe do političke volje koja je, kako kaže, preko potrebna.

Menadžer projekta Tijana Grujić je istakla da je njihov fokus na participativnom planiranju socijalnih usluga koje imaju za cilj da te usluge budu svima dostupne.

“Želimo da postignemo da građani u opštinama u kojima radimo počnu da poštuju međusobnu različitost. Imamo informativnu kampanju o pravima i uslugama za građane na lokalnom nivou. Da bi čovek saznao koja su mu prava i koje su to dostupne usluge, mora da razume instituciju kojoj se obraća. Institucija je dužna da komunicira sa građanima na jeziku koji on razume, da građanin bude u mogućnosti da postavi pitanje na svom jeziku i da na istom dobije odgovor”, rekla je Grujićeva.

Ona je dodala da je srpski jezik jedini na teritoriji celog Kosova koji je jednako služben kao i albanski, što znači, podseća ona, da su ova dva jezika potpuno ravnopravna.

“Nameće se zaključak da jedino poptuna primena Zakona o upotrebi jezika garantuje da će svi imati jednak pristup pravima i uslugama”, kazala je Grujićeva.

Autor publikacije “Preporuka za okvir politike za sprovođenje Zakona o upotrebi jezika” Nenad Talić naveo je da je bitno da se bavimo pravima nevećinskih zajednica ukazujući na probleme sa kojima se one suočavaju. Jezik je jedan od tih.

“To je prvi korak u zaštiti ljudskih i građanskih prava i to je jedan proces kome zaista svi trebamo da pristupimo i da podržimo. Naime, jezik je u najdubljoj vezi sa identitetom pojedinca i naroda, a samim tim je i u najdubljoj vezi sa pravima koje tom pojedincu pripadaju. Jezik nije neko stečeno pravo, primera radi radite 15 godina u javnoj instituciji i isteknete pravo na penziju. Ne, jezik je urođeno pravo koje stičete samim dolaskom na svet. Kosovo je zapravo tipičan primer gde standardi i samo postojanje standarda nije dovoljno ako se ovi standardi zapravo u praksi ne poštuje. Jedno piše u zakonu a sasvim se drugo dešava na terenu”, istakao je Talić.

On je podsetio da je na Kosovu pravo na upotrebu jezika ustavna kategorija, te da su albanski i srpski službeni jezici, što znači, naglašava on, da moraju da se ravnopravno tretiraju i koriste.

“Jedan interesantan primer koji je u praksi ostao zabeležen jeste suđenje povodom ubistva Olivera Ivanovića, koji je eminentan srpski političar i intelektualac Kosova. Iako su i odbrana i optuženi bili iz srpske zajednice, tužilaštvo je praktično na 12.000 stranica presudu i optužnicu dala na albanskom jeziku”, zaključio je Nenad Talić.

Predstavnici kosovskih institucija koji su bili pozvani da učestvuju na predstavljanju ove publikacije potvrdili su dolazak, ali se nisu pojavili.

Publikacije je nastala u okviru projekta “Jačanje lokalnih glasova za pravičan razvoj (ALVED) koji sprovode Inicijativa za mirovne preomene (Peaceful Change Initiative”), “People in Need” i partnerI NVO Aktiv, Građanske inicijative i Mreža vršnjačkih edukatora (PEN), a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Izvor :
RTV KIM