Ustavni sud bi u narednim danima trebao da donese odluku u vezi sa nastavkom procesa konstituisanja Skupštine Kosova, a pravni stručnjaci upozoravju na posledice ukoliko se to ne desi, piše Albanijan post. Bivši zamenik predsednika Ustavnog suda Kadri Krjeziju smatra da Kosovo nema drugog izlaza osim da raspiše preveremene izbore, dok istraživač Kosovskog pravnog instituta Meljoš Koljši napominje da svaka odluka Suda mora održavati ravnotežu između garantovanja institucionalne funkcionalnosti, zaštite ustavnog poretka i poštovanja volje građana na izborima.
Skupština Kosova je u „fazi čekanja“, koja bi trebalo da traje do 8. avgusta, ali i nakon tog datuma ostaje nejasno da li će se zakonodavna vlast vratiti punoj funkciji ili će se otvoriti put za održavanje prevremenih izbora.
Ustavni sud ne može nametnuti političku volju – rešenje krize ne može doći od suda, već ostaje odgovornost samih poslanika da obezbede sprovođenje njegovih odluka i da poštuju duh Ustava, konstatuje Albanijan post.
Bivši zamenik predsednika Ustavnog suda Kadri Krjeziju kaže da posle 8. avgusta očekuje povratak političkih procesa u „kolosek normalnog ustavnog funkcionisanja“.
„Pošto je istekao rok od 30 dana za konstituisanje Skupštine, smatram da će Ustavni sud otvoriti put izborima, odnosno vratiti donošenje odluka suverenu“, rekao je Krieziju dodajući da ka izborima Kosovo „ne vodi“ Ustavni sud, već predsednica.
Smatra da Kosovo trenutno nema drugog izlaza nego da organizuje prevremene izbore.
„Po mom mišljenju, Sud će najverovatnije priznati pravo predsednika da raspiše izbore. Očekujem da će u sledećoj kampanji političke stranke biti pažljivije, da će manje psovati i da će se uzdržati od toksičnog ponašanja. To će otvoriti put saradnji nakon potvrđivanja rezultata“, kaže Krieziju.
Istraživač Kosovskog pravnog instituta (IKD) Meljoš Koljši navodi da ako sud odluči da će nepoštovanje roka doneti određene posledice, onda one moraju biti jasne i sprovodive.
„Ustavni sud ima nekoliko opcija za rešavanje institucionalne krize, ali se istovremeno suočava sa jasnim ograničenjima koja proizilaze iz samog ustavnog poretka definisanog Ustavom i prethodne sudske prakse. Svaka odluka koja će biti doneta mora održavati ravnotežu između garantovanja institucionalne funkcionalnosti, zaštite ustavnog poretka i poštovanja volje građana izražene glasanjem“, ukazuje Koljši.
Prema njegovim rečima, to zahteva pristup koji ne prelazi definisane nadležnosti i koji jača pravnu sigurnost i poverenje u demokratski poredak.
Između ostalog, objašnjava se da postoje neka jasna ograničenja u pogledu onoga što Ustavni sud ne može da uradi, a ne može da oduzme mandate poslanicima.
„Mandat proizilazi iz glasa građana i zaštićen je Ustavom. Bilo kakva intervencija u tom pogledu bila bi neustavna i kršila bi princip narodnog suvereniteta. Mehanizmi za gubitak mandata su jasno definisani Ustavom i zakonom i ne mogu se prevazići tumačenjima sudova koja prevazilaze njihovu nadležnost. Ne može dati predsedniku dodatna ovlašćenja za raspisivanje izbora, ako nisu predviđena Ustavom ili zakonom. Svako prekoračenje ovog okvira predstavljalo bi kršenje podele vlasti i opasan institucionalni presedan“, dodaje Koljši.
Smatra da bi Ustavni sud mogao da ponudi dva rešenja za prevazilaženje političkog zastoja.
„Postavljanje jasnog i konačnog roka za pobedničku stranku da iskoristi pravo da predloži predsednika Skupštine, uvek opravdavajući probijanje ustavnog roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine koji je odredio sam Ustavni sud“, rekao je Koljši.
U slučaju da isti proces ponovo ne uspe, prilika bi trebalo da se pruži strankama koje su bile u opoziciji.
„Ako i taj rok ne uspe, pravo može preći na grupu ili koaliciju koja uspe da obezbedi većinu za izbor predsednika Skupštine, ili da interveniše u vezi sa predlogom kandidata stranke sa najviše mandata i njegove/njene zamene u slučaju neuspeha, uvek obrazlažući odredbu da predlog za predsednika Skupštine pripada stranci koja osvoji najviše glasova na izborima“, rekao je Koljši.
