Kosovo nastavlja da se suočava sa brojnim izazovima u zaštiti i promovisanju ljudskih prava, navodi se u izveštaju civilnog društva o stanju ljudskih prava na Kosovu za 2022. godinu, koji je danas predstavila kosovska Inicijativa mladih za ljudska prava. Pogoršani međuetički odnosi i kršenje ljudskih prava žena najveći su izazovi za Kosovo.
Izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima na Kosovu za 2022. godinu bavi se stanjem i izazovima ljudskih prava na Kosovu koja su odabrana, kako je saopštila Inicijativa mladih za ljudska prava, posle temeljnog razmatranja lokalnog konteksta u okviru procesa konsultacija sa brojnim organizacijama civilnog društva koje se bave ljudskim pravima.
“Evidentiran je veliki broj prekrašaja i problema. Izveštaj zaključuje da situacija ljudskih prava tokom 2022. nije zabeležila značajan napredak pogotovo kada je reč o marginalizovanim grupama ljudi kao što su žene, deca, mladi, manjinske zajednice, lica sa posebnim potrebama i LGBT zajednica”, rekla je izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Marigona Šabiu.
Tenzije na severu Kosova izazvane nakon spora oko registarskih tablica su, kako se navodi u izveštaju, u velikoj meri pogoršale međuetničke odnose Srba i Albanaca, kako na severu, tako i na čitavoj teritoriji Kosova.
“Ljudska prava nevećinskih zajednica u 2022. godini odnose se na uznemirenost kad su odnosi srpske i albanske zajedmice u pitanju pogotovo na severu Kosova”, dodala je.
U izveštaju je istaknuto i pitanje prava žena na Kosovu i rodne ravnopravnosti.
Kao rezultat brojnih slučejeva femicida, nasilja u porodici i seksualnih napada i diskriminacija, dovedena je u pitanje bezbednost žena na Kosovu i zaštita njihovih osnovnih ljudskih prava, navela je Marigona Šabiu, izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu.
“U 2022. godini je prijavljeno 2273 slučaja nasilja u porodici, a od toga 90 odsto incidenata imaju veze sa izvršiocima muškarcima koji su vršili nasilje nad ženama. Uglavnom je kazna veoma niska, uglavnom su uslovne kazne umesto hapšenja izvršioca tih krivičnih dela. Kažnjavanje u pravosudnom sistemu takođe ugrožava prava žrtava i preživelih, jer ne dobijaju zaštitu i nadoknadu za nasilje koje su pretrpeli”, navela je Marigona Šabiu.
U delu posebnom izveštaja koji se odnosi na položaj i probleme srpske zajednice kao jedan od glavnih problema, a koji se godinama ponavlja je kršenje zakona o upotrebu jezika.
“Mogu da kažem da su jedine instituicje koje poštuju taj zakon o jeziku su upravo nevladine organizacije, samo kod njih možete dobiti dvojezičnost i trojezičnost dok je u javnim institucijama to jako teško, kao što se i navodi u ovom izveštaju. Čak se navodi da su u Prištini neki natpisi institucija koji bi trebali biti na srpskom zamenjeni engleskim jezikom, što je poražavajuće da se srpski jezik toliko izbacuje iz upotrebe iako bi po zakonu trebao da bude obavezan”, rekao za Medija centar Slobodan Stošić iz NVO Centar za zastupanje demokratske kulture.
Izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima sadrži i niz konkretnih preporuka za kosovske institucije, čiji je cilj poboljšanje stanja ljudskih prava na Kosovu. Jedan od zahteva civilnog društva je da Opština Dečani sprovede odluku Ustavnog suda kojom se potvrđuje vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje
“Ima 163 preporuka koje ćemo uputiti Skupštini, Vladi Kosova, pravosudnim i drugim relevantnim institucijama. Za razliku od pretprošle godine kad smo imali 117 preporuka u izveštaju, ove godine broj preporuka se povećao što ukazuje na nereagovanje institucija kako bi se poboljšalo stanje ljudskih prava za sve građane bez izuzetka. Zabrinjavajuće je da i pored mnogo sastanaka sa liderima institucija i slanja preporuka iz 2021. godine, svim relevantnim institucijama, samo četiri od njih su odgovorile na naše zahteve kako bi nam obezbedili odgovore i šta će preduzeti u ispunjavanju ovih preporuka. To pokazuje koliko institucije ne sarađuju sa civilnim društvom i pokazuje institucioalnu neodgovornost za snošenje odgovornosti i transparentnosti”, rekla je Šabiu.
Pored Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu, u izradi izveštaja civilnog društva o ljudskim pravima za 2022. godinu, učestvovalo je još 36 organizacija civilnog društva različitih etničkih struktura na Kosovu.
