Zauzet dan za kosovske lidere. U Prištini su prethodno proslavljali 25. godišnjicu „oslobođenja“, kako se na Kosovu zvanično tumači postizanje Kumanovskog sporazum, i odlazak srpskih vojnih, policijskih i drugih bezbednosnih snaga. Kasnije, u toku dana su se preselili u Prizren, gde su proslavili 146. godišnjicu Prizrenske lige, „najznačajnije panalbanske skupštine“, kako ju je svojevremeno opisao Dželjalj Svečlja, odnosno „temelj za formiranje albanske države“, kako je to danas kazao Kurti.
Kurti: Napori Srbije da izbriše albansku istoriju nisu prestali masovnim ubistvima već usmereni i na kulturni genocid, ali smo se podigli kao feniks
„Kosovo i Albanija danas slave taj dan, kao slobodne, nezavisne i demokratske zemlje, osvrćući se na prošlost i značaj Lige“, kazao je kosovski premijer Aljbin Kurti, premda u njegovom društvu u Prizrenu, Edi Rama nije bio viđen danas, a nakon svog boravka u Prištini.
Prema pisanju pojedinih medija, Rama je navodno dobio pozivnicu od kosovske vlade i za dolazak u skupštinu ranije danas, kao i na obeležavanje Prizrenske lige, ali nije došao.
„A na taj dan, pre 146 godina, Albanci su se okupili i prvi put u istoriji progovorili jednim glasom, bez obzira na region i veru, izražavajući fundamentalni i univerzalni zahtev za samoopredeljenjem i zaštitom i očuvanjem od rasparčavanja terotorije naseljene Albancima“.
Naznačivši da su Albanci u to vreme, suočeni sa potpisanim sporazumima u Evropi, osnovali Prizrensku ligu Albanaca, naglasio je:
„Ovo je panalbanska politička i vojna organizacija, za odbranu prava Albanaca, koja definiše osnovne principe organizovanog kolektivnog i političkog života u modernom dobu. Ovo je prvi put u istoriji da su Albanci govorili jednim glasom, bez obzira na region ili veru, izražavajući fundamentalni i univerzalni zahtev za samoopredeljenjem i zaštitom i očuvanjem teritorija naseljenih Albancima“.
Za Kurtija je Prizrenska liga „krunisana“ datumima: 28. novembar 1912. godine – „proglašenjem nezavisnosti Albanije“, te 17. februara 2008. godine – „proglašenjem nezavisnosti Kosova“.
„Ostvarivši na ovaj način deo programa Lige, koji nije mogao biti završen 1912. godine“, dodao je.
Prizren „8 vekova stariji“ nego što je mislio
Poseban omaž na početku svog govora dao je Prizrenu kao gradu, ali Srbiju optužio, pored ‘standardnog’ „genocida“, ovog puta i za kulturni.
„Sastajemo se danas u drevnom Prizrenu, da obeležimo važan istorijski datum, 10. jun 1878. Ovde je pre 146 godina održana Skupština sa predstavnicima svih albanskih pokrajina i osnovana Prizrenska albanska liga. Ovde, drevni Prizren, ističemo kao frazu jer je prošlogodišnje arheološko otkriće, udaljeno samo 200 metara odavde, pokazalo da je Prizren, ovo najlepše mesto, starije osam vekova nego što smo ranije pretpostavljali“.
„Ovaj Kompleks je bio mesto susreta i simbol albanske nacije, pokazujući korene rađanja albanske države i istorijsku nameru za nacionalno ujedinjenje“, dodao je, ali i to da danas:
„Kada Kosovo obeležava 25 godina od oslobođenja Srbije od okupacije i genocida, ne možemo a da se ne prisetimo činjenice da je bila baš Rezidencija Prizrenske lige, koju su srpske oružane snage varvarski uništile, kao objekat kulturnog nasleđa, kao rezidenciju otpora, a to se dešavalo iza mene i ispred vas“.
„Napori srpske države da zatre tragove albanske istorije nisu se zaustavili samo na masovnim ubistvima i nestancima leševa, već su imali i dimenziju kulturnog genocida, ciljajući na vredne spomenike koji predstavljaju istoriju i naš nacionalni identitet, sve žarišta otpora naše kao objekte kulturne baštine“, naveo je dalje Kurti.
Srbiju je optužio da je od februara 1998. do juna 1999. godine uništila „najmanje 1.800 spomenika kulturnog nasleđa, opljačkala preko 3.000 arheoloških i etnografskih predmeta i arhivske dokumentacije, a u javnim bibliotekama spalila preko 1,7 miliona knjiga“.
„Prema Međunarodnom sudu u Hagu, ova akcija je ocenjena kao zločin protiv čovečnosti“, naveo je takođe, a za kraj poručio:
„Ali čak ni vekovno ugnjetavanje, pljačke, paljenja i razaranja, nisu uspeli da unište našu veru i našu borbu za slobodu. Otpor albanske Prizrenske lige, Rezidencija albanske Prizrenske lige, kao i naš narod, ponovo su podignuti kao feniks koji se slavno rađa iz pepela i leti napred, kako politički, tako i kulturno“.
Osmani: Kosovo oslobođeno od okupatorskih snaga jer su bili osvajači ali se nikada neće vratiti
I Vjosa Osmani govori o „kamenu temeljcu“, kao i o „otporu titana“.
„Zahtevi i stavovi Prizrenske lige postali su kamen temeljac i kompas naše sudbine kao nacije, pored drugih naroda Evrope“, kazala je.
Kao i Kurti, i ona se osvrnula na nezadovoljstvo Albanaca odlukama sa Berlinskog kongresa 1878.
„I pored toga što na Berlinskom kongresu velike sile nisu ispitale stavove i zahteve Skupštine Prizrenske albanske lige, njeni lideri su izašli na čelo organizovanja i realizacije titanskog otpora za sprovođenje ideala vezanih za odluke Prizrenske lige koje je vodio naš nacionalni heroj Đerđ Kastriot Skenderbeg“, dodala je ona.
Osmani je u svom govoru zatražila jedinstvo kako se ne bi dozvolilo „ponavljanje istorije“, navodeći da je Kosovo suočeno sa bezbednosnim pretnjama od strane Srbije, te da jedinstvo služi kao zaštita od „od šovinističkih tendencija susedne države“.
„Kosovo je oslobođeno od okupatorskih snaga, jer su bili osvajači, ali se nikada neće vratiti. Međutim, kako se istorija ponavlja, tako se ponavljaju i trendovi. U ovom nemirnom vremenu za našu zemlju, srpske šovinističke ambicije ponovo su na sceni, sa apetitima kakve niste videli u proteklih 25 godina. Stoga će, suočeni sa bezbednosnim rizicima, naše jedinstvo služiti kao snaga za zaštitu naše države od šovinističkih tendencija susedne države“, kazala je Osmani.
Konjufca: Namera da se izgradi nacionalna država
Za predsednika kosovske skupštine Gljauka Konjufcu, ova godišnjica predstavlja savremeni rođendan albanske nacije.
„U ovom kontekstu, 10. jun Prizrenske lige predstavlja savremeni rođendan albanske nacije, jer zahtev delegata Lige za ujedinjenje četiri albanska vilajeta u jedan vilajet sa stanovišta modernističkih teorija nacionalnog formiranja, predstavlja i uspostavljanje političke otadžbine na kojoj se nameravala graditi nacionalna država“, kazao je.
Svečlja o vezi koja je živa
I kosovski ministar unutrašnjih poslova iznosi slične poruke, „kamen temeljac“, „jedan od najznačajnijih političkih i vojnih događaja Albanaca“, uključujući i krilaticu kao i prošle godine: „Veza je živa“.
„U ovom istorijskom događaju organizacije naših aktivista, kao nastavku našeg nacionalnog preporoda, udareni su temelji našeg saveza. Dakle, u našoj istoriji, ova reprezentativna organizacija Albanaca iz celog sveta, postala je kamen temeljac naših napora za oslobođenje i ujedinjenje. I ove godine, u 146. godišnjici organizovanja Prizrenske lige, sećamo se i odajemo počast našim aktivistima, čija nas hrabrost, organizovanost, stavovi i bistrina misli i dalje vode svakodnevno i ka našoj budućnosti. 10. juna 1878. godine. 10. juna 2024. godine. Veza je živa!“, poručio je Svečlja uz fotografiju od pre 146 godina.
Čeku: Oslobođenje albanskih zemalja
Kosovski ministar kulture Hajrula Čeku, imao je kratku poruku na Fejsbuku: „Osnivanje Albanske lige u Prizrenu je istorijski događaj koji nastavlja da nas inspiriše i danas. 146 godina otpora i jedinstva za zaštitu i oslobođenje albanskih zemalja“.
Na ceremoniji su, osim kosovske vlade, bili predstavnici Albanije, ali i iz regiona, a među njima i Ardita Sinani i Nagip Arifi iz Srbije.
I Haradinaj na istom mestu ali posle zvaničnog događaja
Pojedini opozicioni lideri takođe su posetili „Memorijalni kompleks Prizrenske lige“, pa je tako i predsednik stranke AAK Ramuš Haradinaj posetio ovo mesto, te odao počast, ali nakon zvanične proslave.
On je na svom Fejsbuk nalogu poručio da je OVK išla putem „utemeljivača prava Albanaca na Balkanu“.
„Oslobodilačka vojska Kosova išla je putem utemeljivača prava Albanaca na Balkanu. I danas sam, ovom prilikom s poštovanjem odao počast njenim osnivačima u kompleksu Prizrenske lige“, kazao je.
Šta je Prizrenska liga
Prema albanskom tumačenju istorije, 10. juna 1878. počela je sa radom Generalna skupština albanske Prizrenske lige, na kojoj se „podigao glas protiv podele albanskih zemalja“, sve dok na glavnom sastanku nije odlučeno da se stvori „organizacija političkog i vojnog karaktera, sa sedištem u Prizrenu i relevantnim filijalama u različitim albanskim pokrajinama“.
Tako je, prema albanskim istoričarima, nastao „Zavet“ (itifak), koji je kasnije nazvan „Albanska liga“ ili „Prizrenska liga“.
„Političko-vojna organizacija Prizrenske lige u ratu koji je trajao postala je državni organ sa svojom upravom, vojskom, resorima i teritorijom, te stoga uživa status značajnog događaja u istoriji borbe albanskog naroda za nacionalnu slobodu i nezavisnost“, pisala je Koha pre dve godine.
U širem istorijskom tumačenju, pre svega na srpskoj strani, uvreženo je tumačenje da se Prizrenska liga smatra začetkom ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju, etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912.
Osnovana je neposredno nakon završetka Rusko-turskog rata (1877—1878) između Rusije, Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog Carstva, sa ciljem da spreči pripajanje oblasti na kojima je bilo nastanjeno muslimansko ili albansko stanovništvo da pripadnu ovim državama.
Na primer, Prizrenska liga se tada suprotstavila odlukama Berlinskog kongresa da preda Gusinje i Plav Kneževini Crnoj Gori, nakon čega je i došlo do oružanih sukoba sa Crnogorcima, dok su Srbiji predata četiri okruga (Niš, Pirot, Leskovac i Vranje) u kojima je do tada živeo veći broj Albanaca.
Međutim, izvorno Prizrenska liga nije osnovana kao organizacija koja se borila za nezavisnost albanskih teritorija, ukazuje istoričar Petar Ristanović.
„Oni su na početku bili osmanski lojalisti. Želeli su stvaranje velikog albanskog vilajeta, kojim bi Albancima bila garantovana neka prava koja su u praksi imali. Na primer – oko odlaska/ne odlaska u vojsku, poreza, itd. Iz Istanbula su u početku podržavali Prizrensku Ligu kao ‘oruđe’, jer su imali zajedničkog protivnika – Srbe i njihovo širenje. Odnos se tek kasnije menja, i kvari. A stavovi vođa lige postepeno evoluiraju i kreću se ka zahtevu za nezavisnost 1912“, objasnio je za KoSSev u jednom od razgovora.
Kako je Turska kapitulirala na Berlinskom kongresu, Prizrenska liga na Kosovu započinje oružane akcije i protiv Turske, koja sada pokušava da baš na Kosovu uspostavi, odnosno povrati, svoj poredak. Oružani ustanak Albanaca Turska privremeno guši prvo 1884, potom novi oko 1910, pre nego što Turska i na Kosovu bude kapitulirala u Balkanskim ratovima 1912.
Albanci kao godinu svoje nezavisnosti upravo uzimaju 1912. kada je grupa albanskih prvaka u Valoni 28. decembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.
To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore.
Ugovorom je potvrđeno postojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.
