Zahtev Vlade Srbije za povratak do 1.000 pripadnika srpskih snaga bezbednosti na Kosovo, koji su danas predstavnicima KFOR-a na prelazu Merdare predali predstavnici Vojske Srbije, građani Kosova Srbi i Albanci različito komentarišu. U Prištini smatraju da se srpska vojska i policija na Kosovo neće vratiti nikad, a Srbi u Gračanici su mišljenja da je taj zahtev realan.
Građani Prištine
“Nikad to neće da bude. Biće krvoprolića, ali nikad to neće da bude, jer Kosovo je sama Republika, odvojena je od Srbije, ima svoje granice. Može da bude susedstvo, drugarstvo i komšijski odnosi i kao država”.
“To su i Amerikanci i ovi ostali, KFOR, rekli da to ne može. Usotalom daj bože samo da se sredi situacija. Inače neverovatno je to da se posle dvadeset godina vrati na Kosovo. Meni je to nejasno”.
“Ne valja. Hoćemo mir, hoćemo zajednicu, da živimo zajedno, mesta ima za sve. Ne slažem se ja s tim, to je greota, ne slažem se”.
Građani Gračanice
“To su oni jednostavno i potpisali, zašto to neće da prihvate. Mislim da je srpski zahtev sasvim opravdan, jer bezbednost na Kosovu i Metohiji, pogotovo Srba i ostalih zajednica je katastrofalan, znate to i sami”.
“To je odlična stvar za nas Srbe. Bolje za nas sve, jer mi nemamo nikakvu zaštitu, nekog da nas štiti. KFOR vidite šta radi, KFOR je tu da zaštiti, a on nikoga ne štiti, on samo gleda i ode.
“Mislim da je zahtev na mestu i da je to odavno trebalo da se uradi. Sada mislim da je kasno, ali nadamo se da će ipak KFOR prihvatiti. Mi se nadamo ovde, Srbi koji živimo, da nam bude bolje, ali teško. Daj bože da se prihvati zahtev i da naša vojska dođe, jer vidite šta se radi ovde, ni govora o slobodi kretanja, mi trpimo veliki teror ovde na Kosovu i Metohiji”.
Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković smatra da srpske snage bezbednosti ne bi trenutno imale šta da rade na Kosovu, jer je prema njegovim rečima već uspostavljen bezbednosni sistem, kako na prelazima, tako i na čitavom Kosovu. On je mišljenja da je na tome trebalo da se insistira mnogo ranije.
“Prošlo je mnogo godina, a niko na tome ozbiljno nije radio. Evo sad se pojavio veliki lider, koji prvi put traži povraćaj policije, a zaboravio je na onoga čiju politiku imitira i simulira – Đinđić je još 2003. godine podneo zahtev. Ja sam bio i svedok, pošto sam bio deo te politike. Dobra je ona činjenica da se podseti svet, a i kosovska strana da postoji rezolucija 1244, ali mnogo onoga što bi taj broj vojnika trebalo da radi, već je ovde završeno”, smatra Trajković.
Lider Građanske inicijative “Za Zubin Potok” Milija Biševac misli da je pozivanje na rezoluciju 1244, kada je reč o povratku do hiljadu pripadnika vojske i policije Srbije na Kosovo – potpuni paradoks, jer su – prema njegovim rečima – svi briselski sporazumi suprotni rezoluciji 1244.
“Pričamo o rezoluciji 1244, sve što je potpisano briselskim sporazumom i sve je sprovedeno u delo, odnosno što je ova vlast u poslednjih 10 godina sprovela u delo jeste upravno protivno rezoluciji 1244. Taj dogovor nije ispoštovan sada kada su potonule bukvalno sve lađe za briselski dijalog za ZSO, sada se vraćamo na nulu, na rezoluciju 1244, što je apsolutno nerealno. Smatram da je Srbija trebalo kad god je neki sporazum potpisivala da se vodi rezolucijom 1244, koja je osnov svega i da se samo na osnovu te Rezolucije nadograđuju sledeći sporazumi, da bi došlo do normalizacije odnosa”, rekao je Biševac.
Da zahtev Srbije upućen komandantu KFOR-a za povratak do hiljadu pripadnika srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo nije realan smatra i Adrian Arifaj, bivši savetnik predsednika Kosova Hašima Tačija.
“Ono što je zanimljivo je zašto se otvara ova tema uopšte sada, da li to doprinosi procesu ili ne. Kao što je već rečeno i sama rezolucija 1244 je prevaziđena i treba da se nađe neko drugo rešenje. Ako gledamo nazad, teško da ćemo naći rešenje, već treba da gledamo napred i da budemo otvoreni za nove ideje. Ideja kao takva uopšte ne doprinosti ničem konstruktivnom”, naveo je Ardian Arifaj.
O zahtevu Srbije da se na Kosovo vrati do hiljadu pripadnika srpskih bezbednosnih snaga reagovali su i brojni albanski političari. Jedna od njih je i Vljora Čitaku, bivša ambasadorka Kosova u Vašingtonu, koja je na Fejsbuku napisla:
„I ja sam poslala mejl NASA-i. Tražila sam da mi odobri put na mesec. Moje šanse za pozitivan odgovor su mnogo veće od Vučića”, navela je Čitaku.
