“Kosovometohijski glasovi” Olivere Radić: Trajna vrednost jednog vremena

Knjiga „Kosovometohijski glasovi“ profesorke Srpskog jezika i novinarke Olivere Radić predstavljena je sinoć u Privatnom kulturnom centru “Akvarijus” u Kosovskoj Mitrovici.

O knjizi su govorili prof. dr Mitra Reljić i direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević, kao i autorka.

Prvi deo knjige predstavlja svedočenja o nemilim događajima, o stradanju srpskog naroda na području Metohije i Metohijskog Podrimlja.

Živojin Rakočević za knjigu kaže da je trajna vrednost jednog vremena, koja se po ničemu ne može nazvati dobrim i srećnim.

„Ona ima i svoje trenutke nade i sreće, koja blistaju u ovoj knjizi. Intervjui najbolje govore o kontekstu i o ličnostima, koje su taj kontekst obeležile, i o tome kako izgleda život geta. To je nešto što je najteže predstaviti savremenom čoveku, bez obzira što se naš život kreće od savršenog geta, do savršene komunikacije, od trenutka kada mislite da znate sve o ovome svetu, do trenutka kad shvatite da ne možete da se pomerite iz okvira svog geta, svoje sobe i ličnosti“ navodi Rakočević.

Rakočević ističe da autorka knjige ne samo da svedoči, već i uočava probleme geto sredina u 21. veku, što je danas teško objasniti.

„To je najobuhvatnije i najšire svedočenje, od jezičkog, društvenog, socijalnog, nacionalnog, crkvenog i sve su to izveštaji iz raznih oblika i oblasti našeg života. To je jedno veliko iznenađenje, jer kako je moguće da se u sredini od 350 do 400 ljudi, formira, uobliči, i što je važno, predstavi takav glas. Olivera Radić nije samo svedok, ona ozbiljno uočava probleme geto sredina u 21. veku, što je vrlo teško objasniti normalnim sredinama i normalnom životu i postavlja se pitanje, kako predstaviti Orahovac ili Veliku Hoču, u vremenu kada ničeg nema“ rekao je Rakočević.

On dodaje da je autorka uspela da taj život oblikuje u jednoj knjizi, koja nosi naziv „Kosovometohijski glasovi“.

„Prolazeći kroz tu knjigu vidite kako taj život može da kreće od čoveka, koji jednostavno peče rakiju, do Petera Handkea, koji se u Orahovcu raspriča, koji inače ne priča, on ćuti i svaku svoju reč izgovara kao da mu je poslednja. On nije čovek fraze, ali pred Oliverom on se raspriča i on o nečemu može da govori, što on definiše kao „univerzum bola“. O tom „univerzumu bola“ Olivera Radić je posvedočila. Tamo postoje i mnogo važni ljudi poput hroničara Dejana Baljoševića, koji je zapisao sve svoje susrete. To je dakle, neporcenjivo blago susreta, jer ništa nije važnije od susreta u „zatvoru“, a Olivera Radić se već dvadeset i nešto godina susreće u zatvoru sa svojim sagovornicima, životom, komšijama i nadom, da može biti bolje“ kaže Rakočević.

On navodi da se novinarskim poslom bavila predano, sa posvećenošću, ljubavlju, traženjem sagovornika, i što je, kako kaže Rakočević najvažnije, „otvaranjem“ sagovornika“, što mnogima nije pošlo za rukom.

Autorka Olivera Radić je kazala da postoji još dosta priča, za koje u ovoj knjizi nije bilo mesta.

„Drago mi je što smo večeras ovde, na jednom saborovalištu na severu, i mi što smo mi deo tog saborovanja. Mnoge priče nisu u ovoj knjizi, mnogo toga je ostalo da se nastavi, da se dopisuje, jer nije sve moglo da stane u jednu knjigu“ rekla je Radić i zahvalila svima koji su bili učesnici razgovora i sa njom podelili svoje trenutke i svedočenja.

Kaže da je živeći u Orarhovcu, u poslednjih 20 i više godina, slušala o mnogim događajima i beležila svedočenja, ali i doživela sve ono što su doživeli ljudi u Orahovcu i Velikoj Hoči.

„Počela sam da zapisujem koliko sam mogla i tako su se ti glasovi pretvarali u rečenice i tekstove. Prvo su one bile ispisane na sveskama i papirima, a onda se javila i ta želja da se podeli sa nekima malo dalje. Tako sam počela da pišem za „Jedinstvo“ , jer sam imala potrebu da to podelim sa nekima, koji bi hteli da se naša istina o našim životima čuje. Knjiga je svedočenje na jedno vreme, na neke ljude, na događaje koji su se dešavali. Ona je i mozaik tekstova i svaki može da se čita posebno, ali svi zajedno su jedna priča, priča o vremenu i ljudi na Kosovu i Metohiji. Zadatak je da na neki način to zapišem, ali zadatak svih nas je da to prenosimo dalje. Poruka ove knjige bi bila da posle svakog stradanja dolazi vaskrsenje i na nama je da te glasove prenosimo i da čuvajući istinu o onome što se desilo na Kosovu i Metohiji, očuvamo ove prostore i svedočimo kosovski zavet i pogledamo u oči svima kojima dolaze posle nas“ rekla je ona.

Prof. dr Mitra Reljić je prisutne podsetila na nemile događaje tokom devedesetih godina na prostoru Kosova i Metohije i istakla da je Olivera Radić dobar svedok, jer oseća i razume patnju onih o kojima piše i svedoči.

“Olivera je dobar svedok, jer razume duše onih o kojima svedoči. Ona zna i ona živi njihov život. Ona sa njima deli bol ali i običaje i zato joj veruju. Postoje pripovesti u knjizi koje bi, da nisu zasenjene opštom tragedijom, predstavljale građu za istraživanje, ne samo dijalektologije već i drugih pitanja jezika. Reč je o Podrinjskom govoru, i ona ih prenosi tačno tako kako su izrečene, lokalnim govorom, što je tamo „Orahovački govor“ a to je inače jedan od Podrinjskih govora, koji pripada grupi Prizrensko-timočko dijalekatskog tipa” navodi Reljić.

Drugi deo Oliverine knjige sadrži 56 razgovora, koje je autorka vodila sa ljudima različitih zanimanja, i različitih obrazovnih profila, arhijereja, pisaca, Petera Handkea, humanista kao što je Arno Gujon, Miloš Ković, dodaje Reljić.

“Sve to što objedinjuje ove ljude i što nam Olivera predočava jeste Kosovski zavet i samo vera i nada da njega očuvamo” navela je Reljić.

Knjigu je 2021. godine objavio Zavod za udžbenike a nju je moguće kupiti u PKC “Akvarijus” po ceni od 1.400 dinara.

Foto: Radio Mitrovica Sever