Kosovo drugo u svetu po upotrebi uglja za proizvodnju struje

Izvor :
Kossev, Koha

Samo jedna država na svetu prevazilazi Kosovo u svojoj zavisnosti od upotrebe uglja za električnu energiju. Reč je o Bocvani u Africi, u kojoj je preko 99 odsto ugalj izvor snabdevanja električnom energijom. U međuvremenu, Kosovo koristi ugalj za proizvodnju oko 95 odsto električne energije.

Izveštaj se zasniva na podacima za 2020. godinu Ember-a – međunarodne organizacije usredsređene na tranziciju električne energije u svetu.

Nedostatak uglja trenutno izaziva velike probleme u snabdevanju električnom energijom u dve najveće svetske ekonomije, Indiji i Kini. Nedostaci se uočavaju sa vraćanjem ekonomskih aktivnosti u normalu, a nakon situacije s koronavirusom, dok proizvodnja uglja pada zbog vremenskih problema i brige za životnu sredinu. Neviđeno povećanje cena gasa i uglja dovelo je do stvaranja liste zemalja koje najviše zavise od uglja za proizvodnju električne energije na specijalizovanoj veb stranici „Statista“, na osnovu podataka „Ember“.

Osim male količine električne energije koju proizvode vetroelektrane i hidroelektrane i one koja se uvozi, velika većina električne energije u zemlji dolazi iz elektrana „Kosova A“ i „Kosova B“. Tačno 94,9 odsto električne energije na Kosovu se dobija iz uglja.

Posle Kosova, na svetskoj listi zavisnosti od uglja je Mongolija sa 2,6 odsto manjom zavisnošću. Na listi se dalje u prvih pet nalaze Južna Afrika i Moldavija. Tri zemlje Zapadnog Balkana zauzimaju mesto u prvih deset. Osim Kosova, Srbija i Bosna i Hercegovina su druge dve zemlje u regionu koje su zauzele mesto na listi zemalja koje najviše zavise od uglja u pogledu proizvodnje električne energije. Indija, Poljska, Kazahstan i Indonezija takođe su u prvih deset najviše zavisnih od uglja.

Portparol KEDS-a, Viktor Bužalja (Buzhala), rekao je u petak za KTV da Kosovo ima oko 14 milijardi tona rezervi uglja, ali uprkos tome, nije uspelo da pokrije sve domaće potrebe. Prema njegovim rečima, veliko podzemno bogatstvo Kosova moglo bi da se iskoristi za izvoz.

„Imamo 14 milijardi tona uglja, a nismo uspeli ni da zadovoljimo domaću potražnju za električnom energijom. Ukupni kapacitet je oko 900 megavata, ali zbog starosti, nikada se ne može proizvesti gotovo 800. Imamo potražnju koja tokom najvećeg zimskog perioda ide na 1.200-1.300 megavata. Nedostatak je 400-500 megavat/sata tokom zime, ili oko 50 posto proizvodnje. Ovo je alarmantno, s obzirom na to da su uvozne cene električne energije enormno porasle“, rekao je on.

Uprkos činjenici da Kosovo veoma zavisi od električne energije koja se dobija od uglja, uvećanje njegovih cena u Evropi juče je proizvelo prve efekte na ekonomiju zemlje. Fabrika Feronikeli, u kojoj rade hiljade zaposlenih, obustavila je svoj rad. U saopštenju upućenom medijima, kompanija je navela da su primorani da privremeno obustave proizvodnju zbog stalnog uvećanja cena električne energije na evropskim tržištima.

U regionu i Evropi su preduzete mere za povećanje cena koje se očekuje da će se dogoditi. Vlada Albanije je u petak proglasila vanrednu situaciju u snabdevanju električnom energijom, a za subotu je najavila predstavljanje plana za rešavanje ove situacije.

„To je vrlo slična situacija u smislu krize sa pandemijom. U tom smislu, svi su pogođeni“, rekao je premijer Albanije, Edi Rama.

„Za razliku od pandemije, različite zemlje imaju različite karakteristike. Stručnjaci smatraju da će kriza dostići vrhunac do sredine sledeće godine. Čak i nakon pređe preko krova, cene se neće vratiti na mesto gde su bile ranije. Naš posao je da zaštitimo naše klijente.“

Međutim, u Vladi Kosova do sada nije bilo rekacija. NewCO Ferronikeli, koje je prestalo sa radom tokom jučerašnjeg dana, saopštilo je da je prethodno zatražilo pomoć od izvršne vlasti.