Korupcija: Kosovo se poboljšalo za 17 mesta, stigle čestitke, Srbija pala za 2, „hibridni režim zamenio demokratiju“

Ispunili smo obećanje koje smo dali pre godinu dana – ovako kosovska predsednica tumači to što se Kosovo plasiralo kao 87. odnosno za 17 mesta bliže vrhu liste o indeksu percepcije korupcije za 2021. godinu. Sa druge strane, Srbija je po istom indeksu koji rangira 180 zemalja i teritorija širom sveta na 96. mestu, tj. za dve pozicije gora u odnosu na 2020. godinu. Kao i prethodne, tako je i ove zaradila indeks 38, čime je ostala na najnižem rezultatu od 2012.

U izveštaju Transparensi internešnla za 2021. godinu, u kom se rezultati pokazuju na skali od nula – visok stepen korupcije, do 100 – vrlo čista zemlja po pitanju korupcije, ocenjuje se da je ove godine globalni prosek ostao nepromenjen desetu godinu zaredom – na 43 poena od mogućih sto.

Konstatuje se da 131 država nije napravila značajan napredak u borbi protiv korupcije u poslednjoj deceniji. Čak dve trećine zemalja imaju ocenu ispod 50, što, kako se navodi, ukazuje na to da one imaju ozbiljne probleme sa korupcijom.

Zemlje regiona svrstane su u odeljku izveštaja o Istočnoj Evropi i centralnoj Aziji gde vlada prosečna ocena 36 poena, usled čega se ovaj region definiše kao drugi sa najlošijim rezultatima kada je Indeks percepcije korupcije u pitanju.

Precizira se da su prošle godine populističke vlade u istočnoj Evropi ozbiljno ugrozile slobodu izražavanja i okupljanja koje su neophodne da bi se ukazalo na korupciju.

„Širom regiona autoritarni režimi špijunirali su, zastrašivali i napadali aktiviste, novinare, lidere opozicije i obične građane“, dodaje se u izveštaju.

Kosovo pokazalo istinsku volju da se bori protiv korupcije

Kada je reč o Kosovu, u izveštaju se navodi da je ono tokom poslednjih godina doživelo „mirnu tranziciju vlasti“, ali i da je kosovska skupština jedina na Zapadnom Balkanu i među pet u celoj Evropi, koje nisu prenele ovlašćenja za odlučivanje na izvršnu vlast u trenutku nastanka pandemije.

Poručuju da je Kosovo pokazalo „istinsku volju da se bori protiv korupcije, istražujući potencijalno korumpirane lidere i usvajajući strategiju o vladavini prava“.

Ipak, dodaju da bi vlada trebalo da obezbedi da javna imenovanja budu blagovremena, transparentna i nepristrasna, kako bi unela neophodna poboljšanja u procesu javnih nabavki.

Kosovo je zaradilo 39 poena, usled čega je sada 87 na listi, što je za čak 17 mesta bolje u odnosu na podatke za 2020. godinu.

Pohvale povodom boljeg rezultata uputili su šef misije EULEX-a na Kosovu, Lars-Gunar Vigemark, nemački ambasador, Jorn Rode i drugi međunarodni zvaničnici.

Oglasio se i kosovski premijer, Aljbin Kurti, sa porukom da borba njegove vlade protiv korupcije daje rezultate, te da je zadovoljan ocenom, ali i da će nastaviti sa radom kako bi se Kosovo približilo vrhu liste.

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, vidi novo rangiranje Kosova kao ispunjeno obećanje dato pre godinu dana o borbi protiv korupcije.

Srbija se više ne smatra demokratijom, već hibridnim režimom

Kada je Srbija u pitanju – ona je i ove godine, kao i prethodne, zaradila indeks 38. Iako nema promena u indeksu, ima po mestu na kojem je rangirana. Srbija je sada na 96. poziciji koju deli sa još pet zemalja – Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom, i Turskom, što je za dve pozicije gore u odnosu na 2020. kada je bila rangirana kao 94.

Srbija se, kako se navodi u izveštaju, više ne smatra demokratijom, već hibridnim režimom.

„Njena vlada je postala ozloglašena po jakom uticaju na medije, uznemiravanju nezavisnih kritičara i održavanju nefer izbora“, navodi se u izveštaju.

Dalje se dodaje da nedostatak transparentnosti vlade oko glavnih stranih investicija izaziva „rasprostranjenu zabrinutost“, koja se odrazila i na nedavni talas javnih protesta protiv projekta u vezi sa Rio Tintom i istraživanjem litijuma.

„Pokret na nivou zemlje primorao je predsednika i njegovu vladajuću Srpsku naprednu stranku da izmeni zakon o referendumima i povuče zakone koji bi olakšali državi da ekspropriše zemlju“, dodaje se.

Kada je reč o ostalima u regionu, gori od Srbije i Kosova su Bosna i Hercegovina i Albanija, sa indeksom – 35. Za razliku od njih, Crna Gora ima indeks 46, Hrvatska, 47, Slovenija – 57, a Severna Makedonija 39.

Izvor :
kossev