Međunarodni dan borbe protiv siromaštva
Piše: Nuno Kuerioš, glavni predstavnik UNDP-a na Kosovu
Svakog 17. oktobra širom sveta obeležavamo Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, dan koji su Ujedinjene nacije priznale 1992. godine. Svake godine uzimamo u obzir napredak postignut u iskorenjivanju siromaštva, izazove koji ostaju, i šta činiti dalje.
Novija istorija nije mazila najsiromašnije u društvu. Pandemija Covid-19, ruska invazija na Ukrajinu, usporeni ekonomski rast u kombinaciji sa povećanom inflacijom i ekstremni vremenski uslovi kao sinonim za klimatske promene, nastavljaju da opterećuju ionako nesigurne živote onih najugroženijih.
17. oktobar je stoga dan kada stavljamo smanjenje siromaštva u prvi plan razvojne diskusije i predlažemo rešenja koja, ubrzano, imaju potencijal da prekinu krug za milione ljudi koji trpe siromaštvo.
Ovogodišnji fokus je na dostojanstvenom radu i socijalnoj zaštiti kako bi se stvorili dostojanstveni uslovi za sve. Iako je obećanje prava na rad i dostojanstven život sadržano u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, ljudi koji žive u siromaštvu i dalje nemaju pristup pristojnom radu i socijalnoj zaštiti. 630 miliona „siromašnih radnika“ nema pristojne uslove za život, a žene širom sveta i dalje zarađuju manje od muškaraca, a istovremeno rade na poslovima ispod standarda. Ovogodišnja tema još jednom naglašava da je siromaštvo višeslojni problem, i ne vezuje se samo za prihode. Siromaštvo je višedimenzionalno po svojoj prirodi i pogađa sve nivoe svakodnevnog života ljudi. Reč je o važnim oblastima kao što su ishrana, smrtnost dece, godine školovanja, pohađanje škole, dostupnost ulja za kuvanje, pristup kanalizaciji, pijaćoj vodi i struji, stanovanje i vlasništvo nad imovinom. Samo fokusiranje na povećanje prihoda ljudi neće rešiti problem. Siromaštvo treba napasti na svim frontovima i na način kako bismo omogućili dostojanstven život za sve one koji su ostali iza nas.
Prema podacima Svetske banke, u 2020. godini, stopa siromaštva sa višim srednjim prihodima na Kosovu iznosila je 32,4%. očekuje se da će projektovana stopa siromaštva za 2023. pasti na 23,5%, a potom u 2024. godini na 22,2%.
Ovaj pad prati rast BDP-a koji je stabilan i očekuje se da će dostići 3,2% u 2023. godini, podstaknut pozitivnim izvozom i privatnom potrošnjom, i ubrzati se ka 4% u 2024. godini.
Dok su podaci pozitivni za Kosovo, potrebna je budnost prema negativnim spoljnim faktorima koji mogu postati izazov za kontinuirano smanjenje stope siromaštva. Prema nedavnom izveštaju Svetske banke, neizvesnosti izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu utiču na ceo svet, ali najviše na Evropu, što dovodi do usporavanja ekonomskog rasta u EU. Ovo zauzvrat dovodi do slabljenja doprinosa tokova dijaspore privatnoj potrošnji, a očekuje se da će izvoz usluga oslabiti. Pored toga, očekuje se usporavanje doprinosa vladinih transfera privatnoj potrošnji.
Pozitivno je to što će primena nedavno usvojenog Zakona o javnim platama na Kosovu doprineti otpornosti i rastu potrošnje. Očekuje se da će implementacija Energetske strategije, kao i investicije, kako javne tako i privatne, dati pozitivan doprinos rastu u 2023. godini i dalje.
Koja je uloga UNDP s obzirom na sve prethodno navedeno? U globalu, mandat UNDP je da se bori protiv siromaštva u svim njegovim oblicima. Od kada je osnovana 1999. godine, kancelarija UNDP-a na Kosovu kontinuirano, zajedno sa međunarodnim i lokalnim partnerima, radi na poboljšanju života ljudi. Više od 15 godina sprovodimo aktivne mere tržišta rada (program zapošljavanja), podržavajući mlade i žene u razvoju veština i mogućnostima zapošljavanja. 22.000 ljudi iz svih zajednica imalo je koristi od veština i mogućnosti za stvaranje prihoda. U poslednje vreme, naš fokus je bio i na pružanje obuka za digitalne veštine mladima kako bismo ih osnažili i povećali njihovu zapošljivost u tehnološkim oblastima.
Tokom pandemije Covid-19, podržali smo više od 8.000 porodica osnovnom hranom i higijenskim potrepštinama za period od godinu dana. Pored toga, UNDP je podržao više od 400 žena u srednjem obrazovanju da istraže mogućnosti u naučnim oblastima i diplomiranim studentima da uđu na tržište rada. Konačno, došli smo do više od 1.000 farmera da unaprede svoja porodična preduzeća i da osnuju društvena preduzeća za promovisanje prerade hrane. Ovo je samo nekoliko primera.
Nastavljamo posvećeni radu u sklopu naše politike, promovišući strateške reforme, ali i u urbanim i ruralnim područjima kako bismo ženama i mladima pružili veštine, mogućnosti za rad uz primenu metodologije održivog ekonomskog razvoja.
Siromaštvo se razlikuje od mesta do mesta i svakako je složeno društveno pitanje. Kako god da na to gledamo, ova strašna pojava zahteva mobilizaciju kapaciteta svakog člana društva, sa fokusom na žene i mlade. Važno je da svaki pojedinac, bez obzira na pol, veroispovest i godine, ima priliku da doprinese društvu i njegovom ekonomskom razvoju dok dostiže svoj puni potencijal.
Pogledajte oko sebe i videćete da su najbogatije zemlje na svetu one sa najvišim socijalno inkluzivnim standardima. Zajedno moramo i povećaćemo naše napore da idemo napred i osiguramo da oni koji su najugroženiji žive i rade dostojanstveno.
