Demokratski institut Kosova (KDI) zatražio je od predsednika Skupštine Kosova Gljauka Konjufce i Predsedništva parlamenta da novčano kažnjavaju poslanike koji ne učestvuju na sednicama, navodeći da nedostatak kvoruma koči ispunjavanje funkcije te institucije.
„Ovaj problem, sada već hroničan, preopterećuje dnevni red Skupštine, jer se tačke koje se ne usvajaju na jednoj sednici prenose na druge sednice. Kao rezultat toga, neretko dnevni red jedne sednice sadrži 30 do 60 tačaka za razmatranje. Samo tokom prolećnog zasedanja ove godine tri sednice su prekinute zbog nedostatka kvoruma, dok na sedam sednica nije bilo kvoruma za glasanje. Od prakse prekidanja sednica, Skupština je već dve nedelje otišla korak dalje tako što sednice uopšte ne organizuje zbog nedostatka kvoruma“, navode.
Skupštinski odbori se takođe suočavaju sa nedostatkom kvoruma.
„Odsustvovali su poslanici i vladajućih stranaka i opozicije, a razlozi koje su navodili su uglavnom službena putovanja, ali često su i poptpuno nepoznati“, navodi se u analizi KDI.
Dodaje se da se tokom prolećnog zasedanja u liste prisustvovanja sednicama upisivalo u proseku 90 od ukupnno 120 poslanika, sa izuzetkom jedne sednice u aprilu mesecu na kojoj je registrovano samo 46 poslanika.
Institut je podsetio na nedavnu izjavu predsednika Skupštiine Gljauka Konjufcem, tokom sednice 19. aprila, kada je rekao da „sa takvim neodgovornim ponašanjem poslanika, ovaj saziv ne zaslužuje da nastavi s radom“.
Iz toga zaključuju da narodni poslanici koji su odsutni sa sednice nisu obavestili predsednika ili potpredsednika o razlozima svog odsustva predviđenim Poslovnikom.
U analizi se pominje i slučaj Srpske liste koja je prošle godine bojkotovala sednice Skupštine, iako su se novi poslanici ove stranke pojavili na sednici, ali nakon što se približio šestomesečni rok za neučestvovanje koji bi rezultirao gubitkom mandata.
Institut je pozvao Konjufcu i Predsedništvo Skupštine da primene kazne predviđene zakonom.
Kako navode iz instituta, postoji netransparentnost Skupštine u vezi sa odsutnim poslanicima, kao i sa podacima o tome kako su poslanici glasali.
„Nedostatak elektronskog glasanja podriva transparentno funkcionisanje i odgovornost Skupštine. Dakle, volja predstavnika građana, izražena pojedinačnim glasanjem, građanima ostaje nepoznata, jer Skupština ne objavljuje informaciju o tome kako je svaki poslanik glasao po tačkama dnevnog reda, kako je predviđeno skupštinskim poslovnikom“, konstatuje se u izveštaju.
