Kampanja „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja“ zvanično je počela 25. novembra, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, i trajaće do 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava. Ovaj period svake godine podseća na razmere i ozbiljnost nasilja nad ženama, ali i na hitnu potrebu za sistemskim delovanjem.
Prema najnovijim podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal (UNODC) i „UN Women“, u svetu je tokom 2024. godine oko 50.000 žena i devojčica ubijeno od strane partnera ili člana porodice, što znači da se, kako navodi UN, jedan femicid dogodi gotovo svakih 10 minuta.
Nasilje nad ženama – svakodnevna realnost i na Kosovu
Da problem nije ništa manji ni na Kosovu, pokazuju podaci Kosovske policije: samo tokom 23. i 24. novembra zabeleženo je 11 slučajeva porodičnog nasilja u opštinama Lipljan, Priština, Kosovo Polje, Podujevo, Gnjilane, Peć i Leposavić. U većini slučajeva policija je privela osumnjičene, a tužilac odredio pritvor.
Direktorka NVO „Pravo na pravo“, Milica Stojanović Kostić, ističe da, uprkos većem broju prijava, suštinskog napretka nema.
“Stanje se nije značajno promenilo, ono što je evidentno jeste da se broj slučajeva nasilja drastično više prijavljuje. U ovoj godini, ono što smo mogli da primetimo, prema zvaničnim podacima do kojim možemo doći preko sajta Ministarstva pravde Kosova, jeste da je počinjen jedan femicid, tamo to tako ne piše, jer nije prepoznato po zakonu, ali da je ubijena jedna žena u porodičnom nasilju. Mislim da je stanje, dokle god žene bivaju ubijene, zlostavljanje, maltretirane fizički, psihički, emotivno, ekonomski, stanje će biti jako loše i nemamo čime da budemo zadovoljni u ovom aspektu. Najurgentniji problem je taj što žene bivaju ubijene, i to nije problem o kome treba da se priča samo kada počnu dani aktivizma i obeležavanje Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, nego je to problem o kome treba da se govori svakog dana, na svakom mestu”, navela je Stojanovićeva za Kim radio.
Stojanović Kostić smatra da kampanja „16 dana aktivizma“ ima značaj u podizanju svesti, ali da je nedovoljna.
“16 dana aktivizma jeste značajno kao način podizanja svesti, ali ono što ja ne podržavam jesu dani, imate jedan dan za prava žena, imate osmi mart, imate 16 dana za borbu protiv nasilja nad ženama, imate tri dana za ovo, četiri dana za ono a vi ste 365 dana žena koja je duboko nepoštovana, često maltretirana, zlostavljana u svakom smislu u ovom društvu, kako u porodici tako i na poslu, i kada vi samo u 16 dana aktivizma govorite o ovom problemu to je zaista katastrofalno. Mnoge institucije govore o ovom problemu u toku 16 dana aktivizma, a onda imamo da te institucije zakazuju, mnoge organizacije će govoriti o 16 dana aktivizma i biti aktivne a onda će to zakazati. Nemam ništa protiv 16 dana aktivizma ali volela bih da budu 365 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama i u borbi protiv femicida”, dodaja je ona.
Ukazala je i na ključni problem u institucionalnom odnosu prema ovom pitanju.
“Ono što je meni bilo strašno jeste da možete da platite novčanu kaznu, da pretučete ženu i da se to prosto ne računa. Postoje primeri iz prošlosti koji su katastrofalni, ono što je jako važno jeste da taj prvi susret sa žrtvom ne bude samo pro forme nego da se prosto žrtva nasilja razume kroz šta prolazi, na koji način prolazi kroz sve to i da upravo policija, ako je opcija sigurna kuća, ta prva linija prihvatanja i podrške bude jaka. Nakon toga, sve što radi tužilaštvo, što rade sudovi je svakako za promatranje jer su mnoge žene nezadovoljne daljim delovanjem tužilaštva i sudova, tako da i tu postoje veliki problemi, ali generalno, najveći propusti i najveći problem kod nas jeste vaspitanje i dalje i to što i u tim sudovima i policijskim stanicama i u tužilaštvu, gde god se okrenemo, pa i na drugim poslovima sede muškarci koji su duboko patrijarhalno vaspitani, i dalje misle da je nasilje privatna stvar”.
Situacija na severu „urgentna“
Direktorica NVO „Žensko pravo“, Ružica Simić, upozorava da je stanje posebno teško na severu Kosova, gde institucije još uvek ne funkcionišu u punom kapacitetu.
“Stanje je naročito urgentno na severu, jer istitucije koje treba da pruže zaštitu ne rade u punoj snazi. Srpske sudije, policajci još uvek nisu vraćeni u institucije. Žene trenutno i nemaju kome da se obrate, nemaju ni organizaciju koja se bavi isključivo nasiljem nad ženama. U poslednjih godinu dana imamo i prijavljeno seksualno uznemiravanje na ulicama, ali su se NVO organizovale i podigle glas kako bi dali značaj tom pitanju tako da je policija aktivirala da se to nasilje bar smanji u odnosu na ono kako se dešavalo u toku prošle godine”, istakla je Simićeva za Kim radio.
Pozvala je na kontinuiranu podršku žrtvama i jačanje organizacija koje im pomažu.
“Potrebno je raditi na podizanju svesti svih građana, kako žena, tako i muškaraca i da se ukaže na to koliko je štetan fenomen nasilja nad ženama jer on ne utiče samo na tu ženu već i više utiče na decu, na mlade devojke, kao i na celu porodicu i na celo društvo. Jako je važno dugoročno i u kontinuitetu, ne samo raditi sa profesionalcima u institucijama, nego isto toliko jačati Nevladine ženske organizacije koje se bave podrškom žrtava i takođe podizanjem svesti svih građana”, navela je ona, dodajuću da:
“Jedino tako, radom u široj zajednici, što znači u školama, institucijama, na radnom mestu, trebalo bi tražiti različite načine da pričamo sa ljudima koji su njihovi strahovi i problemi, kakva su njihova gledišta i da jednostavno probamo da te njihove stavove unapređujemo jer zaista živimo u 21. veku i nije dozvoljivo ovo što se trenutno dešava, a to je da nasilje nad ženom jeste kažnjivo i zakonom zaštićeno, ali je u neku ruku od strane društva prihvatljivo. Imamo sve više viceva ili otvorenih izjava od uglednih ljudi da je to prosto sada neka demagogija, neke kampanje i izmišljene stvari i da to nije toliki problem kao što se predstavlja u javnosti. To je zaista i greh i štetno da se takva mišljenja čuju u društvu, a baš bi trebalo da bude suprotno i da ta nasilja budu javno osuđena i od muškog dela populacije i trebalo bi da zajedno radimo da se eliminiše taj pojam, problem i fenomen u našem društvu”,
Ujedinjene nacije podsećaju da je nasilje nad ženama jedno od najraširenijih kršenja ljudskih prava na svetu. Generalna skupština UN je 1999. godine proglasila 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, u čast sestara Mirabal, političkih aktivistkinja ubijenih 1960. godine u Dominikanskoj Republici.
Time se i simbolično otvara kampanja „16 dana aktivizma“, koja traje do 10. decembra i podseća da borba protiv nasilja nad ženama ne sme biti ograničena na nekoliko datuma u kalendaru, već mora biti svakodnevna obaveza društva, institucija i države.
