Kako su Rusija i SAD dogovorile razmenu: Dve godine tajnih pregovora i smrt koja je zamalo uništila sve

This photo combination shows, in the centre, Wall Street Journal reporter Evan Gershkovich, and clockwise from top left are Russian opposition activist Vladimir Kara-Murza, corporate security executive and former U.S. Marine Paul Whelan, Lilia Chanysheva, former coordinator of regional offices of the late opposition figure Alexei Navalny, co-chair of the Nobel Peace Prize winning Memorial Human Rights Centre Oleg Orlov, artist and musician Sasha Skochilenko, Russian opposition activist and former municipal deputy of the Krasnoselsky district Ilya Yashin, government-funded Radio Free Europe/Radio Liberty's Tatar-Bashkir service Alsu Kurmasheva and former head of Open Russia movement Andrei Pivovarov. (AP Photo)

Kada su se ozloglašeni ruski ubica i američki dopisnik iz Rusije ukrcali svako u svoj avion u Turskoj, bila je to kulminacije tajnog dogovora o razmeni zatvorenika, na kojem su Rusija i Zapad radili dve godine, prenosi N1.

Temelji za dogovor, koji je realizovan 1. avgusta, postavljeni su 2022. godine, a razgovori iza kulisa intenzivirali su se ranije ove godine, da bi svoj vrhunac doživeli poslednjih nedelja, kada je i javnost saznala za mogućnost da se zatvorenici vrate kući.

Pregovori su u nekoliko navrata dovođeni u pitanje, posebno u jeku tenzija između Rusije i SAD, koje su pojačane ratom u Ukrajini.

„To je kulminacija posle mnogo rundi kompleksnih i mukotrpnih pregovora, koji su vođeni mesecima“, rekao je kratko posle razmene savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće, Džejk Saliven, koji je odigrao ključnu ulogu u postizanju sporazuma.

Visoki zvaničnici u Beloj kući su u telefonskom razgovoru za CBS otkrili hronološki niz kako su razgovori vođeni. Prema njihovim rečima, prvi nagoveštaj da bi Moskva mogla da bude otvorena prema dogovoru stigao je u jesen 2022. godine.

Rusija i SAD su pregovarale oslobađanje američke košarkašice Britni Grajner, koja je osuđena zbog posedovanja ulja od kanabisa. Ona je kasnije te godine oslobođena u zamenu za ruskog trgovca oružjem Viktora Buta.

Tokom tih pregovora, Rusija je jasno stavila do znanja da takođe želi oslobađanje ubice Vadima Krasikova, koji je u Nemačkoj služio doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva muškarca u parku u Berlinu, rekao je zvaničnik Bele kuće. Veruje se da je ubistvo izvršeno po direktnom naređenju Kremlja.

Džejk Saliven je obavestio svog nemačkog kolegu da je Rusija tražila oslobađanje Krasikova i pitao ga da li bi Berlin uzeo u razmatranje da preda ruskog ubicu u zamenu za istaknutog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je ranije ove godine preminuo u kaznenoj koloniji u Sibiri.

Nemačka je, međutim, oklevala da oslobodi ubicu koji je počinio ubistvo na njenoj teritoriji.

Iako Saliven nije dobio konačan odgovor Berlina, prvi razgovori iz 2022. godine utrli su put kasnijim dužim, kompleksnijim pregovorima koji su konačno rezultirali sporazumom postignutim poslednjih nedelja.

Bajden dao zadatak: Vratiti Gerškoviča i Vilana kući

Obe strane su na početku rekle šta žele – Rusija Krasikova, a SAD ne samo Navaljnog već i Pola Vilana, bivšeg marinca koji je u Rusiji bio osuđen zbog špijunaže.

Krajem marta, 31-godišnji dopsinik Vol strit žurnala, Evan Gerškovič, uhapšen je u Rusiji dok je bio na reporterskom zadatku. Njegovo hapšenje naišlo je na glasne osude SAD i njenih saveznica.

Dan posle hapšenja Bajden je dao zadatak Salivenu da postigne dogovor koji će Gerškoviča i Vilana dovesti kući.

SAD su direktno kontaktirale Rusiju. Tada je počela ozbiljna komunikacija, rekli su zvaničnici Bele kuće za CBS, navodeći da su na direktnoj liniji bili ministri spoljnih poslova.

Međutim, konverzacija je ubrzo sa najviših diplomata prebačena na tajne službe obe zemlja, od čega su SAD zazirale pošto je Gerškovič bio optužen za špijunažu. Kako piše BBC, Vašington se plašo da bi uključivanje CIA u pregovore samo podgrejalo takve tvrdnje Moskve.

Pregovori su bili obeleženi tenzijom, a SAD su krajem 2023. godine shvatile da je oslobađanje Krasikova ključ bilo kakvog dogovora, kazao je viši zvaničnik Bele kuće. Sve ponude iznete Moskvi, a koje nisu uključivale oslobađanje ubice, bile su odbijene.

Kako je Krasikov bio u zatvoru u Nemačkoj, Džejk Saliven je pozvao svog nemačkog kolegu i u razgovorima vođenim krajem 2023. i početkom 2024. godine pokušao da ga ubedi da Nemačka pristane.

Svaki potencijalni dogovor apsolutno je zavisio od nemačkog oslobađanja Krasikova, rekli su zvaničnici Bele kuće. Dodali su da je stav Moskve bio da njeni špijuni moraju biti razmenjeni za Amerikance koji se u Rusiji terete za špijunažu.

Imajući to na umu, SAD su se trudile da pronađu što više ruskih špijuna po savezičkim zatvorima, a koji bi mogli da budu deo većeg dogovra. BBC piše da su američki zvaničnici, diplomate i osoblje CIA putovali po svetu u potrazi za „prijateljskim vladama“ koje su rade da oslobode zatvorenike koji odgovaraju opisu, pisao je Vol strit žurnal.

Prvi znaci uspeha stigli su u četvrtak kada su Rusi oslobođeni iz zatvora u Poljskoj, Sloveniji i Norveškoj.

Smrt Navaljnog umalo uništila sporazum

Nemački kancelar Olaf Šolc se u februaru ove godine sreo sa američkim predsednikom Bajdenom u Beloj kući, a prema podacima koje je Vašington obelodanio u četvrtak, razgovaralo se o mogućnosti razmene koja je uključivala sve glavne ličnosti – Krasikova, Navaljnog, Vilana i Gerškoviča.

Iz Rusije su stigli pozitivni signali, a ruski predsednik, Vladimir Putin, je u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu početkom februara pomenuo Gerškoviča. „Ne isključujem mogućnost da gospodin Gerškovič može da se vrati kući“, rekao je Putin u intervjuu.

Međutim, 16. februara ove godine, nekoliko dana posle tog intervjua i sastanka Šolca i Bajdena u Vašingtonu, sporazum je umalo propao usred tragičnih okolnosti.

Verovatno najistaknutiji zatvorenik koji je bio na spisku za razmenu, Aleksej Navaljni, preminuo je u 47. godini u zatovru u Sibiru. Njegova porodica, kao i mnogi strani lideri, okrivili su Putina za smrt, dok je Rusija tvrdila da je Navaljni umro prirodnom smrću.

Saradnica Navaljnog, Marija Pevčkih, tada je prvi put u javnost iznela da je Navaljni trebalo da bude razmenjen za Krasikova. U to vreme o sporazumu se ništa nije znalo, a Kremlj je demantovao da je potencijalni dogovor bio sklopljen.

Bela kuća je u četvrtak, međutim, potvrdila da je radila na tome da sporazum o razmeni uključi i Navaljnog. S tim su bile upoznate samo tri osobe iz najbližeg okruženja ruskog opozicionara.

„Tim je osećao kao da nam je sreća okrenula leđa“, rekao je Saliven opisujući kako su se odećali zbog smrti Navaljnog.

Sticaj okolnosti je bio takav da su roditelji Gerškoviča imali zakazan sastanak sa Salivenom baš na dan smrti Navaljnog. Saliven je tada preneo ne tako dobre vesti, potencijalni dogovor sada mora da se prepravi, a SAD i Nemačka pregrupišu.

Ubeđivanje Kamale Haris i poslednji Bajdenov razgovor pred povlačenje

Tada je na scenu stupila potpredsednica SAD, Kamala Haris, koja je održala dva važna sastanka kako bi potencijalnu razmenu održala u životu, rekao je stariji zvaničnik BBC-ju.

Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji sredinom februara je kancelaru Šolcu naglasila važnost oslobađanja Krasikova.

Sastala se i sa premijerom Slovenije, koja je držala dvoje Rusa za koje su SAD smatrale da su prioritet Moskve. Oboje su oslobođeni u četvrtak.

Novi dogovor, koji više nije podrazumevao Navaljnog, uobličen je proletos u Beloj kući. Berlin je u junu je pristao da oslobodi Krasikova. „Zbog Vas ću to da uradim“, rekao je Šolc Bajdenu, preneo je Saliven.

Konačni sporazum je dat Moskvi na razmatranje, koja je odgovorila sredinom jula, prihvatajući uslove i spisak zatvorenika koje je trebalo osloboditi iz ruskih zatvora.

Nova pretnja po sporazum poklopila se sa zahtevima da se Bajden povuče iz kampanje za predsedničke izbore, a Saliven je otkrio da je sat vremena pre nego što je objavio da se povlači iz kampanje američki predsednik bio na vezi sa Slovenijom i ugovarao konačne detalje razmene.

Kao i kod svih prethodnih razmena zatvorenika, ništa nije garantovalo uspeh sve dok avioni nisu bili postavljeni na aerodromu u Turskoj s odobrenim rutama leta.

„Udahnuli smo duboko i držali palčeve sve do nekoliko sati“, rekao je Saliven u četvrtak popodne.

Predsednik SAD Džo Bajden je potom objavio zajedničku fotografiju Amerikanaca na letu za SAD, uz kratak opis.

„Na bezbednom su, slobodni i na putu da zagrle svoje porodice“.

Izvor :
N1, Kossev