Uz Božić i Vaskrs za pravoslavne vernike krsna slava je najvažniji praznik. Za taj dan, ili tri dana koliko obično slave, troši se i priprema najviše. Često je domaćinima važnije da ostave dobar utisak na goste pripremanjem što raznovrsnijeg ića i pića, nego što pažnju posvete molitvi i poštovanju svetitelja koga slave.
Iako se tokom čitave godine slavi neki praznik, od kraja oktobra počinje sezona takozvanih zimskih slava. U ovom periodu koji traje do sredine januara gotovo da se svake nedelje proslavlja neki svetitelj. To je prilika za okupljanje porodica i prijatelja, ali i slavlje. A gde je slavlje tu je i preterivanje, kako u pripremanju hrane i pića, tako i konzumiranja.
„Slavimo Svetog Nikolu. Trudimo se da ispoštujemo sve pravoslavne običaje. Slavimo oduvek, slavili su baba i deda, prababa i pradeda. Svi po malo učestvuju u troškovima, tako da ne znam koliko na kraju ispade. Ali bude dosta. Sveštenici kažu da je sve to manje bitno, bitno je spremiti slavski kolač, žito i sveću. Previše se polaže računa o tome šta se i koliko spremilo i previše se troši“, rekla je Ivana Stojanović iz Gračanice.
„Slavim Svetog Nikolu. Imam dosta gostiju. To što je radio moj otac i deda, nastavilo se kod nas, za slavsku trpezu potrošimo oko 500 evra. Ne udavaljamo se od suštine slave“, kazao je Jugoslav Popović iz Gračanice.
Oni koji slave kažu da drže do poštovanja verskih običaja. Mišljenja su podeljena kada je slavska trpeza u pitanju, nekima je količina hrane koja se služi preterivanje, a za neke je podrazumevana. Ono što je neizostavno je pečenje, bar dok ne počne božićni post.
„Bila je veća potražnja za prasećim pečenjem od kad su počele slave. Ljudi su naručivali, uzimali su gotovo pečenje, traži se i jagnjetina. Obično naručuju po četiri do pet kilogarama, ko obeležava krsnu slavu u užem krugu porodice. Cena prasetine je 15 evra po kilogramu, jagnjetina je 22 evra po kilogramu, piletina je 3,5 evra (jedno pile)“, kazao je vlasnik Pečenjare „Smak“ u Gračanici Nenad Nikolić.
Obeležavanje krsne slave poslednjih godina poprimilo je obrise pomodarstva. Nije ni retkost da se ovaj porodični praznik iz kuća premešta u luksuzne restorane.
„Pojedini koji su bili zanemarili krsnu slavu danas pokušavaju kroz neka lična dokazivanja da pokažu drugima kako su oni vernici, pa iskrivljuju njen pravi značaj i smisao“, rekao je za Kim lipljanski paroh Dragiša Jerinić.
Prema crkvenim načelima za krsnu slavu je najbitniji slavski kolač, žito, vino i voštana sveća.
„Ako je post obavezno posna trpeza, ako je mrs može i sve ostalo mrsno. Danas iz pomodarstva neki pokušavaju da kroz previše ića i pića pokažu da slave krsnu slavu, bojim se da mnogi time samo narušavaju krsnu slavu jer svetitelji koje proslavljamo nisu se proslavili time što su mnogo jeli i pili, svetitelje koje proslavljamo većina su bili isposnici i mučenici“, kazao je otac Dragiša, poručujući da proslava slave nije u hrani i piću.
Otac Dragiša ipak podseća da su Srbi jedini hrišćanski narod koji slavi slavu, odnosno hrišćanskog sveca zaštitnika kuće i porodice.
“Reč je dakle, o porodičnom prazniku kada se uz molitvu i obrede ukućani sećaju svojih predaka koji su proslavljali istog svetitelja. Za razliku od većine običaja koji su zajednički za ceo narod, svaka porodica odvojeno slavi svog sveca”.
Lipljanski paroh je ukazao na kontinuitet krsne slave, istorijske okolnosti i način obeležavanja od vremena Svetoga Save pa do današnjeg dana.
„Krsna slava je porodična tradicija i mi slavimo svetitelja kao zaštitnika svoga doma, ako pokušamo da to iznesemo iz doma mi nećemo slaviti zaštitnika svoga doma, nego neko pomodarstvo koje ne priliči pravoslavnoj veri“.
Otac Dragiša Jerinić je upozorio da krsnu slavu treba obeležavati unutar porodice u domu, a nikako po restoranima i kafanima.
