Kosovska opozicija je krajem proleća 2016. poručivala da će se maksimalno zalagati za sprečavanje ratifikacije Sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, iako je to bio uslov za viznu liberalizaciju. Aljbin Kurti je tvrdio da je „Kosovo zemlja koja nema granice“, a vladajuće partije pozivale su opoziciju na razgovor.
komemorativnu sednicu i protestnu šetnju ulicama Prištine.
Nekoliko dana kasnije ta politička partija nije uspela da osigura podršku većine poslanika za zakazivanje vanredne sednice Skupštine Kosova zbog smrti njihovog aktiviste.
U znak protesta, poslanici Samoopredeljenja su izašli pred govornicu sa parolom na kojoj je pisalo „Pravda“.
Skupština Kosova je 20. decembra 2016. nakon petosatne rasprave na predlog vladajućih partija usvojila preporuku kojom se zahteva da se smrt aktiviste Samoopredeljenja Astrita Deharija rasvetli na transparentan način kako se ne bi ostavio prostor za političke manipulacije.
Aljbin Kurti je podsetio je kako je Dehari bio u pritvoru bez optužnice i kazne.
„Nije slučajno što ga 68 dana nisu ispitali. Tužilaštvo ga uopšte nije ispitalo i to su ostavili policiji”, kazao je on.
pobedili su građani, pobedila je hrabrost nad strahom, nada nad razočaranjem“, kazao je on.
Politička kriza koju su uzorkovali sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom i obaveza formiranja ZSO rezultirala je krizom u vezi sa formiranjem Vlade Kosova. Nošen često vrlo nasilnim, pa i brutalnim talasima kriza, uz sopstvene vrlo glasno izgovarane rigidne stavove, Aljbin Kurti je postao najpopularniji politički lider kosovskih Albanaca.
Na osnovu konačnih rezultata Centralne izborne komisije objavljenih dan nakon Vidovdana 2017. godine, za Kurtija su glasala 143.642 glasača.
