Kada Amerikanac traži boravište na Kosovu…

Izvor :
RTV KIM

Iako kosovski lideri stalno ističu prijateljske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama i osećaju posebnu vrstu zahvalnosti za pomoć u sticanju nezavisnosti od Srbije, izgleda da se predstavnici institucija u Prištini ne odnose baš prijateljski prema Amerikancima koji žele da dobiju privremeni ili stalni boravak na Kosovu. To pokazuje slučaj Kejleba Vaua (Caleb Waugh) iz Kalifornije koji je prijavio boravište na Kosovu.

Kejleb je došao na Kosovo pre pet godina. Trenutno je angažovan u nevladinoj organizaciji „Aktiv“ na severu Kosova. Pošto je, nakon pet godina provednih na Kosovu, stekao pravo na stalni boravak, otišao je u Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova da ga prijavi.

Međutim, u Diviziji za strance i azil, kako se zove odeljenje gde se prijavljuju oni koji nisu sa Kosova naišao je na, kako ističe, ne baš ljubazno osoblje, komplikovanu proceduru za prijavu, apsurdna pitanja i nemogućnost da dobije prevod na nekom od jezika koje govori i razume.

U izjavi za RTV Kim, Kejleb napominje da ga kosovsko državljanstvo ne interesuje, već da je aplicirao za stalni boravak.

Kaže da je prvi šok doživeo kada je shvatio da „apsolutno nista, ali bukvalno ništa nije prevedeno“.

Kejleb Vau koji govori i srpski jezik, navodi da nijednu odluku nije mogao da dobije ni na srpskom, jednom od dva službena jezika na Kosovu.

Sama prijava se sastoji od više koraka.

„Kada prvi put apliciraš, moraš da imaš niz raznih dokumenata, počevši od potvrde da nisi osuđivan ili pod istragom u zemlji odakle dolaziš. Zatim, moraš da imaš diplomu osnovnih fakultetskih studija ili magistarski, ugovor o radu, žiro račun“, objašnjava on.

Kejleb ističe da je prvi susret sa službenicima kosovskog MUP-a bio vrlo mučan.

„Prvi put kada sam otišao, jedan čovek (službenik) je bio jako bezobrazan, čak je počeo i da se dere na mene i rekao da neće prihvatiti nijedan dokument ako nije na albanskom jeziku. Sva komunikacija je, otkad sam prvi put otišao tamo, na albanskom jeziku, iako sam tražio da bude na srpskom, makar kada je reč o pismenoj komunikaciji“, navodi Kejleb za RTV Kim i dodaje da je u međuvremenu „počela da radi jedna žena koja zna srpski“.

U daljem postupku, kandidati za dobijanje boravišta na Kosovu polažu „test o kulturnom i društvenom uređenju“ i to iz dva dela – pismeno i usmeno. Pisani test je, kaže Kejleb, jedini dokument koji je bio preveden i na srpski jezik.

„Prvi deo testa je bio pismeni: ’Opišite u par rečenica opštinu u kojoj živite na Kosovu’; ’Zašto ste došli na Kosovo?’; ’Šta reguliše kosovski zakon o strancima?’; ’Koje su vrste privremenog boravka na Kosovu?’; ’Koji je glavni grad vaše zemlje?’. Pitanja (na testu) su bila užasna, da ne pričam o brojnim gramatičkim i slovnim greškama. Jedno od pitanja je bilo ’Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost?’, zatim ’Koji je najpoznatiji ski centar na Kosovu?’, ’Kako se zove aerodrom u Prištini?’, ’Koje je pravo ime Skenderbega?’, ’Koliko slova ima albanski alfabet?’.

Kejleb dodaje da je bio neprijatno iznenađen ovakvim pitanjima, posebno jer su potpuno izostala ona koja bilo kako aludiraju na multietničnost.

„Kao prvo, čudno je da postoji takav uslov za sticanje stalnog boravka. Kao drugo, zanimljivo je što je bilo pitanja o Skenderbegu i „Mešari“ Ivana Buzuka (albanski katolički sveštenik koji je 1555. godine napisao prvu liturgijsku knjigu na albanskom jeziku), pošto oni nisu bili sa Kosova. To je kao da moraš da polazes test u Americi, pa te pitaju za Šekspira. Delovalo je kao da je test ima neki ideološki cilj. Inače, pričajući generalno, veoma je neprijatno iskustvo kada moraš da odeš tamo. Makar da neki od njih znaju engleski. Ja ne mogu da zamislim kako je ljudima koji govore samo srpski“, zaključio je on.

Nakon dva testa i više odlazaka u centralu kosovskog MUP-a u Prištinu, Kejleb Vau još nije dobio stalnu boravišnu dozvolu. Njeno izdavanje je proces koji i dalje traje.