U najnovijem podkastu „Glas žena“ autorke i voditeljke Aleksandre Ničić gostovala je glumica, rediteljka i stručna saradnica na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici Jovana Krstić.
Ona je u razgovoru poručila da mladi glumci moraju imati hrabrost, posvećenost i autentičnost, naglašavajući da su upravo studenti glume u Mitrovici dokaz da se veliki glumački putevi mogu graditi i daleko od velikih centara.
„Na prijemnom za glumu ne očekujemo da neko nešto zna, jer se podrazumeva da ne zna i da će naučiti tokom studiranja…Ono što ja mislim da je važno za kandidata koji upisuje glumu je da mi vidimo osobenost, ličnost, raznovrsnost postupaka u smislu korišćenja sebe u fluidnim nekim stvarima i treće što mislim da je jako važno da je taj mladi čovek koji dođe na prijemni makar malo zreo i psihofizički stabilan zato što studiranje glume može da bude i bolno i vrlo intimno iskustvo. Ono što još mislim da je važno je da postoji neka vrsta fanatičnog pristupa radu – da nema odustajanja“.
Krstić objašnjava da je studiranje glume u Mitrovici specifično, jer studenti deo semestra provode u Mitrovici, a deo u Beogradu.
„Mislim da to dobro utiče i na nas i na studente. Rad u Beogradu je intenzivniji – mnogo časova glume, dikcije, scenskih igara, tehnike glasa…. S druge strane dinamika časova u Mitrovici s obzirom na fond časova je takav da studenti imaju vremena da se pripreme od časa do časa, a u Beogradu napravimo veliki postotak ispita i onda se to sređuje. Svakako je ta faza rada intenzivnija… Ali nekako imam utisak da je to dobro za studente, jer inače i život glumca je dinamičan“.
Sve to, kaže, govori iz ličnog iskustva, iako je rođena i živela u Jagodini, svoj umetnički put gradila je upravo ovde. Jovana Krstić bila je studentkinja Univerziteta u Prištini sa sedištem u Mitrovici, gde je i završila glumu.
„Roditelji baš i nisu hteli odmah da me puste, ali sam došla, informisala se o profesorima i upisala u drugom ispitnom roku. Rekla sam sebi: ‘Ako me prime, bavim se time. Ako ne, praviću totalni zaokret.’ Svakako me zanimala i pozorišna režija, ali sam bila mišljenja da prvo završim glumu pa tek onda pozorišnu režiju, jer mislim da je režija u tom smislu kompleksnija i da je lakše studirati je sa nekom zrelošću. A za glumu mislim da je bolje kada se u mlađim godinama upisuje“.
U podkastu „Glas žena“ Jovana Krstić govorila je i o svojim glumačkim počecima, ističući da je ljubav prema sceni nastala mnogo pre nego što je glumu upisala. Kako kaže, još kao dete imala je potrebu da imitira, recituje i izvodi male predstave.
„Tako da je zapravo iz dečje igre sve to nastalo. Što mislim da gluma i jeste i za mene i danas. Na kraju krajeva i na prvoj godini glume u prvom semestru imamo igru i maštu. Tako da mislim da svaki početak bavljenja glumom kod svih ljudi kao i kod mene ima potrebu, mislim ja tada nisam ni znala šta je gluma, ali sve je to neka potreba za imitacijom, podražavanjem, poezijom, kerefekama raznim, igrom. Mislim da sam već sa devet godina odlučila da hoću da budem glumica. To sam obznanila mojima”.
Objašnjava i da ju je porodica na različite načine podsticala da istraje u toj želji, pa su je i kroz svakodnevne obaveze motivisali da razume širinu glumačkog poziva.
„Moja pokojna baka bi me učila: ‘Hoćeš da budeš glumica? Pa glumica mora da zna da usisa kuću. Mora da zna da obriše prašinu. Mora da opere sudove. Mora da čita.’ To je bio neki pedagoški metod kojim su me motivisali, što meni nije bilo teško, jer je to i tačno. Glumac mora da zna da koristi metlu, da uđe u stanje lika“, navela je Krstić.
Jovana Krstić je, uz studije glume u Mitrovici, uporedo završila i pozorišnu režiju u Beogradu, a danas je doktorand na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na pozorišnoj režiji. U septembru je na Internacionalnom festivalu u Gruziji osvojila prvu nagradu za režiju predstave „Grebanje“, koju su izveli studenti četvrte godine Fakulteta umetnosti. Pored toga, bavi se pevanjem i osnovala je sopstveni kabare „Kabare Beograd“, u kojem redovno nastupa.
