Izveštaj o vladavini prava u Srbiji, koji je objavila Evropska komisija, iznova pokazuje da je zvanični Brisel svestan problema koje postoje u Srbiji u ključnim segmentima kao što su pravosuđe, borba protiv korupcije i medijski pluralizam.
Najnoviji izveštaj o vladavini prava Evropske komisije sačinjen je na osnovu metodologije koja se već pet godina primenjuje za članice EU, primenjena je i za četiri zemlje Zapadnog Balkana koje su najdalje odmakle u procesu pristupanja. Ovi dokumenti obuhvataju takozvana “četiri stuba” – nacionalne pravosudne sisteme, okvire za borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, kao i druge institucionalne sisteme provere i uzajamne kontrole.
Komentarišući ocene koje su u izveštaju izrečene o Srbiji, koordinatorka koalicije prEUgovor i viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Jelena Pejić Nikić ističe za portal Juropijan Vestern Balkans (EWB) da je vrlo dobro što se izveštaj fokusira na ključne četiri oblasti, koje su kod problematične.
Jasno šta ne valja
U izveštaju za Srbiju nisam pročitala ništa naročito novo, drugačije, niti iznenađujuće. Iako su rečenice pozitivno konstruisane, naročito u sažetku, iz birokratskih formulacija u svakoj oblasti vrlo je očigledno šta nedostaje i šta ne valja, ukazuje Jelena Pejić Nikić.
U segmentu izveštaja koji se odnosi na medijsku situaciju u Srbiji, Evropska komisija je ocenila da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava u potpunosti svoj mandat, odnosno da ne zagovara pluralizam medija i poštovanje profesionalnih standarda, te da postoje ozbiljne zabrinutosti za nezavisnost REM.
Povodom konstatacija Evropske komisije o medijskoj situaciji u Srbiji, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković navodi da, iako se u tom kratkom izveštaju REM i bezbednost novinara pominju u dve rečenice, više je nego jasno kakva se poruka iz Brisela šalje ovim povodom.
Izmene zakona bez rezultata
Očito je da izmene Zakona o elektronskim medijima nisu rezultirale praktičnim pomacima u pogledu aktivnosti i uloge regulatora koji je jedino bio aktivan kada je trebalo izabrati izvršnu direktorku REM, izraditi i usvojiti podzakonske akte i pokrenuti postupak o ustavnosti odredbi Zakona o elektronskim medijima koja se odnosi na smenu postojećeg i izbor novog Saveta REM, rekao je Mirković.
Mirković navodi da Evropska komisija nije imala drugi izbor nego da konstatuje da i dalje ne postoji politička volja da se promoviše i podrži medijski pluralizam u Srbiji i da REM bude nezavisan u meri u kojoj to predviđa nedavno izmenjena zakonska regulative.
Prema njegovim rečima, komentar EK o zloupotrebi tužbi protiv medija direktan je proizvod rasta SLAPP tužbi koje su se očito osladile ovdašnjim političarima i biznismenima.
Ukratko, ove ocene jasno pokazuju kakav je stav Evropske komisije u pogledu trenutnog stanja i trendova na ovdašnjoj medijskoj sceni, kao i u kom smeru će se kretati izveštaj u pogledu stanja u poglavlju 23, zaključio je Mirković.
