Izbornu kampanju na Kosovu za parlamentarne izbore održane 9. februara 2025. godine obeležilo je intenzivno širenje dezinformacija, porast govora mržnje i izostanak suštinske debate o ključnim društvenim temama – pokazuje novi izveštaj BIRN-a i Kancelarije Evropske unije na Kosovu pod nazivom „Govor mržnje i dezinformacije tokom izbora na Kosovu 2025.“
Glavni urednik portala Kallxo, Krešnik Gaši, istakao je da je izveštaj zasnovan na monitoringu 20 medijskih kuća i analizi više od 4.000 online objava, te da jasno ukazuje na strateško korišćenje lažnih vesti u cilju manipulacije biračima i diskreditacije političkih protivnika. Posebno zabrinjavajuća, prema njegovim rečima, jeste uloga influensera i stranih aktera u oblikovanju javnog mnjenja, kao i zloupotreba veštačke inteligencije u političkom oglašavanju.
Izveštaj beleži i ozbiljan porast govora mržnje na društvenim mrežama, pri čemu su pojedine društvene grupe, posebno žene na pozicijama moći, bile nesrazmerno izložene napadima. Politička retorika, navodi se, poprimila je oblike ekstremne dehumanizacije, dok su teme od direktnog značaja za građane ostale van fokusa.
Uprkos sprovedenim izbornim reformama iz 2023. godine, autori izveštaja upozoravaju na nedovoljnu spremnost kosovskih institucija da se suprotstave dezinformacionim kampanjama i zaštite integritet izbornog procesa.
Šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Aivo Orav, izjavio je da EU ostaje čvrsto posvećena podršci slobodi medija, profesionalnom novinarstvu zasnovanom na činjenicama i naporima u borbi protiv dezinformacija, te da će Evropska unija nastaviti da podržava sve inicijative koje doprinose jačanju mehanizama za proveru činjenica, kao i osnaživanju lokalnih institucija u suočavanju sa ovim izazovima.
„Nalazi koje je predstavio BIRN Kosovo jasno ukazuju na oblike, izvore i posledice dezinformacija tokom kampanje. Ovi narativi nisu dolazili samo iznutra – već i od spoljašnjih aktera – sa ciljem da se naruši poverenje u izborni proces. Govor mržnje bio je naročito izražen i često usmeren ka ženama na funkcijama, dok je sadržaj tog tipa i dalje dostupan na brojnim platformama“, rekao je Orav. On je naglasio i važnost daljeg osnaživanja lokalnih institucija i mehanizama za proveru činjenica.
Predstavljanju izveštaja prisustvovala je i predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je istakla da borba protiv dezinformacija nije više samo zadatak novinara, već društvena odgovornost.
„U eri u kojoj živimo, lažne vesti se šire brzo, zbog čega to nije samo izazov, već i realna opasnost za stabilnost naše države, za naš integritet kao države, za demokratiju, ali pre svega za nacionalnu bezbednost. Iz tog razloga, provera činjenica mora postati svakodnevni standard koji svako od nas sprovodi. U kontekstu državne bezbednosti, neproveravanje činjenica nije samo etički ili profesionalni problem medija, već se pretvara u ozbiljnu pretnju po državu. Spoljašnji akteri, posebno Rusija i Srbija, kao što znate, aktivno su promovisali dezinformacije i razdorne narative kako bi potkopali poverenje u demokratske procese na Kosovu. Mediji koje podržava Rusija igrali su značajnu ulogu u širenju dezinformacija o integritetu kosovskih izbora i podsticanju tenzija u našem regionu“, rekla je predsednica Osmani.
U zaključku izveštaja istaknuto je da je neophodno hitno osnažiti kosovske institucije kako bi mogle da se efikasno suprotstave kampanjama dezinformacija – kako domaćim, tako i spoljnim. Preporučene mere uključuju: jačanje kapaciteta izbornih organa i medijskih regulatora u borbi protiv govora mržnje, hitnu regulaciju upotrebe veštačke inteligencije u političkom oglašavanju, unapređenje zakonskog okvira za veću transparentnost troškova izbornih kampanja.
Ove preporuke se ocenjuju kao ključne za očuvanje integriteta budućih izbora i vraćanje poverenja građana u demokratske procese na Kosovu.
