Trojica srpskih inspektora za rad u kosovskom sistemu, prethodno integrisani iz srpske civilne zaštite, poslednja dva meseca ostala su bez plate. I dok iz Prištine tvrde, da su im isplate uskraćene zbog „bojkota“ rada, oni ističu da to nije tačno. Ukazuju na to da su svakodnevno na svom radnom mestu, za koje su se sami izborili. Osim toga, u izjavi za KoSSev, njih trojica iznose i probleme sa kojim su se suočavali proteklih godina, a naročito onih sa nadležnim koordinatorom sa juga, koje opisuju kao mobing. Za četvrtak su najavili i štrajk glađu, ukoliko im se isplate ne povrate ili ih ne pozovu pred najavljenu disciplinsku komisiju.
Prema Briselskom sporazumu, sada trojica inspektora za rad, Veljko Anđelković iz Leposavića, Ivan Jakšić iz Zubinog Potoka i Goran Vukojević iz Leposavića, integrisani su kao bivši pripadnici srpske civilne zaštite nakon postizanja tehničkog dogovora 2015.
Prema tom sporazumu pripadnici srpske civilne zaštite integrisani u kosovske institucije odnosno u više kosovskih institucija, od ministarstava do državnih agencija – „departmana“.
„Mi smo zaista očekivali da ćemo da budemo integrisani“, istakli su. Iako nisu oni birali Briselski sporazum, kažu, prihvatili su dogovore vlada i očekivali istinsku integraciju.
Trojica ovih inspektora novo postavljenje potom su dobila u regionalnom inspektoratu za rad.
U njihovim rešenjima o radu, kao radno mesto navedena je opština u kojoj i žive, a to su Leposavić i Zubin Potok.
„S tim da je to tako i bilo, da mi nemamo veze sa jugom, jer smo predviđeni kao region Severna Mitrovica i to sa svojim kancelarijama – dakle kancelarije u našem mestu“, kazao nam je Vukojević.
Ovi inspektori, prema opisu svojih dužnosti, zaduženi su za kontrolu sigurnosti rada zaposlenih i svega što se tiče bezbednosti i zdravlja radnika.
Sve do 2019, oni praktično nisu dobijali radne obaveze. Kažu, da osim što su obavešteni o integraciji i obavezama koj su imali oko ugovora, više nisu bili kontaktirani, iako su imali redovna primanja.
Situacija se menja sredinom 2019, kada započinju prvi kontakti na koje su se, tvrde odazivali, da bi im krajem 2019. godine njima po prvi put plata za dva meseca izostala, što su kasnije ipak uspeli da povrate.
Prema njihovim rečima, poslodavac je bio u obavezi da ovim inspektorima obezbedi prostorije, uslove i opremu za rad.
Ono što ih je, prema njihovim rečima, sledovalo su: Kancelarija sa računarima i ostalom pratećom opremom, vozilo sa 35 litara goriva mesečno, radna odela koja se daju jednom godišnje, ali i drugu opremu ukoliko se ide na specifičan terenski zadatak, pečat za svakog inspektora sa pojedinačnim rednim brojem, saradnja sa policijom kada je to potrebno, kao i koordinator za Sever, kojeg bi dnevno informisali o izvršenim radnim zadacima.
Umesto toga, tri inspektora tvrde da je većina izostala, uključujući i same kancelarije, kojih je, prema sporazumu o integraciji kako oni tvrde, trebalo da bude tri.
„Trebalo je da se kancelarije otvore u tri opštine – Severnoj Mitrovici, Leposaviću i Zubinom Potoku“, ističu.
Kako godinama i nakon toga ništa nije preduzeto po pitanju njihovog angažovanja i otvaranja kancelarija, za svoju radnu prostoriju, kažu, izborili su se sami, uz razumevanje na koje su naišli u SO Severna Mitrovica i podršku zamenice gradonačelnika, Adrijane Hodžić, a kako im se ne bi ponavljao isti scenario.
„Da bi imali gde da sednemo, pravo da vam kažem, da radimo i da imamo gde da primimo stranke“, kazao je Vukojević.
Prostorije za rad, kako objašnjavaju, bile su im obezbeđene na jugu, što, kako ističu, nije bio deo sporazuma, ukazujući i na ono što piše i u samim rešenjima.
„Mi smo sami izdejstvovali preko lokalne samouprave našu kancelariju na Severu. Zatim su nam oni dali dva kompjutera, koja nisu još uvek povezali i mejl koji su nam otvorili pre godinu dana, a tek nam sad dali šifru“, dodaje inspektor Anđelković, inače diplomirani master učitelj iz Leposavića.
Od tada, njih trojica na posao odlaze svakog dana, i redovno se potpisuju na spisak, koji potom putem Vajbera na kraju radnog vremena šalju svom koordinatoru. Kažu da nikada nisu preskočili da odu na posao i da za to postoje dokazi, koji se nalaze kod samog koordinatora.
Kako im ni koordinator na Severu nije obezbeđen, za njih je nadležan koordinator sa juga Nedžad Fazljiju (Nexhat Fazliu).
„Svakodnevno šaljemo njemu na Vajber da smo došli na posao i da smo otišli“, tvrdi Anđelković.
Isto tako, dokaz o njihovom radu su i izveštaji o obavljenim aktivnostima, koje takođe na nedeljnom nivou šalju svom koordinatoru.
Sva trojica, međutim, sumnjaju da izveštaje o njihovom radu, Fazljiju nije navodno slao centrali u Prištini, a kao obrazloženje za to što su im ukinute plate je bila upravo njegova poruka centrali u Prištini, da upkos tome što inspektori na Severu dolaze redovno na posao, oni „ništa ne rade“.
„Mi nemamo određenu normu, koliko toga treba mesečno da odradimo. Rekli su nam da sami procenjujemo normu“, ističu, dodajući da se na Severu prepliću srpski i kosovski sistem, ali i da više subjekata nije ni registrovano, što je opet u nadležnosti agencije za registraciju preduzeća.
Sagovornici ukazuju i na ostale probleme koje imaju sa koordinatorom, tvrde da osećaju zastrašivanje sa njegove strane, zbog čega je čak i njihov kolega iz Zubinog Potoka prestao da dolazi na posao.
Govoreći o Fazljiju naveli su i da osećaju ekstremističko ponašanje sa njegove strane i da deo moći, navodno crpi iz rodbinskih veza sa Samijem Ljuštakuom.
Vukojević takođe dodaje da mu je ovaj koordinator više puta navodno kazao da „on o njemu sve zna“, nazivajući ga „nacionalistom“.
„Ja sam bio u civilnoj zaštiti, radio sam svoj posao. Po struci sam diplomirani inženjer metalurgije, radio sam u Loli, Trepči, a bio sam i zamenik direktora za proizvodnju, direktor društvene ishrane, zbrinjavao sam raseljene. Sve sam te pozicije napustio, zbog sopstvenih stavova. Imam svoje sposobnosti. Ja ne znam šta on to o meni može da zna. Kako drugačije da razumem sve ovo, osim zastraživanja i mobinga?!“, objašnjava.
Ovaj inspektor takođe dodaje, da mu je koordinator Fazljiju više puta navodno ponovio da je na radno mesto koordinatora postavljen „kako bi rešio problem Severa“.
„Pa mi smo imali kolegu, da ga sad ne imenujem jer čovek nije tu, koji se baš zbog ovakvih stvari od januara ne pojavljuje na poslu od straha“, dodaje Anđelković.
„On je znao i da nam prekriži sve šihte. Mi smo jednom zakasnili i on nam je prekrižio šihtu, ne samo za taj jedan dan, već za celu nedelju“, nadovezuje se inspektor Jakšić, inače elektro inženjer energetike.
Navode i da postoje drugi „brojni primeri“ onoga što oni vide kao mobing.
„Dešavalo se i to da nas u istom danu pozove i kaže idete za Brezovicu ili Pomoravlje, bez ikakvog radnog naloga već samo usmeno. I mi bismo to odradili. Baš za Brezovicu kada je sada bilo, išli smo pet dana uzastopno. Nijednu obavezu nismo odbili“.
Smatraju da iako se u njihovom opisu rada kao mesto rada navode severne opštine, pretpostavljaju da opravdanje za ovakve iznenadne poslove Fazljiju navodno nalazi u fleksibilnosti inspektora kada su u pitanju hitne akcije, a protiv čega se nisu, kako naglašavaju, nijednom pobunili.
Iako su, po rešenju, trebali da dobiju i službeno vozilo sa 35 litara goriva mesečno, oni na njega imaju pravo samo kada pređu na jug.
„Nama se koordinator sa druge strane hvali, kako svaki inspektor kod njih ima svoje vozilo, kojim čak i dolazi na posao i odlazi kući“, tvrde dalje.
Takođe prema njihovim rečima, nedostajala im je i potpuna obuka, premda su više puta tokom razgovora istakli da su, sa druge strane, bili deo brojnih dodatnih programa obuke.
„Dve nedelje smo bili sa srpskim inspektorima, sa njima išli na posao. A posle dve nedelje sve sami – snalazi se“, ističu.
Inspektori takođe iznose i problem koji imaju sa jezikom, odnosno dokumentacijom koja je isključivo na albanskom jeziku.
Iako su nadležni dužni da im obezbede literaturu na srpskom, to nisu učinili.
„Mi i izveštaje kopiramo o svom trošku i koristimo google prevodilac“, kaže Vukojević.
Kada su u pitanju radna odela, tvrde da su ih za sve ove godine, dobili samo jednom, a da ih ostali inspektori dobijaju svake godine.
Inspektorima je posebno teško padalo to što je štampa na albanskom više puta pisala o njima isključivo u negativnom svetlu, bez pokušaja da čuju njihovu stranu priče. A naročito zato što su objavljivali puna imena i prezimena, podsećajući na to da prošlonedeljni tekst nije prvi takav medijski izveštaj.
O svemu što se događa, inspektori su, dalje navode obavestili EU. Prvo imejlom, a potom su imali i sastanak.
„Obavestili smo i Naima Hajdarija savetnika za dijalog pri EU, 3. marta, dolazili su i uverili se da nemamo uslove. Sada čekamo odgovor.“
Najavljuju štrajk
Trojica inspektora najavljuju da ne odustaju od borbe za svoja prava i o tome su prošle nedelje obavestili Prištinu.
„Ukoliko nam do srede ne isplate zaostale plate koje smo svojim radom zaradili ili nas ne pozovu na disciplinsku, s obzirom na to da već mesec dana izostaje taj poziv, planiramo da u četvrtak ujutru odemo u kancelarije inspektorata u Prištini i da počnemo sa štrajkom glađu“, poručuju trojica inspektora.
Iako su ih o disciplinskoj komisiji pre mesec dana obavestili iz Prištine, što je njihov nadređeni i glavni inspektor u Prištini, Milaku, i potvrdio nedavno za Kohu, poziv za to još uvek nisu dobili.
„Mi želimo da odemo na disciplinsku komisiju i insistirali smo da to bude što pre, kako bi im pokazali dokaze da mi radimo i dolazimo na posao, i da nam vrate plate. Ali oni još ne zovu“, dodao je Anđelković.
„Kolateralna šteta“
Na kraju razgovora, inspektori poručuju da oni nisu usamljeni u onome što predstavljaju „kolateralnom štetom“ visoke politike, a što opisuju kao nedostatak sluha. Iza visoko političke priče „ne nalazi se niko drugi do mali čovek, o čija se leđa obijaju sve posledice“.
„Mislim da je ovo sve politički. Sve ovo što se dešava, sa kompletnom Civilnom zaštitom koja je integrisana, prosvetni radnici, ljudi isto nemaju uslova za rad. Niko ih nije obavestio gde treba da se javljaju, kod koga da se jave, ko im je nadležni, ništa ne znaju ljudi. I samo su odjedanput čuli iz novina, otišli na bankomat i ostali bez plate. Niko nije stao iza tih ljudi, ni politički, ni novinari, ni intelektualno. Ljudi misle ‘a, ne može plata da se prima a da se ne radi’, ti ljudi su došli i hoće da rade. Ne znaju gde će. Jadni ti ljudi i ti momci su poverovali u integraciju. Međutim, ta kancelarija koja je trebala da postoji dok se totalna integracija ne završi, znači Srbin, Albanac i iz EU, tu je moralo da postoji dok se zadnji čovek totalno ne integriše. To je najbitnija stvar. Oni su sad iskoristili situaciju u Ukrajini da sklanjaju to. Potrošili su sredstva za integraciju i sada je najlakše. Niko nema iza tih ljudi. Mi smo integrisani, sad ih sklanjamo, nisu nam potrebni. Igrom slučaja mi smo radili pa imamo dokaze i možemo da se branimo. Jadni ovi ljudi koji ne znaju, nisu otišli na seminar, nisu imali obuku. Morali su prvo da imaju administrativnu obuku. Mi smo sve to imali. Ovo je hir Aljbina Kurtija koji preko podređenih sprovodi politiku“, naveo je inspektor Goran Vukojević u razgovoru za KoSSev.
Radi provere i uzvratnog komentara, obratili smo se u međuvremenu i koordinatoru Nedžatu Fazljiu (Nexhat Fazliu). Na našu molbu i pitanja koja smo mu pisanim putem uputili, on nas je usmerio na glavnog inspektora Agima Milakua, odbivši da nam prosledi njegov kontakt broj i saopštivši nam da to možemo na sajtu da pronađemo.
Milakuu smo se u toku jučerašnjeg dana obratili imejlom, na koji odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.
Podsetimo, u nedavnom tekstu za Kohu, koji smo preneli na našem portalu, on je govorio upravo o ovim inspektorima.
„U ovom trenutku njih troje (srpski inspektori, prim.red.), deo koji je uključen u redovnu formu, rade zajedno sa drugim inspektorima, ali ovih petoro koji su zapošljeni na osnovu sporazuma – imali smo problema sa njima. Za jednog od njih je već disciplinska komisija za postupak napuštanja radnog odnosa donela odluku, a imamo još četvoro protiv kojih se vodi disciplinski postupak“, rekao je Agim Milaku (Millaku), v.d. glavnog inspektora Inspektorata rada.
Sporazum o integraciji CZ potpisan je 26. marta 2015, najverovatnije tzv. šatl diplomatijom, nakon dve godine razgovora. Tada je vest o postizanju sporazuma naišla na iznenađenje dela javnosti, s obzirom na to da su dve strane imale dijametralno suprotno tumačenje uloge i budućeg statusa civilne zaštite, te da u javnosti nije bilo čak ni potvrde da se vode pregovori o ovoj temi. Sporazum je, takođe, tada donešen u senci posete visoke predstavnice EU za bezbednost i spoljnu politiku, Federike Mogerini, prvo Prištini, a potom Beogradu.
Prema tadašnjim dogovorima, 463 nekadašnja pripadnika srpske CZ trebalo je da budu raspoređeni u Agenciji za upravljanje kriznim situacijama (80), Korektivnoj službi (25), Ministarstvu rada i socijalnog staranja (25), Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije (30), Ministarstvu poljoprivrede i ruralnog razvoja (4), Agenciji za ruralni razvoj (6), Agenciji za zaštitu šuma (20), Poreskoj administraciji Kosova (20), Ministarstvu zdravlja (20), Ministarstvu infrastrukture (30), Ministarstvu kulture, omladine i sporta (20), Ministarstvu trgovine i industrije (25), Ministarstvu administracije lokalne uprave (12), Agenciji za informaciono društvo (16), Agenciji za statistiku (10), Agenciji za državnu arhivu (10), Kosovskoj agenciji za katastar (6), Agenciji za hranu i veterinarstvo (20) Kosovskoj carini (20), Agenciji za zaštitu sredine (10), Ministarstvu evropskih integracija (4), Fondu za nepredviđene troškove (50).
Izvor: KoSSev