U Medija centru Čaglavica danas je održana debata na temu „Prednosti i posledice integracije srpskog školstva i zdravstva u kosovski sistem“?
Ambasador Švedske na Kosovu Jonas Vesterlund smatra da integracija školstva i zdravstva treba da se dogodi, ali isključivo kroz dijalog sa zajednicom na koju se odnosi.
„Mislim da je najvažnija stvar ovde da ne dođe do prekida uslugama kada se govori o zdravstvu i obrazovanju. Verujem da ovo treba biti urađeno kroz dijalog sa lokalnim zajednicama, takođe treba da bude sprovedeno u dijalogu sa evropskim izaslanikom gospodinom Sorensenom. Verujemo da ovo treba da bude sprovedeno u ovkiru tog dijaloga“, kazao je on.
Vesterlund je optimističan je kada je reč o saradnji institucija u Prištini sa srpskim opštinama. Ističe da svaka vlada mora poštovati svih 38 opština i njihove demokratski izabrane predstavnike.
Predsednik partije Za slobodu, pravdu i opstanak Nenad Rašić “obrazovanje i zdravstvo” vidi kao ključne stubove opstanka Srba na Kosovu, ali smatra da je status kvo dugoročno neodrživ i da stanovništvo treba pripremati za „neminovne“ promene.
On je naglasio da svaka eventualna integracija mora biti u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova, bez ishitrenih poteza.
Tvrdi da nema saznanja da su započeli konkretni razgovori o integraciji školstva i zdravstva, niti da postoji razvijen sistem ili metodologija za takav proces.
Rašić je takođe naveo, da mu nije poznato ko čini ekspertski tim za olakšavanje primene zakona o strancima i vozilima. Ističe da se integracija neće odvijati u kratkom roku i da će, zbog osetljivosti teme, proces biti dug i temeljan. Ipak, optimističan je da će buduća vlada pokazati veći stepen tolerancije prema Srbima i otvorenost za konstruktivna rešenja.
Predsednik Srpskog narodnog pokreta Milija Biševac integraciju srpskog školstva i zdravstva u kosovski sistem vidi kao ozbiljnu pretnju opstanku srpske zajednice.
Smatra da bi takav proces imao nesagledive posledice, uključujući i iseljavanje Srba sa Kosova. Podseća da su ranije „integracije“ u praksi značile gašenje srpskih institucija, uz pristanak ili potpis predstavnika Beograda i Srpske liste.
Naglašava da bi svaka ishitrena odluka bila suprotna interesima srpske zajednice i da građani takva rešenja ne bi prihvatili.
„Siguran sam da nijedan Srbin a i ja, to kažem javno, neće dospeti do toga da uči istoriju koja je kreirana u Prištini u ovom periodu ili nekom drugom, tako da posledica, ukoliko se uđe u to pitanje može biti kroz iseljavanje ovog naroda“, naglasio je Biševac.
Univerzitetski profesor Nedžmedin Spahiu, smatra da integracija ne bi značila promenu nastavnog plana i programa za srpske učenike. Podseća da važeći zakon garantuje Srbima obrazovanje po planu i programu Republike Srbije. Ocenjuje da se najava integracije može posmatrati kao uvod u formiranje Zajednice srpskih opština.
„Integraciju prosvete i zdravstva u kosovski sistem ja vidim kao predpripremu za osnivanje ZSO na Kosovu. U stvari, i Ahtisarijev plan Ustav, i trenutni zakon o obrazovanju i zdravstvu predviđaju autonnomiju za prosvetu i zdravstvo za srpsku zajednicu na Kosovu. Vlada do sada, koliko god se arogntno ponašala ustvari, nije nije prekršila kosovski zakon i Ustav do sada. Ja ne verujem da će ona ovo promeniti i u slučaju integracije prosvete i zdravstva”, rekao je Spahiu.
Na debatu je pozvan i vršilac dužnosti zamenika premijera Kosova Besnik Bisljimi, ali na poziv Medija centra Čaglavica nije odgovorio.
