„Institucije Kosova nisu ispunile obaveze prema žrtvama u obezbeđivanju prava da se rasvetle zločini počinjeni tokom rata, te u istrazi ratnih zločina i kažnjavanju počinilaca“, navodi se u izveštaju kosovskog Ombudsmana „Tranziciona prava i implementacija njenih mehanizama, koji je predstavljen danas u Prištini.
Institucija Ombudsmana organizovala je okrugli sto povodom obeležavanja 27. aprila, Nacionalnog dana nestalih osoba.
„Ombudsman je pogodio temu koja udara direktno u naša srca. Vi i dan danas niste napustili ovaj napor. Da li je moguće da posle 25. godina ne možes da nađeš zajednički jezik da nama porodicama koji smo izgubili naše najmilije ublaže malo bol“, istakao je Bajram Ćerkini iz Resursnog centra za nestala lica.
Koordinacioni savet udruženja porodica nestalih na Kosovu se suočava sa velikim brojem izazova i nepravdom, naveo je direktor ovog udruženja Ahmet Grajčevci.
„Odmah posle rata formirana je komisija od strane privremene Vlade za prikupljanje dokaza. U to vreme je ta komisija dobrodošla, jer smo otkrili mnogo masovnih grobnica, a tek zatim je krenuo rad sa Haškim tribunalom. Većina organizacija tada nije imala finansijsku podršku, bila je potrebna svakakva aparatura, ali su se porodice snašle i došli smo ovde gde smo danas“, rekao je Grajčevci.
Potreban institut za čuvanje dokumenata o ratnim zločinima
Predsednik Vladine komisije za nestala lica Andin Hoti istakao je da Kosovo do danas nije imalo ni jednu instituciju u kojoj bi se sačuvala sva dokumenta u kojima su evidentirani ratni zločini.
„Upravo se tu nalaze naši članovi porodice. Želim da ovaj institut (Ombudsman) obavlja svoju obavezu kako bi se tranziciono pravo za sve ispunilo. Iako je malo kasno, trebalo bi da se zna kroz kakvu bol su porodice prošle“, dodao je Hoti.
Advi Hetemi, izvršni direktor Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu kazao je da je ova organizacija spremna da sarađuje sa svim akterima, kako bi stvorili instituciju u kojoj će se prikupljati i arhivirati svi podaci u vezi sa ratnim zločinima.
„Ovaj institut bi mogao da služi kao referentna tačka za dalja istraživanja institucija koje rade u ovoj oblasti“, rekao je on.
Ombudsman Naim Ćeljaj je naveo da stavljanje političkog dijaloga na sto i postizanje kompromisa za nestala lica je neprihvatljivo i predstavlja negiranje ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.
„Svaki pokušaj da se ne rasvetljavaju sudbine nestalih je nastavak ratnih zločina i predstavlja radnju suprotnu prihvaćenim principima. Ombudsman, prepoznajući doprinos svih koji se bave izgradnjom mira i poštujući mehanizme tranzicione pravde i dalje će biti snažan glas u podršci zahtevima porodica nestalih lica, podržavajući svaku institucijalnu inicijativu koja doprinosi ispunjavanju koje država ima u vezi sa mehaniznima“, rekao je on.
Na Kosovu istraženo 15 lokacija
Vladina komisija za nestala lica do sada je istražila 15 lokacija (opština) na Kosovu.
„Našli smo 20 posmrtnih ostataka i oni su poslati instituciji koja se bavi nestalim licima. Većinu rezultata smo već dobili, postigli smo da devet posmrtnih ostataka identifikujemo i pošaljemo porodicama i radimo dalje na tome. Imamo još četiri lokacije i očekujemo da radimo na još 12 lokacija, kako bi realizovali planove za 2024. godinu“, objasnio je Hoti.
Istakao je da je svaki četvrti kilometar Kosova otvoren kako bi se videlo da li tu ima posmrtnih ostataka.
„Nemamo nameru da stanemo, ali verujem da se većina naših najmilijih nalazi u masovnim grobnicama u Srbiji. Do sada je 950 osoba pronađeno u masovnim grobnicama u Srbiji. 95 odsto njih je pronađeno 2001. godine u Batajnici, Perućcu i Rudnici. Pronađena su tela i 2012. i 2013. godine“.
Hoti je naveo da predstavnici Komisije za nestala lica u Srbiji imaju informacije o nestalim licima, ali kako je rekao, „nemaju volju i hrabrost da podele te informacije“.
„Uveli smo ovo pitanje u dijalog Beograda i Prištine. Podigli smo na nivo diplomatije kako bi dobili neku garanciju. Ona treba da bude Savet Evrope.“
Grajčevci je dodao da je Koordinacioni savet udruženja porodica nestalih na Kosovu objavio izveštaj u kom se navodi da je 40 odsto lica odneto živo sa Kosova.
„Mi znamo njihovo putovanje do Prokuplja. Dalje ne znamo gde su oni nastavili i kako su završili. To najbolje zna država Srbija, zato je međunarodna zajednica nama dužna, jer 25 godina čuti o nestalim licima, ovo je velika nepravda“.
Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, marta 2024. godine, na listi nestalih na Kosovu nalaze se imena još 1.618 lica.
Zajednička komisija
Predsednik Vladine komisije za nestala lica Andin Hoti saopštio je da bi trebalo da se formira zajednička Komisija za nestala lica Beograda i Prištine.
„Mislim da će biti osnovana od strane Evropske unije i pod njenim monitoringom. Mi ne možemo da uslovimo Srbiju, ali pritisak može da vrši međunarodna zajednica“.
Kako je istakao Hoti, ovaj mehanizam bi trebalo da obavesti sve članice Evropske unije o nesprovođenju obaveza koje su preuzete.
Institucija Ombudsmana je na okrugli sto povodom obeležavanja Nacionalnog dana nestalih osoba pozvala i koordinatora Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova Negovana Mavrića, ali se on nije odazvao pozivu.
