Generalni sekretar Ujedinjene nacije Antonio Guteres poručio je povodom Međunarodni dan žena da je rodna neravnopravnost jedan od najvećih izazova u oblasti ljudskih prava današnjice i pozvao svetske lidere da preduzmu konkretne korake kako bi se unapredila prava žena i devojčica.
U autorskom tekstu objavljenom povodom 8. marta 2026. godine, Guteres navodi da je tokom gotovo jedne decenije na čelu UN-a bio svedok brojnih globalnih kriza, ali i rešenja koja su često bila povezana sa ulogom žena u društvu.
„Tokom gotovo jedne decenije na čelu Ujedinjenih nacija, video sam kako je naš svet više puta bio stavljen na iskušenje, klimatskim šokovima, produbljivanjem siromaštva, nasilnim sukobima i sužavanjem građanskog prostora. Ali sam takođe video kako su mnoga rešenja zaživela i imala su jedan zajednički imenitelj-žene“, naveo je Guteres.
On je istakao da je unapređenje rodne ravnopravnosti jedan od najsnažnijih pokretača održivog razvoja i mira.
„Dok obeležavamo Međunarodni dan žena, vreme je da priznamo da je rodna neravnopravnost najveći izazov u oblasti ljudskih prava našeg vremena i da je unapređenje ravnopravnosti jedan od najsnažnijih pokretača održivog razvoja i mira“, poručio je.
U nastavku teksta, generalni sekretar UN izneo je osam koraka koji bi, kako navodi, mogli da doprinesu unapređenju prava žena i postizanju konkretnih rezultata.
Premostiti jaz u moći
Prema njegovim rečima, rodna ravnopravnost je pitanje moći, ali institucije u kojima dominiraju muškarci i dalje oblikuju savremeni svet.
„Porast autoritarizma produbljuje ove nejednakosti, potkopava teško stečene zaštite, od pravednih radnih praksi do reproduktivnih prava i učvršćuje rasne i rodne predrasude koje sputavaju žene. Rodna ravnopravnost osnažuje društva. Kada se moć deli, sloboda se širi“, naveo je Guteres.
Paritet kao prioritet
Guteres je ukazao i na nedovoljnu zastupljenost žena u izvršnoj vlasti i upravnim strukturama širom sveta.
„U Ujedinjenim nacijama postavili smo rodni paritet kao prioritet, počevši od najvišeg rukovodstva. To smo učinili proširivanjem potrage za kvalifikovanim kandidatima, a ne snižavanjem standarda. UN su danas snažnije zahvaljujući tome, sa unapređenom radnom kulturom i inkluzivnijim odlučivanjem. Pouka je jasna, kada institucije izaberu ravnopravnost, rezultati slede“, istakao je on.
Ulaganje sa najvećim povraćajem
Prema njegovim rečima, ulaganje u žene donosi izuzetne koristi za društvo.
„Svaki dolar uložen u obrazovanje devojčica donosi gotovo trostruku dobit, dok ulaganja u zdravlje majki i planiranje porodice donose više od osmostrukih koristi. Politike koje podržavaju porodice, poput brige o deci i starijima, jačaju zajednice i podstiču dodatni rast. Zajedno, ovi koraci postavljaju temelje za zatvaranje rodnog jaza, što može povećati nacionalni dohodak i do 20 odsto“, naveo je Guteres.
Mesto za žene za pregovaračkim stolom
On je naglasio da su mirovni sporazumi dugotrajniji kada žene učestvuju u njihovom pregovaranju i sprovođenju.
Ipak, prema njegovim rečima, u brojnim sukobima žene su i dalje uglavnom isključene iz mirovnih procesa, iako često snose najveći teret rata, navodeći primere sukoba u Gazi, Ukrajini i Sudanu.
„U vremenu rastuće nestabilnosti, inkluzija nije simbolična. ona je najkraći put ka stabilizaciji našeg podeljenog sveta“, istakao je Guteres.
Okončati pravnu diskriminaciju
Generalni sekretar UN upozorio je i da žene širom sveta imaju samo 64 odsto zakonskih prava koja imaju muškarci.
„Na mnogim mestima ne mogu da poseduju imovinu, rade slobodno ili pokrenu razvod. Čak i tamo gde postoje zakonske zaštite, žene se suočavaju sa većim preprekama u pristupu pravnoj pomoći ili sudovima. Svako društvo mora se obavezati na ukidanje diskriminatornih zakona i na doslednu primenu prava u praksi“, naveo je.
Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje
Guteres je ocenio da nasilje nad ženama predstavlja globalnu krizu, ukorenjenu u nejednakosti i održavanu ćutanjem.
„Svaka žena i devojčica ima pravo da živi bez straha. Ipak, rodno zasnovano nasilje uključujući seksualnu eksploataciju i zlostavljanje ostaje teško kršenje poverenja i ljudskog dostojanstva. Moramo mu se suprotstaviti svuda, uz nultu toleranciju, punu odgovornost i nepokolebljivu podršku preživelima“, poručio je.
Ukloniti pristrasnost iz tehnologije
Govoreći o tehnološkom razvoju, Guteres je upozorio da žene čine tek jednu od četiri osobe zaposlene u sektoru tehnologije, zbog čega se pristrasnost često ugrađuje u sisteme koji oblikuju svakodnevni život.
Istovremeno, upozorio je na širenje mizoginije u digitalnom prostoru i pozvao tehnološke kompanije i javne vlasti da deluju zajedno kako bi izgradile bezbedne i inkluzivne digitalne prostore, ali i uklonile prepreke za devojčice u nauci i tehnologiji.
Rodna perspektiva u klimatskim politikama
Kao osmi korak, Guteres je naveo potrebu da se rodna perspektiva uključi u klimatske planove.
Prema njegovim rečima, klimatske promene nerazmerno pogađaju žene, koje su često izloženije rizicima tokom kriza, uključujući nestašice hrane ili vanredne situacije.
„Devojčice su pod većim rizikom od ranih brakova kada se izvori prihoda uruše. Ipak, žene predvode klimatska rešenja, unapređuju zelene politike, pokreću globalne inicijative i podstiču promene na terenu“, naveo je on.
Guteres je zaključio da planeta pogodna za život zahteva klimatske politike koje uzimaju u obzir rodnu ravnopravnost, uključujući jednaku dostupnost zelenim poslovima, bolju zaštitu u vanrednim situacijama i puno učešće žena u odlučivanju o pitanjima životne sredine.
„Širom sveta video sam ovih osam rešenja na delu u zonama sukoba i naporima oporavka, u parlamentima i učionicama, u organizacijama i zajednicama. Ako se lideri ozbiljno posvete rodnoj ravnopravnosti i deluju sada, promenićemo svet, za žene i devojčice, i za sve nas“, zaključio je Guteres.
