Grupa nevladinih organizacija sa severa Kosova oštro je reagovala na jučerašnje obraćanje vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija novinarki KoSSeva kojoj je poručio “da ne bi bilo loše” da postavi pitanje na albanskom.
“Ovakva izjava, izrečena u kontekstu u kojem prevod nije bio obezbeđen, predstavlja oblik institucionalnog nipodaštavanja i pokazuje nerazumevanje koncepta ravnopravnosti. Prebacivanje odgovornosti za komunikaciju sa predstavnicima zvaničnih institucija na novinare i građane umesto na institucije, koje su dužne da poštuju zakone i omogućavaju jednak pristup informacijama, šalje pogrešnu poruku o inkluzivnosti i poštovanju različitosti”, navode Nova društvena inicijativa (NSI), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) i Aktiv.
Organizacie civilnog društva podsećaju da Ustav Kosova i Zakon o upotrebi jezika jasno propisuju da su albanski i srpski ravnopravni zvanični jezici na Kosovu, te da poštovanje tog principa nije pitanje dobre volje, već zakonska obaveza institucija.
“Neobezbeđivanje prevoda na ovakvom događaju – posebno u mestu koje simbolizuje izazove suživota – ne samo da krši zakon, već i potkopava napore da se izgradi poverenje među zajednicama. Ravnopravnost ne znači da građani treba da nauče jezik većinske zajednice kako bi mogli da postave pitanje. Ravnopravnost znači da institucije aktivno obezbeđuju uslove da se svaki građanin može izraziti i biti saslušan na svom jeziku”.
Nova društvena inicijativa (NSI), Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC) i Aktiv smatraju da retorika koja relativizuje institucionalnu obavezu dvojezičnosti ne doprinosi pomirenju i međusobnom razumevanju, već produbljuje nepoverenje i osećaj isključenosti među nealbanskim zajednicama.
“Ovakvi incidenti nisu propusti u organizaciji, već pokazuju duboko ukorenjenu institucionalnu neosetljivost i političku nadmenost prema zajednicama koje se svakodnevno bore da njihov jezik, identitet i glas budu jednako uvaženi. Umesto da grade mostove poverenja, ovakvi postupci i poruke produbljuju podele koje institucije tvrde da žele da prevaziđu”.
Napominju da institucije koje teže poverenju “moraju pokazati poštovanje prema svakom građaninu” –kroz doslednu primenu zakona i praksu jednakog pristupa.
